U javnosti je malo poznato da je Srbija pristupila borbenoj grupi EU „Helbrok”, na čijem se čelu nalazi Grčka. Potpisani sporazum definiše da će se po potrebi baviti i vojnim reagovanjem izvan EU. Da li to znači i protiv Rusije?
S obzirom na obnovljene vojne vežbe sa NATO (Platinasti vuk) i najavljenu kupovinu francuskih Rafala, može se legitimno postaviti pitanje da li to Srbija polako klizi sve dalje od vojne neutralnosti, a u pravcu „evroatlantskih” integracija.
Ili su to ipak samo ratne igre koje, s vremena na vreme, sprovodimo sa ovim savezom radi „jačanja odbrambene moći vojske Srbije”? Mogući odgovor na to pitanje možemo dobiti ukoliko analiziramo neke od činjenica.
Uvođenje NATO standarda u Vojsku Srbije (VS), intenzivna vojna saradnja, zajedničke vežbe, kupovina naoružanja i vojne opreme, pre svega helikoptera i aviona, potpisivanje sporazuma o slobodnom prolasku NATO trupa kroz Srbiju, školovanje oficira u njihovim vojnim školama, samo su deo aktivnosti koje se ciljano sprovode radi približavanja VS ovoj organizaciji. To može biti opasno, a i ne mora.
Ali ono što se desilo 2016. godine može da bude, ako ne opasno, onda poprilično zabrinjavajuće. Te godine Srbija je u Briselu potpisala sporazum o ulasku Vojske Srbije u sastav EU borbene grupe (BG) „Helbrok”.
Šta je BG „Helbrok”?
Borbena grupa „Helbrok” osnovana je 2006. godine, a osnovale su je četiri države: Grčka, Bugarska, Kipar i Rumunija. Ukrajina je ušla u sastav grupe 2011. godine. Zatim, 2016. im se pridružila Srbija, a od 2022. godine i Severna Makedonija. To je zapravo multinacionalna brigada sa visokim stepenom borbene gotovosti.
Intervidovskog je karaktera jer se sastoji od kopnenih snaga, mornarice i vazduhoplovstva. Ono što je zanimljivo jeste da u svom sastavu ima jedinice marinaca, borbene jedinice, specijalnu formaciju za psihološko-vojne i civilne operacije i jedinice za logističku podršku. Za vodeću zemlju u borbenoj grupi određena je Grčka.
Ova vojna formacija poseduje kapacitete za operativno raspoređivanje u kratkom roku na velike udaljenosti izvan Evropske unije, radi sprovođenja širokog spektra zadataka.
Dakle, radi se o veoma ozbiljnoj, dobro organizacijski postavljenoj i kadrovski odabranoj vojnoj formaciji koja je opremljena savremenim borbenim sistemima i opremom.
Međutim kada se pogleda tehnički sporazum koji je Srbija potpisala, odmah se uočava da je zadatak borbene grupe efikasno upravljanje krizom, brzi odgovor, odnosno brzo vojno reagovanje na prostoru i izvan EU, što znači izvršavanje borbenih zadataka gde god treba.
BG „Helbrok” čine pravoslavne zemlje svrstane u vojnu formaciju za potrebe EU, koja ih želi upotrebiti za borbene zadatke prema potencijalnom neprijatelju koji se nalazi izvan nje same. A to, kako stvari trenutno stoje, najpre znači na istoku.
Od formiranja BG „Helbrok“ do danas ova vojna formacija je izvela veliki broj vojnih vežbi i drugih aktivnosti u cilju proigravanja raznih varijanti za borbenu upotrebu. Možemo samo da pretpostavimo ko je simuliran za neprijatelja i šta to treba da znači.
Ono što bi nas – kao državu potpisnicu sporazuma – trebalo da zanima je stepen učešća Srbije u ovoj vojnoj formaciji. Koje su zajedničke aktivnosti do danas sprovedene i da li to treba da nas brine?
Učešće Srbije
Pođimo redom. Već 2017. godine tadašnji ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin otišao je u zvaničnu posetu ministru odbrane Grčke Panosu Kamenosu, upravo radi razmene iskustava u vezi BG „Helbrok”.
Na tom sastanku je doneta odluka da će Vojska Srbije učestvovati u BG „Helbrok” sa pet štabnih oficira, jednim vodom vojne policije i timom za civilno-vojnu saradnju. Takođe je dogovoreno da će naše učešće biti operativno od 2020. godine.
Već nakon mesec dana od Vulinove posete Grčkoj, načelnik Generalštaba Vojske Srbije (GF VS) general LJubiša Diković prima predsedavajućeg Vojnog komiteta EU, generala
Mihaila Kostarakosu sa saradnicima, radi razrade detaljnih aktivnosti i aktivnog učešća VS u BG „Helbrok”. Na tom sastanku imenovan je i prvi nacionalni oficir za vezu sa Vojnim štabom EU, kapetan fregate Vladan Stanić.
