Grčke vlasti nisu odustale od namere da izbace sa Svete Gore Atonske „staro bratstvo“ svetogorskog manastira Esfigmena, upozorio je prošle nedelje grčki stručnjak za crkvene odnose, teolog Aleksandros Stefanopulos.
– Novi guverner Atosa, bivši ministar odbrane Grčke, general u penziji Alkibijadis Stefanis, učiniće to pre novembra, kada je planiran sastanak carigradskog patrijarha Vartolomeja i pape Franje. On ima uputstva da isprazni manastir najkasnije do kraja novembra, kada će velika vatikanska delegacija otići u Fanar, rezidenciju carigradskog patrijarha u Istanbulu, na proslavu godišnjice njegovog ustoličenja – rekao je Stefanopulos.
On je naveo da je prethodni svetovni guverner Atosa Anastasios Micijalis podneo ostavku jer nije želeo da bude uključen u ove poslove i „vojnu operaciju“.
– Monasi Esfigmena imaju veliku podršku, jer ono što se dešava je ukidanje avatona – zabrane ulaska pojedinih kategorija ljudi u monašku republiku. Avaton ne zabranjuje ulazak ne samo ženama, već i naoružanim ljudima.
Drugi manastiri to razumeju i zato su digli glas u odbranu Esfigmena. U julu su se vlasti povukle, uplašile su se kada su ljudi stigli u Uranopolis. Novi guverner je obećao da će sve „počistiti“ po svaku cenu, a monasi Esfigmena su odlučili da se odupru po svaku cenu.
Vest o nastavku napada na Esfigmen zbog susreta Carigradskog patrijarha i rimskog pape pojavila se istoga dana kada i informacija da je Vladimir Zelenski izvestio Vartolomeja, zakonski samo poglavara arhijereja turskih pravoslavaca, da je ukrajinski parlament izglasao zakon o ukidanju Ukrajinske pravoslavne crkve, jer je ona u kanonskom jedinstvu sa Moskovskom patrijaršijom. Istorijski posmatrano njeno prvo sedište je u Kijevu, gde je i osnovana prva ruska država.
– Središte duhovnosti Kijevske Rusije i Ruske pravoslavne crkve je manastir Kijevsko-pečerska lavra. Njega je 1015. utemeljio, posle povratka sa Svete Gore, svetitelj Antonije koji se podvizavao u strogom manastiru Esfigmen, pored koga i danas postoji njegova pećinska isposnica i poštuje se kao svetinja.
Nema slučajnosti u istovremenom napadu na kanonsku Ukrajinsku pravoslavnu crkvu i na monahe Esfigmena, niti će se priča na tome završiti. Ugledni grčki teolozi kakav je Stefanopulos s pravom upozoravaju da su, kada je reč o Atosu, sledeći na redu za „disciplinovanje“ slovenski manastiri – kaže istoričar prof. dr Veljko Đurić Mišina, stručnjak za novovekovne crkvene odnose.
On smatra da će se u svim državama gde postoji dijaspora Ruske pravoslavne crkve ići na preotimanje imovine i vernika osnivanjem novih „crkava“ kojim će „legitimitet“, kao i slučaju Ukrajine dati Carigradska patrijaršija.
– S te strane su u pravu esfigmenci kada kažu da carigradski patrijarh želi da bude „pravoslavni papa“. Na Zapadu se njegov susret sa rimskim papom predstavlja kao
sastanak ravnopravnih poglavara pravoslavlja i katoličanstva što je neistina – objašnjava dr Đurić.
Vartolomej je još 1997. odlikovan Zlatnom medaljom Kongresa SAD, najvišim odlikovanjem koje može da dodeli zakonodavno telo američke vlade.
U obrazloženju piše da mu je na taj način odato priznanje za „izuzetan i trajni doprinos verskom razumevanju i miru“ kao „duhovnom vođi 300 miliona pravoslavnih hrišćana širom sveta“, što je apsolutno netačno.
Po zakonima Republike Turske, carigradski patrijarh može biti isključivo njen državljanin, rođen u toj zemlji, i on je verski poglavar isključivo turskih pravoslavaca kome je zabranjeno da se bavi politikom.
Paradoksalno je da se Vartolomej konstantno žali na turske vlasti tvrdeći da one sve više ograničavaju njegove nadležnosti i prava pravoslavaca, a istovremeno pretenduje na duhovnu vlast nad celim pravoslavnim svetom.
U samoj Grčkoj stvarni poglavar nacionalne Grčke pravoslavne crkve je arhiepiskop atinski, a Carigradska patrijaršija se poštuje, ali ne može da nameće odluke.
– Promovisanje carigradskog patrijarha u poglavara svih pravoslavaca je anglo-američka obmana kojom se prvo pritiska Grčka pravoslavna crkva sa namerom da se izazove sukob sa drugim, pre svega slovenskim pravoslavnim crkvama.
