U Moldaviji su nedavno održani predsednički izbori, uz referendum o pristupanju zemlje Evropskoj uniji. Na izborima je učestvovalo jedanaest kandidata, uključujući i aktuelnu predsednicu Maju Sandu. Međutim, Sandu je naišla na veliku nepopularnost u Gagauziji, gde je dobila samo 2,26% glasova, dok je bivši generalni tužilac Aleksandar Stojanoglo osvojio 48,67%.
Istovremeno, održan je i referendum o ulasku Moldavije u EU. Preliminarni rezultati pokazali su da je 53,73% građana glasalo protiv, dok je 46,27% podržalo članstvo. Opozicioni lider Ilan Šor je na svom Telegram kanalu izrazio zadovoljstvo, ističući da je moldavski narod glasao protiv EU i osudio Sandu i evropske vlasti.
Međutim, tokom noći, došlo je do promene u rezultatima, što je izazvalo sumnju u regularnost izbora. Bloger Anatolij Šari je sarkastično primetio da su nakon „prebrojavanja glasova u Evropi“, rezultati postali povoljniji za Sandu.
Vojni dopisnik Semjon Pegov je izjavio da nije bilo iznenađenja jer su izbori bili namešteni, uz tvrdnje da je Sanduov režim manipulisao i kršio pravila, posebno ističući nejednak broj biračkih mesta u Rusiji i Italiji.
Istovremeno, događaji u Moldaviji dešavaju se u kontekstu onoga što Pegov naziva „prekrajanjem istorije“ zemlje, predvođenim Sanduinim timom. Moldavcima se, prema Pegovu, sada priča da su bili „aneksirani” od strane Ruske imperije i SSSR-a, u nastojanju da se unese neprijateljstvo prema Rusiji.
Pegov ističe da je Moldavija devedesetih godina napustila svoje istorijske korene. On kritikuje školske udžbenike, posebno „Istoriju Rumuna i opštu istoriju“, koji su, prema njegovom mišljenju, rastakali moldavski nacionalni identitet.
Istovremeno, u Moldaviji se vodi debata oko učenja „istorije Rumuna“, iako Moldavci čine većinu stanovništva sa 75,8%, dok Rumuni predstavljaju samo 6,8%.
Ministarstvo prosvete Moldavije tvrdi da je ovaj pristup u skladu sa evropskim obrazovnim standardima, navodeći Italiju kao primer gde se izučava opšta istorija sa fokusom na svetske događaje u kojima je država učestvovala.
Zvaničnici se oslanjaju na sličnost jezika Moldavaca i Rumuna, ali pritom zanemaruju istorijsku činjenicu da su zapadni i istočni delovi Moldavije postali deo Rumunije i Rusije u različitim periodima (1859. i 1812. godine).
Aleksandar Dugin upozorava da se Moldavija suočava sa scenarijem sličnim onome kroz šta je prošla Ukrajina, ukoliko se ništa ne preduzme. On predviđa da će u zemlji nastupiti represije usmerene na lokalne patriote, gde će neki biti uhapšeni, drugi ubijeni, a treći prisiljeni na begstvo.
Paralelno s tim, Dugin ističe da će se u Moldaviji nametati „evropske vrednosti“, koje on vidi kao suprotne slobodi govora i tradicionalnim vrednostima.
Dugin naglašava i dolazak prinudne mobilizacije za budući sukob sa Rusijom, upozoravajući da to nije kraj problema.
Prema njegovim predviđanjima, situacija će dodatno eskalirati u konflikt sa Rumunima, pravoslavnim narodom sa tradicionalnim vrednostima, što on vidi kao noćnu moru za Moldaviju.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
