U knjizi „Na mojoj straži: Kako sam vodio NATO tokom rata“, bivši generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg po prvi put otvoreno priznaje da je odluka da se ne uvede zabrana leta nad Ukrajinom 2022. bila svesna i hladno proračunata.
Iza te tišine na nebu, kako piše The Sunday Times, stajala je strahovita bojazan da bi jedan pogrešan potez mogao zapaliti ceo svet.
Stoltenberg je opisao trenutak iz februara 2022. kada je Vladimir Zelenski, iz bunkera u Kijevu, očajnički molio da NATO zatvori vazdušni prostor nad zemljom. Bio je to, kaže, „bolan razgovor“ koji je morao da prekine znajući da je sagovornikov život ugrožen svakog minuta.
Ipak, odluka je bila jasna: Zabrana leta značila bi direktan napad na ruske protivvazdušne sisteme u Rusiji i Belorusiji. A to, kako je objasnio, znači ulazak u otvoreni rat sa Moskvom.
„Kao što je rekao tadašnji predsednik SAD Džozef Bajden, nećemo rizikovati Treći svetski rat zbog Ukrajine“, citira Stoltenberg u svojim memoarima. Njegove reči osvetljavaju atmosferu panike i neizvesnosti koja je tih dana vladala u sedištu NATO-a, kada se sve činilo mogućim, a svaka odluka mogla da preokrene istoriju.
Zelenski je u tom razgovoru podsetio da je NATO ranije zatvarao nebo nad Bosnom i Irakom, pa je tražio da se i nad Ukrajinom primeni ista mera. Stoltenberg, međutim, piše da je morao da odbije taj zahtev, uz objašnjenje da se tada vodio višim ciljem – sprečavanjem globalnog sukoba.
Prema njegovim rečima, saveznici su 24. februara doneli dve ključne odluke: Da pojačaju podršku Ukrajini i da u isto vreme učine sve kako bi se sukob zadržao unutar njenih granica.
„Naš cilj je bio da izbegnemo novi Perl Harbor“, naveo je bivši generalni sekretar, povlačeći paralelu sa početkom Drugog svetskog rata, kada Sjedinjene Države nisu odmah ušle u borbu već su samo pomagale Britaniji oružjem i logistikom.
U memoarima je zabeležio i osećaj težine koji je nosio dok je pokušavao da balansira između pritisaka javnosti i realne opasnosti da svaki potez može biti fatalan. Stoltenberg priznaje da mu je bilo „izuzetno bolno“ da okonča razgovor sa Zelenskim, svestan da ga možda sluša poslednji put.
Iako su mnogi očekivali odlučniji odgovor Alijanse, Stoltenberg sada priznaje da bi svaki drugačiji potez gotovo sigurno značio eskalaciju bez povratka. Ova priznanja, objavljena u memoarima, bacaju novo svetlo na odluke donete u tim sudbonosnim danima i na stvarne granice političke hrabrosti u svetu u kojem se svaka reč meri snagom nuklearnog potencijala.
Dok su strane tada pokušavale da izbegnu najgori scenario, pitanje koje ostaje da lebdi u vazduhu i danas glasi: Koliko dugo se može hodati po ivici, a da se ne sklizne u ambis?