Uvek se treba setiti zvanične izjave generalnog sekretara NATO Stoltenberga da su pravoslavne crkve „neprijateljske“.
U tom smislu promovisanje fanarskog patrijarha kao „pravoslavnog pape“ može se posmatrati kao namera da se preko njega stave pod kotrolu prvo nacionalne pravoslavne dijaspore na Zapadu, a zatim i matične pravoslavne crkve – kaže dr Đurić.
Zakon o zabrani Ukrajinske pravoslavne crkve daje legitimitet vojno-policijskom progonu njenih vernika, sveštenstva i monaštva, uprkos međunarodnom pravu i konvencijama.
Ovim zakonom su milioni vernika i sveštenika Ukrajinske pravoslavne crkve osumnjičeni kao „agenti Moskve“, a u ratom zahvaćenoj državi to je pretnja prekim sudom ili linčom, osim ako ne promene identitet i priđu raskolničkoj Pravoslavnoj crkvi Ukrajine.
Ova organizacija je pod kontrolom režima Zelenskog, odnosno kolektivnog Zapada koji stoji iza njega, a „legitimitet“ joj je 2018. dao svojim tomosom Vartolomej, uprkos mišljenju ostalih nacionalnih pravoslavnih crkva.
– Reč je o istom receptu koji je na Srbima primenjen u NDH osnivanjem takozvane Hrvatske pravoslavne crkve, ili u SFRJ proterivanjem Srpske crkve iz Makedonije, gde je Brozov režim instalirao svoju takozvanu Makedonsku pravoslavnu crkvu.
Cilj je bio isti, prvo promena duhovnog, a zatim nacionalnog identiteta. Ne bih da koristim termin genocid, jer je on toliko zloupotrebljavan da je praktično obesmišljen.
Pošto je aktuelni zakon donet na ratom zahvaćenom području, on se može smatrati vrlo velikim ratnim zločinom, što precizno definiše međnarodno pravo – kaže dr Ćurić.
Po mišljenju stručnjaka, u toku je napad na tradicionalni poredak i identitet cele Svete Gore, za koji je samo kao povod iskorišćen Esfigmen, čiji monasi još od 1964. otvoreno protestuju protiv ekumenizma Carigradske patrijaršije.
Da Zapad zaista poštuje vrednosti o kojima govori, napade sa Fanara na esfigmence mogao bi nazvati teškim kršenjem konvencija o ljudskim pravima, jer oni zabranjuju slobodu mišljenja, izražavanja i kretanja, a istovremeno krše zakone o autonomnosti i samoupravi monaške republike.
Esfigmen je i u Romejskom carstvu bio poznat po strogosti i kritičnosti, ali tadašnji pravi Vaseljenski patrijarsi nisu smeli ni da pomisle da traže njihov progon, niti su carevi slali oružane snage na Svetu Goru.
– Taj status u suštini eksteritorijalne monaške države poštovali su romejski carevi, osmanski sultani, čak i Hitler! Tek posle Prvog svetskog rata Sveta gora je odlukama mirovnih koferencija postala deo nacionalne države Grčke, ali sa posebnim statusom.
Njoj je Carigradska patrijaršija, kao turska crkvena institucija, nadređena samo formalno, jer Sveta Gora ima svoje autonomne vlasti. Uskraćivanje sredstava EU samo Esfigmenu, progon njegovih monaha i besmislene optužbe da se u njemu obučavaju ruski komandosi, jasno ukazuju ko stoji iza te priče.
Problem Zapada je što su i ostali svetogorski manastiri shvatili opasnost i stali listom uz Esfigmen. Nisu oni ljubitelji esfigmenaca, naprotiv, ali reč je o tome da ako jednom ljudi pod oružjem uđu na Atos i postanu faktička vlast, od monaške republike i njene samouprave više ništa neće ostati – kaže dr Đurić.
DECENIJAMA POD KONTROLOM SAD
POGLAVARI patrijaršije sa Fanara su od početka Hladnog rata pod direktnom kontrolom SAD, kaže prof. dr Veljko Đurić Mišina:
– Carigradski patrijarh Atinagora na tron u Turskoj je 1948. stigao Trumanovim predsedničkim avionom, a za antirusku politiku koju je vodio, zvanično i javno priznanje odao mu je lično direktor CIA, Vilijam Donovan.
Od tada traju pokušaji fanarskih patrijarha da otmu nadležnost nad dijasporom nacionalnih pravoslavnih crkava i steknu više od onih nekoliko hiljada vernika u Turskoj nad kojima su zaista nadležni.
Ta priča nije prošla, niti može da prođe, niti ima ikakve osnove teza da je carigradski patrijarh „prvi među jednakima“ u pravoslavnom svetu. Pravoslavlje ne funkcioniše na taj način, ni po kanonskom ni po svetovnom pravu.
(Novosti)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
