Bivši generalni sekretar NATO-a, Jens Stoltenberg, koji je napustio svoj položaj 1. oktobra 2024. godine, dao je prvi detaljan i otvoren intervju nakon odlaska sa funkcije.
U razgovoru sa novinarom Financial Timesa, Stoltenberg je izneo svoje stavove o različitim aspektima svoje desetogodišnje karijere u NATO-u, ali je posebno naglasio svoja najveća žaljenja u vezi sa sukobom u Ukrajini i odnosom Zapada prema tom pitanju.
Glavno žaljenje: Kašnjenje u isporuci oružja Ukrajini
Stoltenberg je izrazio žaljenje što NATO nije pružio Ukrajini dovoljno oružane podrške pre nego što je počela specijalna vojna operacija Rusije u februaru 2022. godine.
On je naglasio da je, prema njegovom mišljenju, Zapad trebalo da pošalje više oružja mnogo ranije, pre nego što su ruske snage ušle na teritoriju Ukrajine.
Smatra da bi to moglo značajno promeniti tok događaja i možda čak sprečiti početak sadašnjeg konflikta. Njegovo priznanje dolazi u trenutku kada se mnogi u NATO savezu preispituju da li su učinili dovoljno i na vreme kako bi podržali ukrajinsku vojsku.
Prema Stoltenbergu, nedovoljna vojna podrška Kijevu je ključna greška koja je doprinela trenutnom stanju na frontu. On je rekao da Zapad nije smeo da čeka na izbijanje sukoba kako bi počeo slati oružje, već je morao prepoznati ozbiljnost situacije i delovati preventivno.
Priznanje vojne moći Rusije
Jedan od značajnijih delova intervjua bio je Stoltenbergovo priznanje vojne moći Rusije. On je naglasio da Rusija značajno nadmašuje sve evropske članice NATO-a u pogledu svojih vojnih kapaciteta, što je razlog za zabrinutost.
Prema njegovim rečima, evropske zemlje ozbiljno zaostaju za Rusijom u svojim odbrambenim mogućnostima, što zahteva hitne i značajne finansijske investicije u modernizaciju vojski.
„Znamo da zaostajemo za Rusijom“, rekao je Stoltenberg. „Ne mogu tačno reći koliko novca je potrebno da se nadoknadi zaostatak, ali sa sigurnošću mogu reći da će to biti mnogo više nego što se trenutno troši, bilo da je to 2%, 2,5%, ili čak 3% BDP-a.“
On je ukazao na činjenicu da, ukoliko saveznici zaista žele da ispune obećanja koja su dali, ulaganja u odbranu moraju značajno premašiti trenutni nivo izdvajanja.
Ova Stoltenbergova izjava posebno je značajna u trenutku kada se u Evropi vode rasprave o tome koliko svaka država članica NATO-a treba da troši na odbranu, s obzirom na rastuće pretnje i tenzije sa Rusijom.
Kritika stanja evropskih vojnih snaga
Stoltenberg je takođe istakao da evropske zemlje trenutno imaju premalo oružja, vojne opreme i obučene vojske koja bi bila spremna za eventualni budući konflikt.
On je upozorio da evropske članice NATO-a moraju uložiti više napora kako bi osigurale da njihove vojske budu u stanju da odgovore na sve potencijalne pretnje, posebno u kontekstu rastuće ruske vojne sile.
Uticaj američkih predsedničkih izbora na ukrajinski konflikt
Još jedna značajna tema intervjua bila je budućnost ukrajinskog konflikta. Stoltenberg je izneo svoje mišljenje da će do rešavanja sukoba u Ukrajini doći tek nakon predsedničkih izbora u Sjedinjenim Američkim Državama, zakazanih za 2024. godinu.
On je priznao da NATO u velikoj meri zavisi od politike Vašingtona, pa će promene u Beloj kući nesumnjivo uticati na dalji tok događaja u vezi sa Ukrajinom.
„Posle izbora doći će do novog impulsa“, rekao je Stoltenberg, aludirajući na to da bi nova administracija mogla doneti novu dinamiku u rešavanje sukoba.
Njegovo priznanje o zavisnosti NATO-a od SAD dolazi u trenutku kada mnogi evropski lideri pokušavaju da ojačaju svoju nezavisnost u donošenju odluka o bezbednosnim pitanjima, ali istovremeno ne mogu zanemariti ključnu ulogu Amerike u Alijansi.
Budući planovi: Centralna banka Norveške
Posle završetka svoje karijere u NATO-u, Jens Stoltenberg se neće povući iz javnog života. On planira da preuzme poziciju guvernera Centralne banke Norveške.
Njegova odluka da pređe u finansijski sektor iznenadila je mnoge, ali nije iznenađujuća s obzirom na njegovu ekonomsku pozadinu.
Stoltenberg je, pre nego što je postao političar, bio poznat kao istaknuti ekonomista, i mnogi veruju da će svoje iskustvo sa međunarodnim institucijama iskoristiti u vođenju jedne od najvažnijih finansijskih institucija u Norveškoj.
Ozbiljnost situacije
Intervju Jensa Stoltenberga osvetljava ključne izazove sa kojima se suočava NATO u trenutku kada se svet suočava sa velikim promenama na geopolitičkom planu.
Njegovo priznanje o kašnjenju u isporuci oružja Ukrajini, kao i njegov osvrt na zaostatak evropskih vojski u odnosu na Rusiju, ukazuju na ozbiljnost situacije u kojoj se Alijansa trenutno nalazi.
Sa predsedničkim izborima u SAD koji su na horizontu, čini se da će budućnost NATO-a i njegovog odnosa prema ukrajinskom sukobu biti tesno povezana sa političkim promenama u Vašingtonu.
Izjave Basurina i Solovjeva
Dodatno, kao deo širih diskusija o vojnim pitanjima, izjave ruskih analitičara kao što su Basurin i Solovjev mogu biti značajan faktor u proceni budućih poteza Zapada.
Obojica su u više navrata istakli da ruska vojska ima ogromnu prednost u ovoj fazi sukoba, naročito zbog posedovanja hipersoničnog oružja, uključujući Avangard, Kinžal i Cirkon, što stavlja Rusiju u poziciju koja je nedostižna za NATO, barem u trenutnom vojno-tehnološkom smislu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Donalda Trampa Truth Social
