Džaba nam slobodna trgovina sa Kinom, Rusijom, i sa Egiptom. Jer, mi to što njima treba, nemamo da im prodamo. Od nekadašnjeg velikog izvoznika svinjskog mesa, postali smo zavisni uvoznici
Za godinu dana smo izvezli svega 403 tone trupova, polutki, butova, plećki i ostalih vrsta svinjskog mesa, a u svetu smo kupili čak 43.178 tona svinjetine, od koje je čak 36.000 tona bila smrznuta
Srbija je prošle godine na uvoz svinjskog mesa potrošila 148 miliona evra, dok je od izvoza zaradila sto puta manje, samo simboličnih 1,5 miliona evra. Za godinu dana smo izvezli svega 403 tone trupova, polutki, butova, plećki i ostalih vrsta mesa, a u svetu smo kupili čak 43.178 tona svinjetine, od koje je čak 36.000 tona bila smrznuta.
Prema zvaničnoj statistici, na naše trpeze najčešće stiže meso iz Španije, Danske i Belgije.
U Privrednoj komori Srbije kažu da ne mogu da daju podatke o kompanijama koje uvoze meso, jer to spada u domen poslovne politike tih firmi.
Ne uvozimo samo meso, već i živu stoku i to junad najviše iz Rumunije, Hrvatske i Češke, svinje iz Hrvatske, a prasad iz Danske, Holandije i Mađarske.
U inostranstvu ne kupujemo samo svinjetinu, na govedinu smo lane potrošili 14,7 miliona evra, dok smo izvezli ovu vrstu mesa za 7,12 miliona evra. Sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda u Privrednoj komori Srbije Nenad Budimović kaže da je u 2023. godini realizovan uvoz junećeg mesa u količini od 2.280 tona, dok smo izvezli 1.480 tona.
„Juneće meso uvozimo iz Hrvatske i Holandije, a svinjsko iz Španije, Danske i Belgije. Uvozi se sveže i zamrznuto, a meso koje se uvozi se koristi za dalju preradu“, kaže Budimović za RT Balkan.
Proizvodnja u Srbiji je u stalnom padu, a to najbolje ilustruje podatak o broju svinja u domaćim oborima koji se za godinu dana smanjio za 400.000, na 2.263.705, a u odnosu na period od pre 15 godina manji je za čak 1,3 miliona.
Agroanalitičar Branislav Gulan kaže da smo lane uvezli više od 30.000 tona zamrznutog mesa lošeg kvaliteta, 300.000 svinja za klanice i oko 500.000 prasića!
„Nema kontrole tržišta i uvozi šta ko želi. Jedan problem je što to i sami možemo proizvesti, a drugi što je meso uglavnom lošeg kvaliteta. Srbija dosta uvozi iz zemalja EU u zamrznutom stanju, jer Evropa na pola godina prazni robne rezerve. Ovo meso je upotrebljivo i ispravno, ali ga ne jedu jer im je politika takva da obnavljaju robne rezerve. Zato, hrane u Srbiji će biti dovoljno, ali iz uvoza“, tvrdi Branislav Gulan.
On ističe da su drastično smanjene količine koje se prodaju u inostranstvu i ukazuje da je razlog jasan – mesa za izvoz nema.
„Džaba nam slobodna trgovina sa Kinom, Rusijom, i sa Egiptom. Jer, mi to što njima treba, nemamo da im prodamo. Od nekadašnjeg velikog izvoznika svinjskog mesa, postali smo zavisni uvoznici. Danas u oborima ima svinja koliko je bilo 1947. godine, posle Drugog svetskog rata. Zvanična statistika pokazuje da imamo 2,3 miliona grla, a najveći stočari kažu da ta brojka zapravo ne doseže ni do dva miliona“, kaže Gulan.
On napominje da srednje razvijena zemlja treba da ima svinja koliko i stanovnika. Srbija ne može da proizvodi „ajfone“, ali je imala dugu tradiciju stočarske proizvodnje.
