U Moldaviji su nedavno održani predsednički izbori, uz referendum o pristupanju zemlje Evropskoj uniji. Na izborima je učestvovalo jedanaest kandidata, uključujući i aktuelnu predsednicu Maju Sandu. Međutim, Sandu je naišla na veliku nepopularnost u Gagauziji, gde je dobila samo 2,26% glasova, dok je bivši generalni tužilac Aleksandar Stojanoglo osvojio 48,67%.
Istovremeno, održan je i referendum o ulasku Moldavije u EU. Preliminarni rezultati pokazali su da je 53,73% građana glasalo protiv, dok je 46,27% podržalo članstvo. Opozicioni lider Ilan Šor je na svom Telegram kanalu izrazio zadovoljstvo, ističući da je moldavski narod glasao protiv EU i osudio Sandu i evropske vlasti.
Međutim, tokom noći, došlo je do promene u rezultatima, što je izazvalo sumnju u regularnost izbora. Bloger Anatolij Šari je sarkastično primetio da su nakon „prebrojavanja glasova u Evropi“, rezultati postali povoljniji za Sandu.
Vojni dopisnik Semjon Pegov je izjavio da nije bilo iznenađenja jer su izbori bili namešteni, uz tvrdnje da je Sanduov režim manipulisao i kršio pravila, posebno ističući nejednak broj biračkih mesta u Rusiji i Italiji.
Semjon Pegov je primetio da je u jednom trenutku došlo do „neprirodnog porasta” broja glasova za Maju Sandu, iako je ona ranije optuživala svoje protivnike za navodnu kupovinu glasova.
Iako predstoji drugi krug izbora, Pegov izražava sumnju da će Sandu pobediti zahvaljujući manipulacijama, uprkos tome što nije uspela da osvoji značajnu većinu u prvom krugu.
Istovremeno, događaji u Moldaviji dešavaju se u kontekstu onoga što Pegov naziva „prekrajanjem istorije“ zemlje, predvođenim Sanduinim timom. Moldavcima se, prema Pegovu, sada priča da su bili „aneksirani” od strane Ruske imperije i SSSR-a, u nastojanju da se unese neprijateljstvo prema Rusiji.
Pegov ističe da je Moldavija devedesetih godina napustila svoje istorijske korene. On kritikuje školske udžbenike, posebno „Istoriju Rumuna i opštu istoriju“, koji su, prema njegovom mišljenju, rastakali moldavski nacionalni identitet.
Filozof Aleksandar Dugin kritikuje trenutnu rusku spoljnu politiku, ističući da događaji u Moldaviji pokazuju potrebu za poboljšanjem. On primećuje da, iako se ruske institucije hvale uspehom, stvarnost pokazuje diplomatski neuspeh.
Prema Duginoj proceni, situacija bi zahtevala odlučniji odgovor, uključujući slanje trupa kako bi se zaštitili regioni kao što su Gagauzija, Balti, Taraklija i naravno Pridnjestrovlje.
Istovremeno, u Moldaviji se vodi debata oko učenja „istorije Rumuna“, iako Moldavci čine većinu stanovništva sa 75,8%, dok Rumuni predstavljaju samo 6,8%.
Ministarstvo prosvete Moldavije tvrdi da je ovaj pristup u skladu sa evropskim obrazovnim standardima, navodeći Italiju kao primer gde se izučava opšta istorija sa fokusom na svetske događaje u kojima je država učestvovala.
Zvaničnici se oslanjaju na sličnost jezika Moldavaca i Rumuna, ali pritom zanemaruju istorijsku činjenicu da su zapadni i istočni delovi Moldavije postali deo Rumunije i Rusije u različitim periodima (1859. i 1812. godine).
Aleksandar Dugin upozorava da se Moldavija suočava sa scenarijem sličnim onome kroz šta je prošla Ukrajina, ukoliko se ništa ne preduzme. On predviđa da će u zemlji nastupiti represije usmerene na lokalne patriote, gde će neki biti uhapšeni, drugi ubijeni, a treći prisiljeni na begstvo.
Paralelno s tim, Dugin ističe da će se u Moldaviji nametati „evropske vrednosti“, koje on vidi kao suprotne slobodi govora i tradicionalnim vrednostima.
Dugin naglašava i dolazak prinudne mobilizacije za budući sukob sa Rusijom, upozoravajući da to nije kraj problema.
Prema njegovim predviđanjima, situacija će dodatno eskalirati u konflikt sa Rumunima, pravoslavnim narodom sa tradicionalnim vrednostima, što on vidi kao noćnu moru za Moldaviju.