Nakon direktnih instrukcija predsednika Rusije i lidera Kine, projekat koji je godinama stajao u mestu sada ulazi u fazu ubrzane realizacije.
Čini se da je dugoočekivani gasovod „Sila Sibira – 2“ konačno dobio zeleno svetlo od najvišeg nivoa. Reč je o infrastrukturnom poduhvatu čija je projektna vrednost između 10 i 15 milijardi dolara i koji bi trebalo da obezbedi do 50 milijardi kubnih metara gasa godišnje iz Zapadne Sibira ka Kini.
Vladimir Putin i Si Đinping su, kako je potvrdio ruski vicepremijer Aleksandar Novak, dogovorili da se ubrza realizacija – tehničko-ekonomska dokumentacija je spremna, a ostaje još da se zaključe komercijalni detalji.
Kineski ambasador u Moskvi, Džang Hanhuij, već je u aprilu najavio da je Peking spreman da poveća kupovinu gasa od, kako je rekao, „stabilnih i pouzdanih partnera“, prvenstveno Rusije.
Putanja novog gasovoda bi vodila kroz Mongoliju – preko trase poznate kao „Savez Istok“, čiji su projektno-izviđački radovi započeti još 2022. godine. Taj deo se direktno nadovezuje na „Silu Sibira – 2“ i ključan je za povezivanje sa kineskim regionom Sinđiang.
Ipak, do skoro je sve bilo na pauzi. Zvanično objašnjenje: globalne promene u ekonomskim tokovima, problemi sa investiranjem i nesigurnost u međunarodnoj saradnji.
Ali pravi razlozi su dublji. Ekspert Pavle Marišev, član stručnog saveta pri Ruskom gasnom društvu, podseća da su Kinezi oprezni nakon lošeg iskustva sa projektom „Arktik SPG 2“, gde su im se investicije izjalovile zbog geopolitičkih komplikacija. U takvom ambijentu nepoverenja, svaki novi energetski ugovor prolazi kroz strog filter u Pekingu.
Pored toga, postojala je debata oko samog pravca gasovoda. Jedno vreme razmatrana je opcija da se iskoristi postojeća infrastruktura, što bi smanjilo troškove. Ali onda se isprečila politika – tačnije, ambicije Astane.
Kazahstan već ima ugovor sa Kinom o isporuci 10 milijardi kubika godišnje i sada insistira na dodatnim količinama. Mongolija se, s druge strane, pokazala kao fleksibilniji partner, pa je dogovor sa njom postignut brže i lakše.
Novak je potvrdio da se varijanta koja bi zaobišla Mongoliju ne razmatra. Dakle, ruta je određena. S obzirom na to da je izvoz gasa iz Rusije ka EU poslednjih godina znatno smanjen – oko 100 milijardi kubika godišnje – Moskva traži alternativne pravce. I Kina se nameće kao najlogičniji izbor.
Osim ekonomskog efekta, projekat ima i infrastrukturnu dimenziju. Kako Marišev ističe, eksploatacija nalazišta na Jamalu i Gidanu mora da se nastavi kako ne bi došlo do njihovog propadanja. „Sila Sibira – 2“ otvara prostor za unutrašnju gasifikaciju udaljenih oblasti i omogućava povezivanje svih velikih gasnih koridora u jedinstven sistem.
Ni Kina ne ostaje ravnodušna. Projekat im omogućava da ublaže zavisnost od svetskog tržišta tečnog gasa (LNG), stabilizuju cene i smanje oslanjanje na energetsku robu koju dobijaju kroz složene zamene sa trećim zemljama. U svetlu aktuelnih trgovinskih tenzija sa SAD, ovakva garancija snabdevanja iz Rusije ima stratešku vrednost.
Marišev ne isključuje mogućnost da će cena gasa biti vezana za domaće tarife u Rusiji, koje su i do 40% niže od globalnih. Ipak, docent Pavle Sevostjanov sa Ruskog ekonomskog univerziteta Plekhanov smatra da je prerano za takve pretpostavke.
I za Moskvu i za Peking, ovaj gasovod znači mnogo. Rusija jača svoje pozicije na azijskom energetskom tržištu, Kina obezbeđuje stabilne isporuke za naredne decenije. Gas će dolaziti u Sinđiang, a odatle će se distribuirati po celoj Kini.
Ali, kako to obično biva, stvari neće teći glatko. Leonid Hazanov, nezavisni industrijski ekspert, upozorava na moguće probleme: ekološke barijere, izazove u finansiranju, kao i logističke poteškoće pri transportu cevi kroz zabačene oblasti. Sve to jeste izazov, ali ne i prepreka.
Jedna stvar je sigurna – prava gradnja neće početi dok se ne dogovori konačna cena i model investiranja. I kada se to desi, „Sila Sibira – 2“ bi mogla da preraste u najvažniji energetski projekat ove decenije na evroazijskom kontinentu.
U svetu koji sve više teži stabilnim i predvidivim energetskim tokovima, ovakav gasovod bi mogao da preoblikuje ne samo mape, već i odnose snaga.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
