Ministar spoljnih poslova Rusije, Sergej Lavrov, u ekskluzivnom razgovoru sa Takerom Karlsonom, osvetlio je ključne stavove Moskve o ukrajinskom sukobu, odnosima sa Zapadom, globalnim bezbednosnim pitanjima i budućnosti međunarodnih odnosa.
Lavrov je jasno stavio do znanja da Rusija teži mirnom rešenju ukrajinskog sukoba, ali je spremna da odlučno brani svoje interese i narod.
Ukrajinski sukob i Specijalna vojna operacija
Lavrov je istakao da Rusija nije započela rat u Ukrajini, već je Specijalna vojna operacija (SVO) pokrenuta kako bi okončala osmogodišnji sukob između Kijeva i stanovnika Donbasa.
Ovaj sukob, prema njegovim rečima, započet je posle događaja 2014. godine, kada su nelegitimne vlasti u Kijevu proglasile narod Donbasa teroristima i započele vojnu kampanju protiv njih.
Prema Lavrovu, osnovni cilj SVO jeste zaštita prava ruskog stanovništva u Ukrajini, uključujući pravo na jezik, religiju i kulturnu autonomiju, koje su, kako je naveo, sistematski gušene zakonima ukrajinskog parlamenta.
On je naglasio da princip teritorijalne celovitosti, koji Zapad često ističe, ne može biti jedini temelj za rešavanje sukoba, jer bi to značilo ignorisanje drugih ključnih aspekata Povelje Ujedinjenih nacija, poput prava na samoopredeljenje.
Krim i Donbas i Kosovo: primeri dvostrukih standarda
Lavrov je podsetio na referendume u Krimu i Donbasu, na kojima su se stanovnici ovih regiona odlučili za pripajanje Rusiji, kao odgovor na prevrat u Kijevu 2014. godine.
Međutim, dok je Zapad proglasio ove referendume nelegalnim i optužio Rusiju za kršenje teritorijalne celovitosti Ukrajine, isti ti akteri su jednostrano priznali nezavisnost Kosova, iako tamo nije održan referendum.
Lavrov je ukazao na odluku Međunarodnog suda pravde, prema kojoj se proglašenje nezavisnosti ne mora usklađivati sa vlastima matične zemlje, čime se, prema njegovim rečima, Zapad direktno oglušuje o sopstvene standarde.
NATO i bezbednosni interesi Rusije
Lavrov je ponovio dugogodišnji stav Moskve da širenje NATO-a ka ruskim granicama predstavlja direktnu pretnju ruskoj bezbednosti. Podsetio je na višegodišnja upozorenja Rusije da približavanje NATO infrastrukture njenim granicama nije prihvatljivo.
U tom kontekstu, naveo je pokušaje Zapada da otvori NATO bazu na Krimu, što je Rusija ocenila kao crvenu liniju.
On je istakao da Moskva nema nameru da uništi ukrajinski narod, već da zaštiti svoje interese i narod u regionu. Lavrov je podsetio na izjave Zelenskog iz 2014. godine, kada je ukrajinski lider priznao da su Rusi i Ukrajinci bratski narodi, govoreći istim jezikom i deleći zajedničku istoriju.
Prema Lavrovu, Zelenski je promenio stav kada je postao predsednik, pod pritiskom zapadnih država.
Signal „orešnika“ i spremnost Rusije
Lavrov je naglasio da je lansiranje interkontinentalne hipersonične rakete „Orešnik“ jasna poruka Zapadu, posebno SAD, koje dostavljaju oružje dugog dometa Kijevu.
On je upozorio da će Rusija preduzeti sve potrebne mere da spreči pokušaje Zapada da joj nanese „strateški poraz“. Prema njegovim rečima, Rusija ne želi nuklearni sukob, ali je spremna da koristi svoja sredstva za odbranu svojih legitimnih interesa.
Prema njegovim rečima, nuklearni rat nije u interesu Rusije, ali se nada da isto važi i za SAD. Lavrov je podsetio na važnost dogovora iz 2022. godine, kojim se obe strane obavezuju na izbegavanje nuklearnih sukoba.
Odnosi sa SAD i novim predsednikom Donaldom Trampom
Govoreći o odnosima sa SAD, Lavrov je izrazio spremnost za saradnju sa Vašingtonom, pod uslovom da se poštuju ruski interesi. On je ocenio da je Donald Tramp „jak lider“ koji se ne boji donošenja teških odluka, ali je podsetio da je Trampova administracija uvela veliki broj antiruskih sankcija.
Lavrov je kritikovao administraciju Džoa Bajdena, navodeći da trenutne vlasti u SAD intenziviraju sukobe kroz slanje oružja Ukrajini, čime ostavljaju Trampu „teško nasleđe“.
Bliski istok i američka spoljna politika
Razmatrajući situaciju na Bliskom istoku, Lavrov je optužio SAD za podršku terorističkim grupama i kurdskim separatistima u istočnoj Siriji. On je istakao da Amerika koristi resurse iz ovog regiona, uključujući naftu i žitarice, kako bi finansirala svoje operacije, dok istovremeno destabilizuje region.
Lavrov je podvukao da Rusija ima informacije o upletenosti Izraela u pogoršanje situacije na Bliskom istoku, sa ciljem skretanja pažnje sa Pojasa Gaze.
Zajednička budućnost
Zaključujući razgovor, Lavrov je istakao važnost poštovanja međunarodnih normi i saradnje, ocenivši da je ključ u doslednoj primeni Povelje Ujedinjenih nacija.
On je naglasio da Rusija ostaje privržena ideji mirnih odnosa sa svim zemljama, ali da će uvek braniti svoje interese i suverenitet.
Lavrovljevo obraćanje pruža uvid u rusku perspektivu aktuelnih globalnih kriza, osvetljavajući ključne geopolitičke izazove i poziciju Moskve u savremenom svetu.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
