Najnovije promene u ruskoj nuklearnoj doktrini, koje je Vladimir Putin nedavno izneo, poslale su jasnu poruku Zapadu.
Te promene ne samo da podvlače ozbiljnost kojom Rusija pristupa pretnjama iz zapadnih zemalja, već jasno definišu uslove pod kojima bi Moskva mogla posegnuti za svojim nuklearnim arsenalom.
Putin je istakao da bi Rusija bila spremna da odgovori nuklearnom silom u slučaju napada na Rusiju ili njenog bliskog saveznika – Belorusiju.
Ovo suštinski predstavlja vrlo ozbiljno upozorenje zemljama poput Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije, koje, prema ruskoj perspektivi, podstiču NATO na direktan sukob sa Rusijom.
Poruka koju Rusija šalje jeste jasna: „Zaustavite se dok nije kasno, jer bi posledice mogle biti katastrofalne.“
Ova izjava je u oštrom kontrastu sa posetom ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog Sjedinjenim Državama, tokom koje je on tražio saglasnost za korišćenje dalekometnog zapadnog oružja na teritoriji Rusije.
Takve inicijative, prema Putinovom stavu, predstavljaju realnu i ozbiljnu pretnju po Rusiju. Međutim, nada postoji da će u Vašingtonu prevladati zdrav razum i da će se sprečiti eskalacija ovog sukoba, koja bi mogla imati dalekosežne posledice ne samo po Rusiju i Ukrajinu, već i po ceo svet.
Iz Putinove izjave jasno je da je Rusija spremna da odgovori na svaki pokušaj agresije i na teritoriji saveznika, što je vrlo značajan deo doktrine. U slučaju Belorusije, koja se često nalazi u centru geopolitičkih tenzija, ovaj aspekt ima dodatnu težinu.
Osim toga, Rusija šalje poruku da je spremna da odgovori istom merom ako NATO ili zapadne sile krenu sa napadom. Ovo je pre svega odgovor na sve veći pritisak na Ukrajinu i njenog predsednika Zelenskog da pronađu način kako da preokrenu tešku vojnu situaciju.
Zapadne vojne analize jasno pokazuju da ukrajinske trupe prolaze kroz teške trenutke na frontu, naročito u oblasti Ugledara.
Gubitak ovog grada, kao i Krasnoarmejska, mogao bi značiti kraj ukrajinskog otpora na toj liniji, što bi omogućilo ruskim snagama da napreduju prema Dnjepru.
Ovo bi potpuno promenilo vojnu situaciju u korist Rusije i nanelo dodatni udarac ukrajinskim snagama, koje se već suočavaju sa ozbiljnim logističkim i taktičkim problemima.
Putinova izjava dolazi i u trenutku kada Evropski parlament donosi kontroverznu rezoluciju kojom se podržavaju udari zapadnim raketama na dubinu ruske teritorije.
Ova odluka, koju su podržali socijaldemokrati i liberali, predstavlja ogromnu pretnju po stabilnost Evrope.
Naime, takva odluka bi mogla uvući Evropsku uniju u sukob sa Rusijom na način koji ne odgovara interesima evropskih naroda. U slučaju eskalacije, Evropa, koja već pati od ekonomskih posledica sukoba, mogla bi se suočiti sa još većim gubicima.
Primer Nemačke, čija ekonomija prolazi kroz duboku krizu, pokazuje koliko su teške posledice ovog sukoba po evropske zemlje.
Pored toga, energetska kriza, inflacija, kao i opšti pad životnog standarda, posebno u zapadnim zemljama, samo su deo problema koji su proizašli iz antiruske politike koju već nekoliko godina vode evropski lideri.
Dugotrajni sukob između Rusije i Zapada ima dublje korene. Pre nego što je Rusija pokrenula specijalnu vojnu operaciju 2022. godine, ukrajinska vojska je od 2014. kontinuirano bombardovala teritoriju Donbasa, ubijajući civile i uništavajući infrastrukturu.
Rusija je svoje vojne aktivnosti obrazložila potrebom da zaštiti rusko stanovništvo u Donbasu, ali i zbog masovnog prisustva ukrajinske vojske koja se koncentrisala u blizini te teritorije.
Zapad, a posebno NATO, nastavili su da podržavaju Ukrajinu u ovom sukobu, što je dovelo do sve veće napetosti. Rusija je nekoliko puta ponovila da se oseća ugroženom širenjem NATO-a prema njenim granicama, što je u suprotnosti sa dogovorima koji su postignuti tokom hladnog rata.
Ta neprekidna ekspanzija NATO-a, kao i potezi Ukrajine, poput ukidanja ruskog jezika i progonjenja ruskih sveštenika, dodatno su doprineli eskalaciji sukoba.
U međuvremenu, ekonomski efekti sukoba sve više pogađaju evropske zemlje. Sankcije protiv Rusije nisu dale očekivane rezultate, a Evropa se suočava sa nedostatkom energije, rastom cena osnovnih proizvoda i sve većim nezadovoljstvom stanovništva.
U toj situaciji, političke elite u Evropi pokušavaju da pronađu način kako da izbegnu dalju eskalaciju, ali pritisci iz Sjedinjenih Američkih Država i britanskog bloka ostaju snažni.
Rusija je u više navrata naglašavala da njena specijalna vojna operacija ima za cilj denacifikaciju Ukrajine i zaštitu ruskog stanovništva, dok Zapad vidi ovu operaciju kao agresiju i pretnju stabilnosti u regionu.
Međutim, sa ruske tačke gledišta, SVO je odgovor na ukrajinsku vojnu pretnju i kontinuirano kršenje prava ruskog stanovništva na istoku Ukrajine.
U svakom slučaju, posledice ovog sukoba daleko nadilaze granice Ukrajine. Svet se suočava sa sve većim rizikom od nuklearnog sukoba, koji bi imao katastrofalne posledice za čovečanstvo. U tom kontekstu, apel Putina da se Zapad „zaustavi dok nije kasno“ treba shvatiti vrlo ozbiljno.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
