Parlament separatističkog Kosova izglasao je 25. marta nepoverenje vladi Aljbina Kurtija zato što su to htele Sjedinjene Države.
Pri tome su motivi kojima su se rukovodili Amerikanci možda malo drugačiji u odnosu na one na koje smo navikli da govorimo pri razmatranju politike SAD prema Prištini.
O tome je Informativnoj agenciji Regnum govorio politikolog Stevan Gajić, naučni saradnik Instituta za evropske studije i profesor po pozivu Moskovskog državnog univerziteta za međunarodne odnose (MGIMO) pri Ministarstvu spoljnih poslova Ruske Federacije, komentarišući pad Kurtijeve vlade.
[adsenseyu1]
Prema njegovim rečima, pristupi SAD i Nemačke rešavanju kosovskog pitanja odavno su suprotstavljeni.
U lokalnim medijima, međutim, razlog njihovog razmimoilaženja netačno se tumači. Treba podsetiti da su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i lider samoproglašenog Kosova Hašim Tači po povratku sa konferencije Američko-izraelskog saveta za javne poslove (AIPAC) održane u Vašingtonu od 1. do 3. marta počeli posredstvom svojih medija i analitičara da šire glasine da je sporazum o normalizaciji odnosa već faktički spreman.
Uprkos tome, predstavnik Bele kuće za dijalog Beograda i Prištine Ričard Grenel više puta je opovrgao tu informaciju, ističući da je reč isključivo o promovisanju ekonomske saradnje.
On je takođe izjavio da pitanje statusa Kosova i Metohije nije bilo na dnevnom redu. U isto vreme Vučić i Tači nastavljaju da promovišu agendu pripremljenu u vreme posredovanja bivše šefice diplomatije EU Federike Mogerini – to je plan takozvane razmene teritorija.
Gajić smatra da je Kurti sklonjen sa mesta premijera zato što nije razumeo ulogu koju su mu namenile Sjedinjene Države: “Kad su Amerikanci zatražili od njega stoprocentno ukidanje taksi na srpsku robu, on je morao da tako učini”.
[adsenseyu4]
Politikolog je istakao da je Kurtija smenila “ratna koalicija”, kako obično nazivaju Tačijevu Demokratsku partiju Kosova i Alijansu za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja. U isto vreme su poslanici Demokratskog saveza Kosova Ise Mustafe, partnera u koalicionoj Kurtijevoj vladi, bili podeljeni na manjinski deo uz vladu i većinski deo protiv.
Gajić je podsetio da su formalni povod za glasanje o nepoverenju bile nesuglasice između Kurtija i Tačija o neophodnosti uvođenja vanrednog stanja zbog širenja epidemije virusa korona.
Kurti, koji je bio kategorično protiv uvođenja takve mere, smenio je ministra unutrašnjih poslova Agima Veljijua iz Demokratskog saveza Kosova koji je pozivao na uvođenje vanrednog stanja, čime je naljutio svog koalicionog partnera Mustafu.
“Tači se nadao da će moći da uvede vanredno stanje u cilju borbe s virusom korona, na sličan način na koji je to uradio Vučić. Predsednik Srbije je to učinio koristeći se zabranom javnih skupova, bez odgovarajuće odluke Skupštine. Njemu na ruku ide vanredno stanje… Ali, teško da će
međunarodna zajednica zatvarati oči pred ukidanjem demokratskih prava ukoliko se ovo stanje produži posle okončanja epidemije”.
Prema rečima Gajića, jasno je da su SAD podržale glasanje o nepoverenju vladi u Prištini u isto vreme kad je Evropska unija, pre svega Nemačka, pozivala na očuvanje vladajuće koalicije Kurtijevog Samoopredeljenja i Mustafinog Demokratskog saveza Kosova.
[adsenseyu1]
Gajić smatra da SAD to nisu učinile kako bi ubrzale potpisivanje tzv. sveobuhvatnog sporazuma između Beograda i Prištine već iz drugih razloga.
“Koliko ima logičnih razloga da predsednik SAD Donald Tramp podrži ekipu bivšeg predsednika Bila Klintona i njegov projekat nezavisnog Kosova? Zar je moguće očekivati da Tramp, koji svuda sistematski sabotira projekte svojih prethodnika Klintona i Baraka Obame, podržava baš Vučića i Tačija u njihovom privatnom dogovoru o razmeni teritorija?
Nije isključeno da razvoj ekonomske saradnje, na kojem insistira Bela kuća, može da se ispostavi kao nešto potpuno suprotno onome što očekuje većina ljudi u Beogradu i Prištini.
Moguće je da nije reč o ‘finalizaciji kosovske nezavisnosti’ i realizaciji plana podele Kosova već o prvim koracima mirne reintegracije Kosova u Srbiju”.
Prema Gajićevom mišljenju, SAD zapravo insistiraju na ukidanju carina jer je nemoguće produbiti ekonomske odnose u uslovima carinskog rata.
S druge strane, pozicija Nemačke o rešavanju kosovskog pitanja je od početka bila veoma jasna – Kosovo i Srbija dužni su da potpišu sporazum o uzajamnom priznanju, tačnije Srbija mora bespogovorno da prizna otcepljenje Kosova i Metohije u granicama autonomne pokrajine SFRJ, podvukao je Gajić.
“Nemačkoj nije potreban nekakav dodatni presedan poput ‘razmene teritorija’ koja bi mogla da naruši krhki balans unutar EU”, ukazao je Gajić.
[adsenseyu4]
“Za Evropsku uniju se može reći da je ‘nemački raj’. Podsetiću na reči bivšeg glavnog urednika Stratfora DŽordža Fridmana 2014. godine na konferenciji CIRSD posvećenoj stogodišnjici izbijanja Prvog svetskog rata: ‘Nemci su prvi put mogli da budu moćni a da pritom ne budu nasilni’, odnosno EU je okvir u kome su oni prvi put u istoriji postali hegemoni Evrope a da to nije podrazumevalo prisustvo njihovih vojnika u drugim zemljama. Nemci su ostvarili ekonomsku ekspanziju i ne žele da im neko tamo Kosovo ugrozi sistem ionako uzdrman krizom 2008. godine, referendumom u Kataloniji i Bregzitom, a posledice epidemije virusa korona tek treba oceniti”.
Prema mišljenju Gajića, brzo zaključivanje sporazuma Beograda i Prištine odgovara interesima NATO-a i Stejt dipartmenta, ali ne i Bele kuće. “Razumem da to zvuči komplikovano, ali danas nije 19. vek u kome je moguće bilo govoriti – ovo su interesi Austro-Ugarske, ovo Turske, a ovo Rusije… Sada su frontovi razvijeni unutar struktura moći samih država”. Tim pre ne treba očekivati potpisivanje sporazuma pre novih izbora u pokrajini.
“Sada je Kurtijeva vlada postala tehnička, što znači da ni teoretski nema pravo da potpisuje bilo kakav sporazum. Novih izbora neće biti do okončanja epidemije, što je još jedan razlog zbog koga ne očekujem razrešenje kosovskog pitanja u skorije vreme”, zaključio je Gajić.
Stevan Gajić (Regnum.ru)
