Pre 2.000 godina, Rimsko Carstvo je bilo na vrhuncu svoje moći. Kako je tako velika imperija mogla da se raspadne? Tom pitanju je posvećena izložba u nemačkom Triru, nekadašnjoj prestonici velike Imperije.
Romam salvete: Dobrodošli u Imperium Romanum. Ono se proteže od Britanije do Crnog mora, od Španije do Egipta. Rimsko carstvo je nenadmašno kada je reč o vojnom umeću, tehnici i kulturnim tekovinama.
Postoje kanalizacija i sveža voda koja se transportuje akvaduktima, živi se u kućama sa podnim grejanjem. Stanovnici Imperije profitiraju od razgranate mreže puteva a trgovina cveta. Ljudi koriste javna kupatila, jedu probrana jela i zabavljaju se u pozorištima i cirkusima.
Izložba u bivšoj carskoj prestonici
I danas širom sveta postoje delovi rimske zaostavštine iz najboljih vremena Carstva – pa tako i u Triru, koji je osnovan oko 17. godine p.n.e. i najstariji je nemački grad. U 4. veku je „Augusta Trevorum“ više decenija bila sedište Imperije. Gradska kapija Porta Nigra (Crna kapija) je 1986. proglašena za svetsku kulturnu baštinu.
Utoliko je Trir sasvim podesno mesto za izložbu „Propast Rimljana“. Čak tri muzeja istovremeno posvećena su pitanju: kako je ogromno carstvo moglo da propadne? Rajnski pokrajinski muzej prikazuje poslednje vekove Carstva, i to uz pomoć eksponata pozajmljenih u pariskom Luvru, firentinskoj galeriji Ufici, te Nacionalnom muzeju u Alžiru. U Muzeju kod katedrale se vidi kako je crkva iskoristila politički vakuum, a Gradski muzej u Triru osvetljava nasleđe Rimske imperije u umetnosti i istoriji kulture.
Jedno je jasno: Rimsko carstvo nije nestalo preko noći. „Kada bi to bilo tako jednostavno, ne bismo morali da pravimo veliku izložbu o tome i istraživači se ne bi već vekovima bavili tom temom“, kaže istoričarka umetnosti i voditeljka projekta Ane Kurce. I dodaje: „Radi se o spletu okolnosti“.
Da li je Rimsko Carstvo propalo zbog svoje veličine?
„Naravno da je puka veličina Rimskog carstva uvek predstavljala ogroman izazov“, kaže Kurce. Rimski zavojevači su osvajali sve više zemalja i pravili od njih svoje provincije. Bili su potrebni veliki izdaci za vojsku kako bi bila zaštićena granica Carstva koja se protezala od Atlantskog okeana do Eufrata – u dužini od 15.000 kilometara. Na severu i u srednjoj Evropi su Hadrijanov zid i Limes trebali da zaštite Rimljane od prodora germanskih plemena. Gradnja i održavanje utvrđenja su gutali neverovatne sume – baš kao i plata za rimske legionare.
Divlji Germani, Goti, Vandali – propast Rimskog carstva se često objašnjava njihovim prodorom i uticajem. No, u muzeju se distanciraju od tako pojednostavljenih tumačenja. Činjenica je da je bilo ljudi koji su bežali pred Hunima, ali je bilo i sve manje vojno sposobnih Rimljana. Zbog dobrog životnog standarda u Carstvu, natalitet je opao, pa tako – i broj mladih vojnika. Zato su regrutovani plaženici iz redova „varvara“. No, ti ljudi nisu sebe smatrali „Rimljanima“, u svojim srcima su ostali Germani ili Goti i nisu uvek postupali po naređenjima svojih rimskih zapovednika.
Neki put su izazivali i građanske ratove – najčešće zbog loše plate ili iz nezadovoljstva statusom koji su imali u Rumskom carstvu. A to je sve postepeno slabilo Imperiju.
Da li je veći problem bio veliki porez ili dekadencija?
Posle 2. veka, Imperija se više nije širila. To je značilo da više nije bilo bogatog ratnog plena koji je punio državnu kasu, a nije bilo ni novih robova koji bi mogli da služe kao radna snaga.
Između 429. i 439, Vandali su osvojili najvažniju rimsku provinciju – Severnu Afriku, koja je bila žitnica Rima. Nije više bilo prihoda iz te provincije i carevi su morali da snalaze kako znaju i umeju sa pokrivanjem svojih troškova.
Zbog toga je Rim počeo da stalno podiže porez, što je mnoge stanovnike dovelo na ivicu egzistencije. Istovremeno je dekadentan sloj bogataša živeo u izobilju, gubeći interesovanje za politiku.
Hrišćanstvo i podela carstva
Vekovima su Rimljani verovali u mnoštvo različitih bogova. Sa carem Teodosijem, hrišćanstvo je 380. godine postalo jedina državna religija.
„Mlada institucija crkve je preuzela mnoge zadatke koje je ranije imala uprava Rimskog carstva“, objašnjava Ane Kurce. „Ali, carstvo nije propalo zbog toga, već zbog procesa promena koje su ga nagrizale“.
Godine 395, Rimsko carstvo je – posle smrti Teodosija Velikog – podeljeno među njegovim sinovima na Istočno i Zapadno carstvo. Carska prestonica istočnog dela je postao Konstantinopolj (danas Istanbul), a u Zapadnom Rimskom carstvu je to bio najpre Milano, potom Ravena, a povremeno i Rim. Sve se smatralo još uvek za jedno veliko carstvo kojim su vladala dva cara.
I dok je istočni deo prestao da postoji tek 1453. kada je sultan Mehmed Drugi osvojio Konstantinopolj, poslednjeg zapadnorimskog vladara Romulusa Augustusa je svrgao germanski vojskovođa Odoakar.
Šta je ostalo od svega
Na mesto rimske imperije su stupala manja kraljevstva, kojima su vladali Franci, Burgundi ili Goti. Nije više bilo jake rimske administracije ni održavanja infrastrukture.
Promene su postajale sve vidljivije, posebno u gradovima. Akvadukti su propadali jer nije bilo stručnjaka koji bi se njima bavili, na mestima nekadašnjih ukrasnih vrtova sa fontanama, Germani su pravili povrtnjake.
Mermerne statue su razbijane jer je krečnjak bio potreban za gradnju kuća. Tako je, korak po korak, nakon propasti rimskog carstva, nestajala i rimska kultura.
Važno. Samo na socijalnoj mreži Vkontakte objavljujemo sve naše najbolje vesti. Na ostalim socijalnim mrežama to nećete naći jer su cenzurisane i mi ne učestvujemo u toj iskrivljenoj i lažiranoj stvarnosti. Takođe nas nađite i na Telegramu. Budite u toku, pratite nas.
Naš VKontakte kanal – https://vk.com/id718919389
(dojče vele)
