General Ljubiša Diković ocenjuje da se NATO sprema za rat.
Dok god je Ukrajina u ratu neće biti njenog prijema u NATO jer u tom savezu nikom nije do direktnog sukoba s Rusijom, ocenjuje bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije.
Odluke samita, ističe Diković gostujući u emisiji Svet sa Sputnjikom, nisu iznenađenje, nije bilo ni realno očekivati da će NATO doneti odluku da primi Ukrajinu u savez, iako je bilo članica koje su se zalagale za to. On napominje da se u Alijansi ipak za sve, pa i po pitanju Ukrajine pita pre svega Amerika.
Samo na Telegramu nema cenzure – Izbor naših najboljih vesti
Iako je, objašnjava penzionisani general, u NATO naizgled svih tridesetak članica ravnopravno, postoji jasna hijerarhija ko je u prvom ešalonu, poput SAD, Britanije, Nemačke i Francuske.
“U drugom ešalonu su Italija, Španija, Poljska, Turska, u trećem Slovačka, Češka, Grčka… Tako ide i sistem odlučivanja. Oni će vas uvažiti i saslušati. Imao sam prilike da budem na sastancima Vojnog komiteta NATO i to je jasno vidljivo: zna se ko je glavni – glavni je američki predstavnik, američki general. Do njega je Britanac i sve se vrti oko njih. Oni vode glavnu reč. Poštovaće vas oni, reći će – vi ste nam jednako važni, ali zna se ko odlučuje“, opisuje sistem u Alijansi bivši načelnik Generalštaba VS.
[adsenseyu1]
Prema rečima Dikovića, klučni razlog zašto je Ukrajina ostala bez pozivnice u NATO je član pet ugovora o Severnoatlantskm savezu koji bi podrazumevao da ako bi se ta zemlja primila da bi cela Alijansa neposredno nila u ratu s Rusijom.
Zato je, kaže, i rečeno – nećemo primiti Ukrajinu, ali isto tako nije zatvorena mogućnost njenog prijema samo, kako je to slikovito primetio predsednik Hrvatske Zoran Milanović, kad se ispuni 50.000 uslova.
Komentarišući bezbednosne garancije za Ukrajinu koje je G7 usaglasio kao ishod samita NATO, Diković ukazuje da je sve dogovoreno praktično već bilo na sceni, samo je sada postalo obavezujuće za sve članice Alijanse.
“Ako donesete takav zaključak na sastanku samim tim obavezujete sve zemlje članice NATO da u skladu sa zahtevom budu spremne da isporuče šta se od njih traži. Te bezbednosne garancije su i podstrek Ukrajini da nastavi ratna dejstva i da ta borba potraje“, kaže general uz ocenu da je cilj da se Rusija na taj način “sitno gricka i iznuruje“ i ekonomski, i vojno.
Istovremeno, članice NATO oslobađaju se viškova naoružanja, a štede i na održavanju skladišta, plus, sebe prikazuju kao dobrotvora Ukrajine, a u stvari, kako ističe Diković, sve će se to na kraju odraziti na Ukrajinu koja će biti žrtva pomoći koju joj nude.
Diković sagledava i novi plan NATO o suprostavljanju pretnji iz Rusije, usvojen prvi put od okončanja Hladnog rata, koji između ostalog predviđa i raspoređivanje 300.000 pripadnika snaga Alijanse na ruskom pravcu.
“Da li se NATO priprema za direktan sukob – da. Pa 300.000 vojnika ako raspoređujete i pripremate na prostoru koji gravitira ka Ruskoj Federaciji niste odlučili da bi tu bili tek tako… To je taj strategijski razvoj snaga pod plaštom opasnosti od RF. Sad je odlična prilika da mogu da raspoređuju snage, da mogu da ih opremaju, da mogu da od svake članice traže da izdvoje dva posto BDP za vojsku. I to je pritom veliki pritisak na RF. Videćemo šta će biti odgovor ali bez odgovora to ostati neće“, kaže general.
Sve je to vid pritiska na Rusiju, zaključuje Diković, ali i odlična prilika da se u NATO ujedine jer “nije NATO toliko kohezivan, ne vlada unutar njega harmonija – razlike postoje, a Ukrajina je odlična šansa da se sve to stavi pod tepih“.
(Sputnik)
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
