Od noćas se u diplomatskim i ekonomskim krugovima Srbije priča praktično o jednoj jedinoj temi: Kako će najnoviji potez američkog predsednika Donalda Trampa da promeni položaj zemalja koje održavaju trgovinske veze sa Rusijom.
Nije to samo još jedna politička izjava, već signal da Vašington uvodi potpuno novi režim mera, i to sa veoma visokim tarifnim procentima koji mogu da pogode širok krug država, među njima i Srbiju.
U kratkom obraćanju novinarima, Tramp je govorio prilično direktno, gotovo bez zadrške, pa se stvorio utisak da su se u hodu zategnula pravila koja su do sada važila.
Nakon pitanja da li je vreme da Kongres pojača pritisak prema Rusiji i predsedniku Vladimiru Putinu, Tramp je poručio: Čujem da oni to rade, i to je u redu za mene. Oni usvajaju zakon… Republikanci uvode zakon… veoma stroge mere… za svaku zemlju koja posluje s Rusijom. Dodao je i novu formulaciju, onu koja je odmah skrenula pažnju: Možda će tome dodati i Iran… ja sam to predložio.
U nastavku je praktično ponovio istu poruku, ali naglašenije, kao da želi da ne ostavi prostor za pogrešna tumačenja: Dakle, svaka zemlja koja posluje s Rusijom biće vrlo strogo sankcionisana. Možda ćemo u tu formulu dodati Iran.
Već sada su vidljive prve posledice takvog pristupa. Administracija u Vašingtonu uvela je carine od 50 odsto Indiji, što je među najvišim tarifama u svetu, a u te procente ulazi i 25 odsto carina na kupovine ruske energije.
Taj potez je, kako primećuju analitičari u energetskom sektoru, bio signal da se prelazi na sistem spojenih sudova: Ako jedna zemlja uveze energente po nižoj ceni, slede dodatni nameti.
Drugi važan element cele priče stiže iz Senata, gde je senator Lindzi Grejem predstavio predlog zakona koji uključuje carinu od čak 500 odsto na sekundarnu kupovinu i preprodaju ruske nafte.
Toliko visok procenat retko se viđa čak i u najnapetijim trgovinskim odnosima, pa činjenica da predlog ima skoro jednoglasnu podršku u Senatskom komitetu za spoljne odnose govori da se radi o strateškom zaokretu, a ne o kratkotrajnom pritisku.
Grejem i senator Ričard Blumental udružili su se i predstavili Zakon o sankcionisanju Rusije iz 2025. godine, koji proširuje fokus na zemlje koje nastavljaju da finansijski podupiru tokove energije iz Rusije. Predlog zakona ima 85 kosponzora u Senatu, što je broj koji se retko dostiže u pitanjima spoljne politike.
U zajedničkom saopštenju iz jula, Grejem i Blumental naveli su konkretnu logiku koja stoji iza ovih mera: Predsednik Tramp i njegov tim napravili su snažan potez, primenjujući novi pristup okončanju ovog krvoprolića između Rusije i Ukrajine… Međutim, ključni udarac koji bi doveo do kraja ovog rata biće carine protiv zemalja poput Kine, Indije i Brazila, koje podržavaju Putinovu ratnu mašinu kupovinom jeftine ruske nafte i gasa.
Ova formulacija, iako oštra, deo je zvaničnog dokumenta koji u Kongresu prolazi gotovo bez otpora.
Prirodno, sve ovo otvara pitanje posledica po zemlje koje imaju ekonomske i energetske veze sa Rusijom. Srbija se tu vrlo jasno pominje, jer najavljene mere obuhvataju i države koje održavaju trgovinsku saradnju, bez obzira na obim te saradnje. Kako se navodi u izveštajima iz Vašingtona, posledice će biti dalekosežne, pogotovo nakon što je američka administracija odbila srpski predlog vezan za NIS.
Dok ekonomisti još uvek pokušavaju da izračunaju tačan efekat novih tarifa, jedan utisak već se ukorenio: Ako se ovi potezi nastave, pravila igre na globalnom tržištu energenata mogla bi da izgledaju znatno drugačije nego što su izgledala pre samo nekoliko meseci.
I možda je baš to pitanje koje ostaje otvoreno, tiho visi nad celom pričom, kao neizgovorena rečenica: Koliko daleko može da ide novi trgovinski pristup Vašingtona, i gde u toj jednačini ostaje prostor za zemlje poput Srbije, koje balansiraju između više strana u svetu koji se menja brže nego ikada.
Webtribune.rs
