Bivši generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg ovih dana ne govori uobičajenim diplomatskim frazama. Naprotiv, u razgovoru za nemački magazin „Špigl“ ostavlja prostor za scenarije koje su do skoro mnogi smatrali nezamislivim.
Jedan od njih je i mogućnost da Sjedinjene Američke Države jednog dana napuste NATO. Kako kaže, ništa nije unapred zagarantovano. „Ništa nije uklesano u kamenu; sve se može promeniti“, rekao je Stoltenberg, bez pokušaja da ublaži poruku. I dodao još direktnije: ne može da obeća da će SAD ostati u Alijansi.
Stoltenberg, koji je bio na čelu NATO-a od 2014. do 2024. godine, smatra da Savez mora da razmišlja unapred i da povuče poteze koji će očuvati transatlantsko partnerstvo, bez obzira na to kakva će biti buduća uloga Vašingtona. Drugim rečima, NATO, po njegovom mišljenju, ne sme da se oslanja isključivo na pretpostavku da će Sjedinjene Države zauvek ostati aktivan i pouzdan saveznik.
U istom razgovoru otvorena je i tema Grenlanda, pitanja koje se periodično vraća u fokus, ali sada dobija ozbiljniju težinu. Stoltenberg upozorava da izjave iz Vašingtona ne treba olako shvatati. Ako Sjedinjene Države poruče da žele da preuzmu kontrolu nad Grenlandom, kaže on, to je signal koji se mora pažljivo analizirati i shvatiti ozbiljno, bez obzira na to koliko delovao politički neobično ili kontroverzno.
Američki predsednik Donald Tramp je više puta tokom godina govorio o ideji da se Grenland priključi Sjedinjenim Državama. Još u prvom mandatu pominjao je mogućnost kupovine ostrva, a u martu 2025. godine otišao je korak dalje, izrazivši uverenje da bi Grenland mogao biti pripojen SAD-u. U tom kontekstu spominjao je i mogućnost uvođenja trgovinskih carina Danskoj ukoliko bi se takvoj ideji usprotivila.
Sa danske strane odgovor je jasan i dosledan. Premijerka Mete Frederiksen odbacuje te tvrdnje i naglašava da je Grenland deo Kraljevine Danske, bez prostora za drugačija tumačenja. Grenland, podsetimo, ima status autonomne teritorije unutar Danske, sa sopstvenim institucijama, ali u okviru danske države.
Važno je i to da Vašington i Kopenhagen nisu bez formalnih obaveza kada je reč o ovom arktičkom ostrvu. Još 1951. godine, pored obaveza koje proizilaze iz članstva u NATO savezu, potpisan je Sporazum o odbrani Grenlanda. Tim dokumentom Sjedinjene Države su se obavezale da će štititi ostrvo od mogućih spoljašnjih bezbednosnih ugrožavanja.
Sve to, posmatrano zajedno, otvara niz pitanja koja prevazilaze dnevnu politiku. Izjave bivšeg prvog čoveka NATO-a, potezi i poruke iz Vašingtona, kao i čvrsti stav Kopenhagena, ukazuju na to da se stari aranžmani sve češće preispituju.
Da li je reč samo o retorici, pritisku i taktičkom pozicioniranju, ili o nagoveštaju dubljih promena u međunarodnim odnosima, ostaje da se vidi. U svakom slučaju, tema je ponovo na stolu – i teško da će se brzo skloniti.
