Da li ste skoro našli detelinu sa četiri lista? Da li i vaše bake za važne događaje za vama prosipaju vodu i zbog čega se to radi? Koliko verujete u male rituale kojima su naši stari pribegavali u potrazi sa srećom?
Naše bake su nekada koristile mnoge trikove za privlačenje dobre sreće u dom. Ti trikovi su bili mali rituali koji su činili deo srpskog verovanja da će uz njihovu pomoć dobra sudbina doći na vrata kuće. Koja su to verovanja kojima se u kući privlačila sreća?
Verovalo se da je uređena i čista kuća važna za blagostanje i zdravlje porodice, a ukoliko je dom uredan u njega će ući dobra energija. Da bi u kući uvek bilo novca podovi su se dobro i temeljno prali.
Otvorite Telegram da bez cenzure primate izbor naših najboljih vesti
Nakon što bi se kuća očistila, palila bi se sveća da privuče dobru energiju. Nekadašnje domaćice nikada nisu zaboravljale da u ovako očišćen dom smeste i neko saksijsko cveće, za koje se verovalo da će privući ljubav i radost ukućanima.
Hleb i so za sreću
Da li zbog velike nemaštine i stalnih ratova, tek oduvek u našim krajevima postoji verovanje da se hleb nikako ne sme bacati jer će se izgubiti sreća. Naprotiv komadi hleba, čak i pokvareni i osušeni, se ne bacaju, inače će i pare iz kuće izaći. Verovalo se da je uvek bolje starim hlebom nahraniti životinje ili ptice i veselje i radost će uvek biti uz onog koji to čini.
[adsenseyu1]
Takođe, kada su naše prabake želele da dozovu sreću koja je otišla od njih, sipale bi so na sve prozorske štokove u kući i čekale da se ona vrati. Kada ih ponovo „krene“, so je morala da se „pomete“, jer se rukama ne sme dirati, već tako očišćena mora da se stavi u kesu i odnese što dalje od kuće i zakopa.
Potkovica kao štit od nečastovih sila
U kuću se mogu smestiti i „posebno srećni“ predmeti poput potkovice. Potkovica je opšte poznati simbol sreće, a veruje se da donosi snagu i pouzdanost. Za potkovicu okačenu iznad vrata i dan danas se smatra da čuva dom i zemlju.
Ovo verovanje potiče iz legende po kojoj je Sveti Dunstan u desetom veku ulovio đavola u potkovicu i od tada „nečastivi“ nikad više nije mogao da uđe u hrišćansku kuću koja ima potkovicu iznad vrata.
[adsenseyu4]
Takođe, ukoliko nađete detelinu sa četiri lista trebalo bi da je stavite „među knjige“ onih koji su školarci, i tako ispresovane čuvate. Prema jednoj legendi je Eva ponela sa sobom detelinu sa četiri lista kad je napuštala raj. Ovo verovanje se sačuvalo i do danas pa se detelina čuva kao poseban simbol lične sreće onoga ko je pronašao.
Pored srećnih predmeta, naše bake su verovale i u dobru i lošu energiju koje mogu dati ili oduzeti sreću. Iz tog razloga su svakoga dana provetravale prostorije i posteljinu, jer svež vazduh u domu simbolizuje snagu i zdravlje. Čak su verovale da ako se često otvaraju prozori, loša sreća će izaći, a ući će pozitna energija.
Sreća koja nas čeka van kuće
A kada izađu iz svoje kuće, naši stari su se oslanjali na verovanja koja će ih čuvati i donositi im sreću i van sigurnog porodičnog gnezda.
Tako je široko rasprostranjen običaj da dimničar donosi sreću, ako se uhvatimo za dugme kada ga ugledamo. Koren ovog verovanja leži u tome da odžačari predstavljaju duše naših predaka koje se uvek pojavljuju u telu nekog stranca.
Takođe, ukoliko u šetnji pronađu metalni novčić, verovali su da će imati sreće ceo dan. A najsrećniji novčići su bili oni koji su imali rupu ili su bili savijeni. Kako bi pronađeni novčić zaista doneo sreću i bogatstvo, njega je bilo obavezno držati u levom džepu. Ukoliko kovanica na sebi ima baš datum rođenja onoga ko ju je pronašao, trebalo bi je posebno čuvati kao najsrećiju amajliju.
Srpski narod i sreća u prirodi
Srbi su oduvek na poseban način bili povezani sa prirodom i poštovali su sve što iz zemlje niče i što ih prepranjuje. Tako su neka bilja, drveće i povrće postali okosnica sreće i verovanja da imaju posebna svojstva.
Veruje se da se belog luka plaše, vampiri i ostale nečiste i zle sile, pa je često korišćen u ishrani, a čak je nošen i kao amajlija. Da bi beli luk štitio od zlih sila, trebalo ga je oljuštiti noktima. Takođe se verovalo da od mirisa belog luka beže zmije, koje kradu sreću.
Bosiljak je jedna od najrasprostranjenih biljaka u ritualima i narodnim običajima. U narodu se bosiljak zove „Božji cvet“, a njega bi trebalo prvo posaditi u baštu, pa tek onda ostalo bilje. Verovalo se da će porodilje i bebe biti zdrave i srećne u životu, ukoliko se kupaju 40 dana u vodi u koju je potopljen bosiljak.
Srbi su verovali da je glog i kolac napravljen od njega, najmoćnije i najjače sredstvo protiv vampira i demona, ali isključivo kada im se glogovim kolacem probode srce. Nepotrebno je reći da se verovalo da su demoni i vampiri krali sreću i zdravlje ljudi na koje su se nameračili.
Socijalni aspekt verovanja u srećne običaje
Povezivanje našeg naroda putem običaja i njihov socijalni značaj na čitavu zajednicu, ogleda se i u verovanjima i običajima koji se tiču porodica, familija, komšija…Tako je verovanje da kada se poznanici pri pozdravljanju rukuju, a pritom se slučajno ukrste ruke, to je dobar znak jer će se neko uskoro venčati.
Takođe, kada svratite u nečiju kuću, ma koliko kratak vaš boravak bio, obavezno malo sedite, jer ćete tako doneti neoženjenim/neudatim članovima sreću i brzo pronalaženje bračnog partnera.
A kada prvi put u posetu dođe beba ili malo dete, obavezno je namazati im brašnom kosu i dodirnitu obraze svežim kokošijim jajima, kako bi dete bilo zdravo i dočekalo duboku starost i sedu kosu.
I danas je običaj da kada neko od ukućana krene na važan sastanak, ispit, kontrolni…mama ili baka posipaju vodu kako bi sve prošlo lako i „čisto“ (bez problema) baš poput vode.
Pratite tokom 24 sata bez cenzure naše najbolje vesti samo na Vkontakte