Poljoprivrednici se već godinama žale da je uzgoj goveda i svinja u dubokoj krizi. Osnovno pitanje je kako je moguće da nam se više isplati da uvezemo meso, nego da ga sami proizvedemo.
Ako smo lane kupili 42.700 tona svinjskog mesa za 148 miliona evra, kilogram iz uvoza smo u proseku platili 3,47 evra, odnosno oko 406 dinara.
Stočar Zoran Erić kaže za RT Balkan da je tržište potpuno neuređeno i da je proizvođačka cena svinja trenutno veća od otkupne. Proizvođačka cena je oko 250 plus PDV od 10 odsto, dok se otkupna cena menja na dnevnom nivou, ali ide od 220 do 240 dinara plus PDV.
„Oni uvezu meso i onda spuste otkupnu cenu, žure da prodaju, da bi izbegli rizik, da ne budu na gubitku, ako padne još niže. Onda oni iznivelišu to sa cenu po kojoj su uvezli sa našom robom i tako da su mesari i prerađivači uvek u plusu, a proizvođači su osuđeni da ćute i da rade. Jedva se preživljava“, kaže Erić.
On kaže da je u Sremu broj svinja drastično smanjen i da su poljoprivrednici počeli da gase farme.
„U selu imamo dvojicu koji se mogu smatrati većim stočarima sa oko 600 do 700 grla, dok ima još nas četvoro ili petoro sa do 400. Možda još u Mačvi ostalo više gazdinstava koji se bave svinjarstvom, ali inače svi smanjuju broj grla jer se ne isplati.
Trenutno nema ni kupaca, svi su po odmorima, ne mogu da plasiraju meso, onda pada i otkup. Ljudi daju i po nižoj ceni, samo da životinje sklone sa hrane, posebno sad i kada je ova vrućina, jer kad jedno ugine, to je veliki minus. To je jedan začarani krug iz kojeg ne znam kako će se izaći“, smatra Erić.
On napominje da stočari dobijaju i subvencije po grlu i za opremu, ali da je svinjarsko tržište nestabilno i neuređeno.
„Ne pravi se računica na jednom turnusu, već na period od bar četiri godine. Bude jedna ili dve ture koja se dobro proda, sledeće i po četiri budu loše i tako smo na nuli. Mora se voditi računa o kontinuitetu proizvodnje i onda može nešto da se priča o stočnom fondu, ovako teško da nešto može da se promeni“, ukazuje Zoran Erić.
Jedemo sto grama mesa dnevno
Branislav Gulan ukazuje da je prisutan trend značajnog pada i proizvodnje i potrošnje mesa u Srbiji.
Ističe da je pad potrošnje svinjetine, a rast konzumiranja živinskog mesa jedna od osnovnih karakteristika nerazvijenih zemalja i da se Srbija po pitanju stočarskog sektora nalazi u velikoj krizi.
„Proizvodnja goveđeg mesa u proseku uglavnom iznosi oko 73.000 do
86.000 tona godišnje, što je po stanovniku oko 10 kilograma. Potrošnja se kreće od 3,1 do 3,5 kilograma po jednom stanovniku, a nekada je bila i 15 kilograma godišnje. U strukturi potrošnje govedina se nalazi na trećem mestu iza pilećeg mesa sa 18 kilograma i svinjskog sa 15 kilograma godišnje. Ova sadašnja potrošnja značajno je manja od evropskog proseka“, ukazuje Gulan.
Po toj računici, građanin Srbije u proseku pojede 36,5 kilograma mesa godišnje, odnosno oko 100 grama dnevno. Podaci o potrošnji su očekivani s obzirom na cene. Jedemo najviše piletine, koja je i najjeftinija i kilogram košta od 300 do 400 dinara, kilogram svinjskog vrata na pijacama i u prodavnicama u gradovima u Srbiji košta od 650 do 820 dinara, dok za kilogram junetine treba izdvojiti i više od 1.000 dinara.
Zlatica Radović (RT)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