Sledeće 2018. godine, u martu, izvedena je prva radionica Tima civilno-vojne saradnje u okviru BG „Helbrok”, a po programu koji je već ranije ugovoren. Vežba je izvedena u kasarni u Požarevcu.
Takođe, u toj godini je načelnik GŠ VS general LJubiša Diković sa saradnicima boravio u poseti Grčkoj, opet radi realizacije planiranih aktivnosti BG „Helbrok”. Usaglašen je plan obuke i vežbi koje bi se izvodile u narednom periodu u cilju usavršavanja vojnika za učešće u ovoj borbenoj grupi.
Veoma ozbiljne aktivnosti u VS sprovode se i sledeće, 2019. godine, kada komandant BG „Helbrok“, general Georgios Bosmalis, dolazi u posetu Bazi „Jug” i poligonu „Borovac” gde prisustvuje proceni borbene gotovosti i osposobljenosti jedinica određenih za angažovanje u vojnim misijama i BG „Helbrok” (OVDE).
Već od 2020. godine imamo spremne i osposobljene jedinice VS u stalnoj pripravnosti za angažovanje u ovoj borbenoj grupi. Čeka se samo signal i eto naše vojske u prvim borbenim redovima EU.
Naravno da tu nije kraj. I dalje se intenzivno radi na daljem usavršavanju i uvežbavanju jedinica koje ulaze u sastav BG „Helbrok”. U julu 2023. godine u Larnaki na Kipru održava se plenarni sastanak na kome su prisustvovali rukovodeći kadrovi svih zemalja članica Helbroka.
Razgovaralo se o daljim planovima i unapređenju obuke, kao i nadogradnji same strukture BG. Već u decembru 2023. godine, u Larisi, u Grčkoj, održava se dvodnevni orijentacioni kurs svih učesnika BG u cilju unapređenja znanja vezanih za zajedničku bezbedonosnu politiku EU (OVDE).
Početkom februara 2024. godine u trodnevnu posetu VS dolazi predsedavajući Vojnog komiteta EU, general Robert Briger. Nezaobilazna tema je opet BG „Helbrok”, uz pohvale i iskazano zadovoljstvo od strane generala Brigera našoj vojsci što je dala doprinos u mirovnim misijama i unapređenju borbene gotovosti BG (OVDE).
Sumnjivi planovi
Kada sve prethodno izneto analiziramo moglo bi se doći do zaključka da je neko vešto osmislio kako da se VS angažuje za izvršenje borbenih zadataka van EU, a da to formalno ne bude u okviru NATO. Neko će opet reći kako je to brojčano mala jedinica koju VS daje u sastav ove vojne formacije.
Svejedno je da li se radi o jednom vojniku ili 50 i više. Hipotetički, Srbija bi mogla da zvanično učestvuje u nekom budućem ratu Kolektivnog zapada sa Rusijom, jer je to obaveza koju je potpisala.
Već imamo zakon po kome je krivično delo boriti se dobrovoljno u sastavu ruske vojske. Međutim, formalno, zvanično učestvovanje u ratu protiv Rusije u sklopu Helbroka ne bi bilo protivzakonito.
Šta na sve to kaže bivši ministar odbrane i sadašnji premijer Miloš Vučević? On je prošle, 2023. godine, govoreći o razlozima donošenja odluke da VS uđe u sastav BG „Helbrok” rekao: „Razlog za donošenje predložene Odluke, posebno kada je u pitanju borbena grupa Evropske unije Helbrok, sadržan je u potrebi brzog odlučivanja o angažovanju i razmeštanju snaga Vojske Srbije u kratkom roku, pet do deset dana, te je neophodno blagovremeno obezbediti saglasnost Narodne skupštine” (OVDE).
Sada sledi pitanje: Da li bi trebalo da budemo zabrinuti? Već sama pomisao na to ko bi potencijalno bio protivnik BG „Helbrok” van EU treba da nas brine, pogotovo u svetlu sve otvorenije antiruske orijentacije same EU.
Da li nas to neko tiho uvlači u rat sa Rusijom i okreće pravoslavne zemlje da napadaju pravoslavlje? Setimo se 1941. godine kada su sve zemlje Evrope kidisale na Rusiju.
Iako je Srbija tada bila pod okupacijom, ona nije slala svoje trupe u sastav Vermahta. Ne treba dozvoliti mogućnost da danas bude drugačije.
Autor teksta Žarko Pecić je pukovnik Vojske Srbije u penziji. Učesnik je Građanskog rata u Jugoslaviji od 1991-1995. godine i u odbrani od NATO agresije na SRJ 1999. godine.
Odlikovan je ratnim i mirnodopskim odlikovanjima od koji su najznačajnija: Orden za hrabrost (dodeljen 17.01.1992), Orden viteškog mača prvog stepena (dodeljen 16.06.1999) i Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima iz 1985. godine. Ekskluzivno za Novi Standard.
(Novi Standard)
