[adsenseyu3]
Stabilizovana ekonomija Islanda je jedna od najneverovatnijih priča sa srećnim završetkom
Sigurno ste čuli za kolaps ekonomije Islanda 2008. godine. Iako su njihove tehnike rešavanja problema bile žustro iskritikovane u to vreme, one su zapravo urodile plodom.
Pošto se suočio sa finansijskom propašću, narod Islanda je morao da razmišlja brzo. Umesto da spasi banke u američkom stilu, država je oprostila hipotekarske dugove stanovništvu i počela sve ispočetka.
Bankarska struktura ove državice sa svega 320.000 stanovnika je sistematski propala 2008. godine, ali Island se sada nalazi na putu ka oporavku, a za državu se navodi da je veoma stabilna i u političkom i u ekonomskom smislu. Njihov uspeh nije dospeo u medije, ali je više nego fascinantan.
[adsenseyu1]
Islanđani su žestoki. Oni su potpuno izolovani, žive u zamrznutoj tundri i ne žive baš u optimalnim vremenskim uslovima. Oni su okruženi raznim prirodnim lepotama, ali nisu razmaženi. Samo su uporni.
Umesto da dozvole kriminalcima odgovornim za bankarsku prevaru da se izvuku, Islanđani su pomislili da je bolje da upravo njih optuže za finansijske zločine koji su doprineli finansijskom kolapsu. Otplativši kredite potrošačima, oprostivši dugove kućevlasnicima (i do 110% od vrednosti imanja) i uhapsivši prestupnike, Island je uspeo da se vrati na noge. Sada je ekonomija Islanda potpuno oporavljena i raste brže nego ekonomije SAD i zemalja Evrope.
Kada su predsednika Islanda, Olafura Ragnara Grimsona, pitali da li bi ostalim državama, poput država Evrope, uspeo scenario koji je Island sproveo, on je odgovorio:
„Zašto se banke smatraju crkvama moderne ekonomije? Zašto se privatne banke ne tretiraju kao vazduholovne i telekomunikacione kompanije i zašto ne mogu da propadnu ako nisu radile svoj posao kako treba? Teorija da banke moraju da opstanu je upravo ono što omogućava bankarima da zarade, da budu uspešni i da terorišu obične ljude kroz porez i mere štednje. Zemlje u kojima vlada demokratija to uskoro više neće trpeti“.
[adsenseyu4]
Grimsonov čuveni odgovor na kontroverzno pitanje „Šta je razlog oporavka Islanda“ glasi:
„Bili smo dovoljno mudri da ne pratimo tradicionalno prihvaćene doktrine zapadnog finansijskog sveta. Uveli smo kontrolu valuta i pustili banke da propadnu. Pružili smo podršku siromašnima i nismo uvodili mere štednje poput onih koje možete videti u Evropi“.
Naravno, nije sve tako bajno. Mnogi Islanđani moraju da rade dva ili tri posla da bi održali sebe i svoje porodice i moraju da plaćaju znatno veći porez, što je neizbežan rezultat propasti banaka.
Iako je nezaposlenost veoma mala (manja od 5%), može se reći da je Island „žrtva svog uspeha“. Visok standard života i radna nedelja od 60-70 sati pomalo štipaju džepove. Teški izazovi se nalaze pred Islanđanima, ali oni su definitivno uspeli da izbegnu naizgled neizbežnu katastrofu. Poenta priče je da su Islanđani iskritikovani zbog svoje odluke, a na kraju se ispostavilo da odluka nije bila ni blizu tako loša.
Island se od 2008. godine više posvetio turizmu i energetici, što pokazuje i statistika po kojoj se broj turista povećao za 15,9% u odnosu na prošlu godinu, dok turizma iznosi 5,9% BDP-a.
Koliko god netradicionalna njihova metoda bila, politika Islanda je definitivno bila uspešna. Ne možemo očekivati da im bude sjajno odmah nakon globalnog finansijskog kolapsa, ali činjenica je da se stvari kreću nabolje.
Webtribune.rs
[adsenseyu5][adsenseyu5]
