Najnovije mere za podsticanje rađanja stižu u pravom momentu jer nam je demografska situacija jako loša i ako ne bi ništa preduzimali bila bi još gora, kaže za Sputnjik nekadašnja ministarka zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović.
Ona posebno kvalitetnom merom smatra stimulisanje rešavanja stambenog pitanja mladih parova.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će od 1. janura svako prvorođeno dete umesto 100.000 dinara, od države dobiti 300.000 i da će davanja za drugo dete biti znatno uvećana u odnosu na sadašnjih 10.000 mesečno koje roditelji dobijaju tokom dve godine.
Predviđene su i olakšice za kupovinu stana tako što bi mladim parovima bespovratno država dala između 10.000 i 20.000 evra, s tim što bi pravo svojine bilo majčino, kako bi bile izbegnute eventualne zloupotrebe.
Da bi se studentski parovi motivisali da ne biraju između nauke i potomstva, mame studentkinje će mimo redovnih rokova moći da polažu ispite bez dodatnih troškova i obnove godine. Te novine bi trebalo da se nađu u izmenama zakona za dve nedelje.
Pratite naše odabrane najbolje vesti na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE
Mere u pravom momentu
Demografi već duže vreme upozoravaju da ćemo nestati kao nacija ako se nastavi postojeći loš trend. Koliko će ovakve ekonomske mere uticati na to da se poveća rodnost žena u Srbiji koje u proseku rađaju 1,5 dece što je daleko ispod obezbeđenja proste reprodukcije. Da bismo došli u tu situaciju potrebno je da rodnost, odnosno fertilitet bude 2,1.
Đukić Dejanović napominje da je tokom protekle četiri godine posebno bilo finansijski stimulisano rađanja trećeg i četrvrtog deteta i da se, kako je i planirano, sada posebno stimuliše rađanje prvog i drugog deteta.
Ogromna olakšica
„Trostruko povećanje davanja je zaista ogromna finansijska olakšica porodicama i još kada uzmemo u obzir činjenicu da najveći broj lokalnih samouprava daje u proseku 100.000 dinara , to je ukupno oko 400.000 u momentu kada se rodi prvo dete. To je finansijska podrška koja nikako nije za zanemarivanje“, ističe naša sagovornica.
Ono što joj je, kaže, posebno drago je to je što će studentima roditeljima, odnosno studentkinjama biti olakšano studiranje onog momenta kada se opredele da postanu istovremeno i roditelji. To što će moći da biraju ispitne rokove koji im odgovaraju u skladu sa rodteljskim obavezama, omogućiće im da češće izlaze na ispite.
Zato što majke danas prvo dete rađaju u 30 godini, gubi se cela jedna generacija, istakao je Vučić, ocenivši da će ova mera pomoći studentima da ne beže od roditeljstva u studentskim danima, jer neće morati da prave pauzu u studiranju koje neće iziskivati dodatne troškove i obnovu godine.
Krov nad glavom
„Stimulisanje rešavanja pitanja krova nad glavom je izuzetno kvalitetna mera koju niko ne može da ospori, tako da mi se čini da iako nam je trenutno jako loša demokratska situacija da bi bila još gora da ne radimo ništa.
Mislim da u pravom momentu stižu ove mere i da će one biti upodobljene sa postkovid periodom kada će se mladi ljudi, potencijalni roditelji, osloboditi straha jer mnogo toga ne znamo o uticaju virusa i mislim da je zbog toga jako važno što će izmene zakona biti donete u bliskoj budućnosti“, mišljenja je Đukić Dejanović.
Na pitanje koliko će vremena biti potrebno da sagledamo kakav će biti rezultat ovih mera, ona kaže da to neće biti brzo i da je to i za nju bilo otkrovenje dok je svojevremno vodila taj resor.
Demografski parametri
„Sve pozitivne mere koje donosimo, po demografskim parametrima, imaće efekat tek za desetak godina, jer svaka žena u reproduktivnom periodu bi trebalo da im 2,1 dete, a mi smo na nivou od 1,5. Te stope vrlo sporo rastu, što govori i o tome da ove mere nikako nemaju veze sa političkim poenima već da se kao država iskreno bavimo popravljanjem pronatalitetne politike, odnosno demografske situacije“, ističe naša sagovornica.
Ona, pri tom, napominje da je još prilikom pisanja Strategije o podsticanju rađanja ocenjeno da samo finansijski podsticaji roditeljstva nisu dovoljni, nego da se mora raditi i na onim neekonomskim. Reč je, kako, kaže, o usklađivanju rada i roditeljstva, da se u tom smislu moraju stimulisati privredni subjekti, da se mora snižavati psihološka cena roditeljstva gde bi razne vrste pristupačnih servisa olakšavale majkama brigu o deci pa tako i donošenje odluke o proširenju porodice.
Na to ukazuje i demograf Vladimir Nikitović koji upozorava da ako se ostane samo na ekonomskim merama one mogu da daju rezultate na kraći rok, ali dugotrajno ne rešavaju problem nataliteta.
Podjednako bitne i neekonomske mere
Možete u nekoj godini imati skokove, ali i nepredviđene padove, što nam je pokazala pandemija kovida, jer nikada ne znate šta može da osujeti mere zasnovavane na materijalnim davanjima, ocenio je on za Sputnjik.
„Ono što jeste dobro i jako je bitno jeste pomoć u obezbeđivanju krova nad glavom. To je mnogim mladima problem da se odluče pre svega na zansivanje porodice, a potom i na proširenje. Naravno, to jeste pozitivna mera, ona jeste neophodna i u ranijoj strategiji je bila prepoznata, ali ono što bi moralo da bude sinhronizovano, to jesu promene u drugim sferama koje su veoma bitne“, smatra Nikitović.
Kao i Đukić Dejanović i on ukazuje na neophodnost usklađivanja rada i roditeljstva, ali i na to da na odluku o proširenju porodice utiču i ulaganja u odrastanje dece, njihovo školovanje, koja su sada daleko veće nego pre 20 godina.
(sputnik)
