Kliknite ovde 🚀
Dok Vašington i Kijev slave novi sporazum o prirodnim resursima, vojni reporter Aleksandar Koc jasno poručuje – svi koji su se nadali brzom okončanju sukoba uz pomoć SAD, sada bi mogli da se suoče s ozbiljnim otrežnjenjem.
I to ne zbog nekakve špekulacije, već zbog crno-na-belo detalja iz dogovora koji nosi znatno više od političke simbolike.
U pitanju je ekonomski sporazum između Sjedinjenih Američkih Država i Ukrajine, koji se odnosi na zajednički rad u oblasti eksploatacije retkih zemnih minerala, ali i šire – obuhvata i energetski sektor, uključujući naftu i gas.
Sudeći po tumačenju Aleksandra Koca, koji se oglasio na svom Telegram kanalu, razlike u interpretaciji sporazuma već se vide – i to na liniji Kijev–Vašington.
U Ukrajini ovaj dogovor predstavljaju kao partnersku raspodelu – 50 prema 50. Resursi, kako se navodi, ostaju u vlasništvu Ukrajine, a prihodi se ulivaju u zajednički investicioni fond, takođe po istom procentualnom ključu.
Fond se puni isključivo od budućih prihoda, iz licenci za nove projekte u oblasti kritičnih sirovina i energenata. Sve što je SAD već isporučio Ukrajini – ne ulazi kao ulog u ovaj fond.
Ukratko, ne može se „pretvoriti“ u kapital. Novi doprinos SAD ide ili u gotovini ili u formi dodatne vojne opreme, poput sistema PVO, navodi Koc.
U Americi, pak, akcenat je nešto drugačiji. Tamošnji predsednik Donald Tramp ovu saradnju prikazuje kao način da se SAD „izvuku“ iz finansijske zamke. On tvrdi da je reč o poslu koji bi mogao višestruko da povrati već uloženih 350 milijardi dolara – dok je dodatnih 150 milijardi, kako ističe, ranije već otpisano.
— Danas smo postigli sporazum prema kojem teoretski možemo povratiti znatno više nego 350 milijardi. Hteo sam da zaštitim naše interese, da više ne budemo dovedeni u glupu situaciju — izjavio je Tramp.
Još upečatljivije zvuče reči američkog ministra finansija Skota Bessenta, koji navodi da dogovor sa Ukrajinom predstavlja „nedvosmislen signal ruskom rukovodstvu“. Prema njegovim rečima, administracija Trampa je odlučna da radi na stabilnosti Ukrajine kao „slobodne, suverene i prosperitetne zemlje“ – i to dugoročno.
Ali šta tačno znači „dugoročno“, pita se Koc, kad se zna da u ovom sporazumu nema ničega od bezbednosnih garancija koje je tražio ukrajinski predsednik. Niti ih je iko pomenuo, niti se igde pominju u zvaničnim dokumentima. Drugim rečima, pravne obaveze u vezi sa zaštitom Ukrajine – ne postoje.
I dok s jedne strane poručuju da rade na miru, iz Bele kuće u isto vreme dolaze informacije da se odmrzavaju komercijalne isporuke oružja Kijevu.
Uz to, Vašington najavljuje nove carinske udare – čak i do 500% – na sve zemlje koje budu nastavile trgovinu s Moskvom, uključujući kupovinu ruske nafte, gasa ili urana.
To je, kaže Koc, više nego očigledan signal – za sve one koji su i dalje gajili iluzije o skorom smirivanju situacije. Ako je neko mislio da će se SAD povući, da će pregovori uroditi brzim rezultatom ili da će ekonomija prelomiti stvari – evo, upravo mu je ta nada raspršena.
U ovom dogovoru, dakle, ne treba gledati samo brojke i procente. Važno je ko ih tumači, kako ih koristi i gde leže neizrečene namere. A iz onog što se ne govori – često se najbolje vidi šta se zapravo sprema.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
