Šta bi na terenu predstavljalo razgraničenje, a šta korekcija granica, kao i šta svetske sile kažu o ovim predlozima rešenja za Kosovo koji se sve jače lansiraju iz Beograda i Prištine?
Evo šta o tome kažu diplomata Zoran Milivojević i bivši generali Mitar Kovač i Božidar Delić. Zemlje Zapadne Evrope poput Velike Britanije i Nemačke rezolutno su reagovale protiv „promene granica“, a Rusija i Kina su iznele decidan stav da ne odustaju od podrške Srbiji na liniji međunarodnog prava, podseća Milivojević.
[adsenseyu1]
– Rusi su se ogradili sa tri tačke koje je Zaharova iznela u Beogradu, a kineski ambasador u Beogradu je rekao da smatra da se uopšte ne treba odricati prava na Kosovo i Metohiju. Po njihovom iskustvu, treba imati strpljenja, kao što su oni imali kada su u pitanju Hongkong i Makao, ali u suštini smatraju da Srbija sa tim ne bi trebalo uopšte da trguje.
Kada su u pitanju tri ruska stava, Milivojević kaže da su oni potpuno razumljivi.
– Prvi je da o KiM ne treba razgovarati kao o posebnom slučaju, i to se potvrdilo jer on to zaista i nije. Drugo, podsetili su da nije bilo referenduma. Oni to navode zbog Krima, jer je tamo mnogo čistija i jasnija situacija. Treće je da je međunarodno pravo i dalje važeće i da Srbija treba da ima to u vidu i da vodi računa. Dakle, odbijaju priču da se Kosovo i Metohija dovedu u bilo koju drugu poziciju osim onoga što je sadašnje stanje. To nije država, pod mandatom je UN, i u tom kontekstu mora i da se rešava – dodaje Milivojević.
Diplomata smatra da su dobre strane novih inicijativa za Kosovo reakcije koje su pokazale da kosovsko pitanje nije mrtvo i da stvar nije završena. Naglašava da smo svedoci novih međunarodnih okolnosti – Zapad je sve više podeljen, a Rusija i Kina jačaju svoju globalnu poziciju i argumenti Srbije za rešavanje statusa KiM dobijaju na snazi.
Milivojević navodi i slabosti Vučićevog predloga za razgraničenje – otvoreni su unutrašnji frontovi i politički i sa Srpskom pravoslavnom crkvom, a predsednik sugeriše na odricanje od dela teritorije.
Penzionisani general major i predsednik Evroazijskog bezbednosnog foruma Mitar Kovač kaže da je minulih godina mnogo toga urađeno naopako po budućnost rešavanja kosovskog pitanja: Administrativna linija je pred narodom prikazivana kao neka propusna linija, govorili su nam da to nije granica i da će se praviti montažni objekti koji će se brzo demontirati, da će na istim punktovima biti i organi Republike Srbije i privremenih vlasti iz Prištine. Kako je vreme sazrevalo, Kovač kaže da je ta administrativna linija sazrevala do granice.
[adsenseyu1]
Nema mesta govoriti o promeni granica na Balkanu i Evropi nakon Drugog svetskog rata, i to se zaista ni ne može činiti mimo rata. U pravu je nemačka kancelarka kada kaže da ne treba menjati granice u Evropi i na Balkanu. Smatram da na tome i Srbija treba da insistira. O rešavanju kosovskog problema treba da se govori, ali samo unutar međunarodno priznatih granica Republike Srbije.
Kovač kaže da nije pitanje aktuelne vlasti da rešava Kosovo i Metohiju, da to nije pitanje jedne generacije u srpskom narodu, a ni samo Republike Srbije. To je, tvrdi, pitanje i Republike Srpske i dijaspore, ali i Crne Gore, jer je i ona izvorno srpska država, koja je pogrešnim putem promovisana u antisrpsku tvorevinu.
Milivojević naglašava da teritorije mogu da razmene samo suverene države i da bi razmena u slučaju Kosova značila da Srbija sama sa sobom nešto razmenjuje i da se nečega odriče.
Ako bi uopšte pristala na to, Srbija bi priznala Kosovo kao nezavisnu državu, što je intencija nekih. Kad se govori o podeli, imajući u vidu faktičko stanje, Srbija na neki način kontroliše trećinu teritorije Kosova i Metohije, a kad se govori o razmeni teritorija, to je nešto drugo. Indikativno je da Tači otvara pitanje juga Srbije. Taj koncept bi podrazumevao vraćanje Srbije na granice pre Balkanskih ratova, a to je opasna teza. LJudi su zaboravili 1956. godinu, kada je Centralni komitet opštinu Leposavić dekretom priključio Kosovu iz političkih motiva da bi podigao demografsku strukturu. To su ozbiljne stvari o kojima treba razgovarati – podseća diplomata.
Penzionisani general Božidar Delić smatra da je projekat razgraničenja počeo mnogo pre Vučića, ali da nije imao nikakve pisane tragove.
– Na sopstvenoj koži sam osetio Briselski sporazum, jer sve do njegovog potpisivanja nisam smatrao da idem van granica zemlje. Poreklom sam iz Đakovice i mogao sam slobodno da putujem i u Prizren, Đakovicu, Dečane, Peć, ali su mi ti putevi zatvoreni nakon potpisivanja Briselskog sporazuma.
Kovač, ipak, smatra da za Srbiju dolaze bolja vremena, a to što pokušavaju da nas prisile da se nešto desi što pre jeste prvenstveno u interesu zapadnih zemalja. On kaže da je njima potrebna lažna država Kosovo, gde će imati bezgranično pravo baziranja snaga i borbenih sistema u kontekstu sukobljavanja sa Rusijom, i da zato žure da što pre postignu to rešenje sa Srbijom.
– Dok god nije stavljen potpis, oni znaju da ništa dugoročno ne mogu ozbiljno da rade na KiM, a to zna i vlast u Prištini. Svesni su oni da u promenjenim okolnostima srpska država može veoma brzo da se vrati na taj prostor. Srbija ne treba da žuri ni u kom smislu. Treba da se bori za nepromenljivost međunarodno priznatih granica i za visoku autonomiju albanskog naroda na prostoru Kosova i Metohije – kategoričan je Kovač.
(Sputnik)
