Zapad više nema puno resursa da ponudi Ukrajini, a kasetne bombe i avioni samo vode u duboko sukobljavanje NATO sa Rusijom.
Ipak, strategija Amerike nije pomoć samo u naoružanju i opremi već planiraju u sukob da uključe i Poljsku, Rumuniju i baltičke države ali i zemlje Centralne Evrope i Nemačku, kaže Mitar Kovač, general-major u penziji.
NATO je, naglašava on, potrošen sistem i organizacija koja ne može da ispuni očekivanja zapadnih političkih elita, pre svega duboke države, i sve više se afirmiše kao agresivna sila.
Ipak, koncentracija država, dodaje Kovač, značila bi da u sukobu nije NATO već određene države zbog svojih strateških odrednica.
Samo na Telegramu nema cenzure – Izbor naših najboljih vesti
„Novost je da će u Poljskoj da obezbede 300.000 vojnika za brzo reagovanje. Ispod toga se možda krije scenario da jedan njihov deo bude angažovan za posedanje delova Ukrajine u nekom ključnom strateškom momentu kada ona izgubi mogućnost daljeg otpora i kada se bude kretala ka nekoj vojnoj kapitulaciji”, objašnjava Kovač.
Šta kad Zelenski izgubi?
Dugo očekivani samit Alijanse je, prema mišljenju našeg sagovornika, za ukrajinskog predsednika bio otrežnjujući zbog odnosa članica i SAD prema njemu. Posredno su mu, kaže Kovač, rekli da ako pobedi ima mesto u NATO, a ako izgubi onda je ranjena i sama Alijansa. Njegova budućnost je diskutabilna, a pogotovo budućnost same Ukrajine.
[adsenseyu1]
Zelenski je tražio bezbednosne garancije ali naš sagovorik smatra da on ne može da nameće zahteve nijednoj zapadnoj sili, već da mu one daju prostora onoliko koliko žele, a to znači da on bespogovorno mora da ih sledi.
„Nije on u poziciji da ucenjuje bilo koga, niti su oni obavezni da mu garantuju bezbednost. Ako ostane do kraja rata na ovoj dužnosti on će to shvatiti ali će biti kasno – oni koji olako prepuste sudbinu naroda drugima, dođu u poziciju da ne mogu da sprovedu to u delo pa će ga zameniti neko ko će primeniti strategiju koju Zapad očekuje. Da li će to biti neko iz njegovog vojnog i političkog okruženja, to će pokazati vreme. On sve više razmišlja kako da izađe iz ovog rata, pogotovo nakon sve očiglednije propasti ukrajinske kontraofanzive kada će shvatiti da mu neće pomoći ni kasetne bombe ni F-16 niti novac. Ništa od navedenog ne može da ga dovede u poziciju pobednika“, naglašava on.
Pobeda Rusije – poraz NATO
Pobeda Rusije u ovoj krizi i definisanje nekih bezbednosnih aranžmana na njima prihvatljiv način biće protumačeno od mnogih članica NATO pa i same EU kao poraz, što je rekao i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg. To, objašnjava Kovač, ne bi bilo prikazano na taj način ali je sigurno da bi bila udarena blokada prodora NATO ka istoku.
„Oni to nisu mogli ni da zamisle, jer je njihov strateški cilj komadanje same Ruske Federacije, formiranje više država, nestanak Rusije kao globalne sile i da se sa Zapada stigne do Dalekog istoka ne samo u vojnom smislu. Nastanak nekih država kroz stvaranje drugih bio bi kraj Rusije kao dominantne globalne sile od carskih vremena, preko Sovjetskog Saveza do današnjice. To ruski narod prepoznaje i rukovodstvo ima rešenje, a Zapad to dobro zna ali će raditi da se socijalnim tenzijama podignu neke snage i izazovu nemiri,” rekao je on.
NATO predložio ono što je već sproveo
Na vest o tome da su saveznici usvojili paket višegodišnje podrške Kijevu od tri elementa, general-major u penziji se samo nasmejao uz obrazloženje da je sve predloženo NATO već radio sa Ukrajinom intenzivno od 2014. godine. Program pripreme države za članstvo u Alijansu (MAP), kaže, već je sprovedeno u Ukrajini u pogledu organizacije vojske, izgradnje profesionalnih oružanih snaga, taktike, načina upotrebe jedinica.
„Dakle, NATO je bio u Ukrajini i sproveli su MAP više puta, pa čak i sada kroz obuku novih vojnika, kroz oružje i standarde u svim dimenzijama strukturiranja sistema odbrane i ne vidim razlog da ga treba ponovo postavljati kao formalnu dimenziju“.
Ono što je suštinsko, naglašava Kovač, to je da ne postoji politička volja da se u Alijansu primi Ukrajina ovakva kakva jeste. Većina članica NATO zna standard koje su države morale da ispune, a prvi je da nemaju nijedan teritorijalni problem sa svojim susedima i da kontrolišu svoje granice. Sve to Ukrajina nema, niti će imati u bliskoj budućnosti.
„Pozivanje Ukrajine da bude članica Alijanse je otvorena pretnja Moskvi, ovo će prepoznati i rusko društvo i zbog toga će pružati sve veću političku podršku ruskom rukovodstvu da dođe do kraja krize na njima prihvatljiv način, odnosno da Ukrajina ne sme da bude NATO članica“, zaključio je Kovač.
Nataša Milosavljević (Sputnik)
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
