Svetska javnost sa velikom dozom zebnje prati šta se dešava tokom specijalne vojne operacije u Ukrajini, koju je predsednik Vladimir Putin pokrenuo u februaru.
U Ukrajini se vode žestoke borbe ruskih i ukrajinskih vojnika, a oprečni izveštaji preplavil su javno mnjenje.
Politički analitičar Mišel Zubenica naveo je za B92.net da je rat u Ukrajini konflikt geopolitičke prirode i da će ishod vojne operacije u velikoj meri uticati na to kako će izgledati svetski poredak u budućnosti.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
„Ukrajina je kritična tačka koja se nalazi u centru Evrope i od strateškog je značaja za prisustvo Rusije na Starom kontinentu. Kao što je pisao američki politikolog Bžežinski: ‘Rusija je sa Ukrajinom svetska sila, a bez nje samo regionalna’ „, naveo je Zubenica.
Kako je naveo, sukob je nastao 2014. godine, kada je došlo do velikih demonstracija koje su kulminirale tzv. Evromajdanom.
„Sukob je nastao još 2014. godine promenom vlasti, a konflikt je u suštini borba Rusije i Zapada da li će Ukrajina biti prozapadna država, članica NATO na putu ka EU ili proruska zemlja okrenuta Moskvi“, objasnio je Zubenica za naš portal.
Podsećanja radi, tadašnja vlast predvođena predsednikom Viktorom Janukovičem, koja je izabrana nakon parlamentarnih izbora 2012. godine, odbila je da potpiše sporazum o bližoj integraciji Ukrajine sa EU.
Demonstracije su buknule 22. februara 2014. smenom predsednika Viktora Janukoviča (koja je protivna članu 11. Ustava Ukrajine), i ruskom aneksijom Krima 16. marta 2014. posle čega je ta teritorija priključena Rusiji i potpisivanjem 21. marta 2014. sporazuma o integraciji sa EU od strane nove ukrajinske vlade.
Protesti su rezultovali brojnim žrtavama i nasiljem koje je izbilo u zemlji i preraslo u formu građanskog rata, a Putin je u više svojih govora pominjao stradanje naroda od strane, kako je isticao, neonacista, posebno ističući zločine u Donbasu kao i smrt 42 osobe u Odesi, koje su u maju 2014. godine spaljene u zgradi tamošnjeg Doma sindikata.
Janukovič je u jeku tih dešavanja otišao iz zemlje, odnosno u ruski grad Rostov. Na mestu predsednika Ukrajine došao je Oleksandar Turčinov kao v.d, a zatim je tu funkciju zauzeo Petro Porošenko.
Pregovori u Minsku
Predstavnici Rusije i Ukrajine su u septembru 2014. godine seli za pregovarački sto, a razgovori su rezultirali potpisivanjem Minskog protokola, kojim je dogovoren prekid vatre u oblastima Lugansk i Donjeck.
Međutim, taj sporazum nije ispoštovan, a obe strane međusobno su optuživale jedna drugu za kršenje dogovora. Putin je dva dana pre početka rata u Ukrajini, odnosno 22. februara ove godine rekao da Minski sporazum faktički ne postoji, jer ga zvanični Kijev uopšte ne poštuje.
Ruska strana ističe da je razlog vojne intervencije koju je pokrenuo Putin, jeste da se zaštite ljudi izloženi maltretiranju i genocidu, kao i nastojanje da se izvrši „demilitarizacija i denacifikacija“ Ukrajine.
Rusija je 21. februara, priznala nezavisnost oblasti Lugansk i Donjeck, a na društvenim mrežama pojavili snimci kako ruska vojska ulazi u te regione. Ubrzo posle toga, odnosno 24. februara, počeo je rat u Ukrajini koji je prema oceni mnogih stručnjaka kulminacija sukoba koji traju još od 2014. godine.
Neki eksperti smatraju da je u velikoj meri ovaj sukob izazvalo i širenje NATO pakta na istok, pošto je Ukrajina 2008. godine, iako nije član alijanse, postala „zemlja partner“. Čak se i Putin u jednom od intervjua osvrnuo na obećanje zapadnih zemalja izrečenih tadašnjem predsedniku SSSR-a Mihaelu Gorbačovu da se NATO neće širiti ka Rusiji.
„Lagali su nas, bezobzirno. NATO se širi“, rekao je Putin u januaru ove godine, citirajući reči nekadašnjeg državnog sekretara Džejmsa Bejkera koji je 1990. godine obećao Gorbačovu da se „NATO neće pomeriti ni inč ka istoku“.
Putin je nedavno ponovo privukao pažnju javnosti pošto je saopštio u retkom obraćanju naciji da Rusije proglašava delimičnu regrutaciju vojnika koji će biti poslati u Ukrajiinu kako bi se zaštitio suverenitet i teritorijalni integritet Rusije u borbi protiv nacista u Ukrajini.
Ruski predsednik naveo je da je Zapad krenuo sa nuklearnim ucenama, odnosno da preti da će da iskoristi oružje za masovno uništenje protiv Rusije. Putin je istakao da će Moskva da će zaustaviti sve one koji teže da vladaju svetom, prete raspadom i porobljavanjem države, kao što je i do sada radila, dodao je.
„Sada govore o nuklearnoj uceni. Nuklearka u Zaporožju je bombardovana, a pojavile su se i najave da hoće da upotrebe nuklearno naoružanje… Ti koji to dozvoljavaju, podsetićemo ih da i mi imamo nuklearno oružje, čak i modernije od onog koje ima NATO. Ukoliko ima pretnji, koristićemo sva sredstva koja imamo na raspolaganju i ne blefiram… Verujem u vašu podršku“, istakao je predsednik Rusije.
Ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu naveo da je će biti regrutovano 300.000 vojnika.
Sa jedne strane, postoje navodi da javno mnjenje u Rusiji podržava predsednika Putina i njegovu odluku da angažuje dodatne snage, ali sa druge, pojavili su se navodi da su Rusi počeli da napuštaju zemlju posle Putinove odluke o regrutaciji.
Takođe, zemlje u okruženju su odreagovale na ovaj sled događaja, te je Litvanija stavila u pripravnost jedinice za hitne operacije.
Zubenica kaže za B92.net da postoji mogućnost da vojna operacija u Ukrajini ima i eskalirajući efekat.
“Politički lideri istočnoevropskih država upozoravaju na to. Poljska je odlučila da uloži ogromna sredstva u vojsku, jer smatra da bi upravo ona mogla da bude sledeća meta. Litvanija je podigla svoje specijalne jedinice u stanje pripravnosti a takođe postoje mnoge neuralgične tačke na kojima bi mogle da izbiju novi sukobi pod uticajem ove geopolitičke borbe. To su Moldavija, Balkan, Kavkaz i Bliski Istok”, naveo je Zubenica.
Ukrajina je, prema oceni nekih eksperata, navodno uspela da povrati određeni broj teritorije. Međutim, posle ofanzive u regionu Hersov, oglasio se Šojgu, koji smatra da su Ukrajinci ostali bez pola vojske.
“Mi ne ratujemo samo sa Ukrajinom… Mi smo zaista u ratu sa kolektivnim Zapadom plus NATO. Kada govorimo o tome, ne mislimo samo na naoružanje koje se isporučuje u ogromnim količinama, već, naravno, i na sisteme. To su sistemi komunikacije, sistemi za obradu informacija“, rekao je Šojgu.
(b92.net)
