Akcija prištinskih specijalaca na severu Kosova, povređeni ruski diplomata i izjava Hašima Tačija da neće formirati ZSO su događaji o kojima smo u emisiji „Od četvrtka do četvrtka“ razgovarali sa istoričarom Dragomirom Anđelkovićem.
Srbija je nekada imala instituciju koja se zvala civilna zaštita, podseća naš sagovornik, koja ukinuta Briselskim sporazumom. Okupljala je oko 700 profesionalaca, bivših pripadnika vojske i policije, što je za sever Kosova prilično veliki broj ljudi.
[adsenseyu1]
Uz te profesionalce postojala je i šema mobilizacije stanovništva, a imali su i oko 400 teških kamiona natovarenih šljunkom i sve ono što treba kako bi se napravile višeslojne barikade širom Kosova — sve to danas srpski narod nema.
Zato danas ROSU, prema Anđelkovićevim rečima, može da upada u južnu srpsku pokrajinu i hapsi koga hoće. Iza svega, kaže on, stoji pogrešna procena da EU i NATO drže reč.
Na pitanje koliko je izvesno da se civilna zaštita vrati na Kosmet, Anđelković kaže da sve zavisi od Beograda. „To sada nije tako lako uraditi, jer bi svaki naš pokušaj najverovatnije bio sabotiran. Međutim, celu strukturu možemo da formiramo u centralnoj Srbiji, i ona bi brzo reagovala na severu pokrajine.
Nešto svakako moramo da uradimo, jer je ovako dalje nedopustivo“, rekao je naš sagovornik. On ukazuje na činjenicu da je ROSU ovog puta uhapsila dvadesetak policajaca, što je 10 odsto nealbanskih pripadnika policije, i postavlja pitanje koliko će ih ostati posle naredne dve-tri slične akcije.
Anđelković smatra da je Kfor integrisan sa Albancima i da na delu možemo da vidimo kako zajednički rade na terenu. On smatra da o ovoj akciji pripadnici Kfora nisu obavestili srpski državni vrh jer komunikacija naše vojske i policije sa Kforom nije na valjanom nivou.
„Oni postupaju kao da su oružana sila takozvane države Kosovo, a ne neutralni faktor koji treba da održava red. Prema Rezoluciji 1244, Kosovo jeste jedinstveni entitet, ali nigde nije navedeno da je to nezavisna država niti da Kfor treba da bude na strani jednog naroda. Naprotiv, piše da treba da obezbedi sigurno okruženje za sve nacionalne zajednice, a da li je to sada situacija?“, upitao je Anđelković.
[adsenseyu4]
Naš sagovornik kaže da su prištinski zvaničnici ovom akcijom želeli da ponize i Srbe i njenog predsednika, naročito posle njegovog govora u parlamentu, kada je rekao da „granica ’velike Albanije‘ neće biti na Kopaoniku“. Niko, prema Anđelkovićevom mišljenju, ne može sada olako da kaže šta treba raditi, ali naglašava da neki rizik mora da se preduzme.
„Mi moramo da podvučemo crtu i da zauzmemo stav čak i po cenu da propadne priča o evrointegracijama. Moramo da budemo spremni da intervenišemo ako se ovakva situacija ponovi. Ne smatram da je rat sa NATO-om moguć, svet se promenio, a i unutar Alijanse nema više jedinstva kao 1999. godine. Ipak, ekonomske sankcije ne bih mogao da isključim“, rekao je Anđelković. On je dodao da bi u tom slučaju i zapadne zemlje bile na gubitku, jer su pokupovale u Srbiji sve što je vredelo.
Dragomir Anđelković je, međutim, uveren da NATO i dalje sprovodi tihu agresiju nad našom zemljom, evroatlantski centar moći na taj način pokušava da završi ono što je započeo 1999, a to je da primora Beograd da prizna nezavisnost Kosova.
„Da je Srbija započela sličnu akciju, ne u Velikom Trnovu, već u Novom Sadu, bila bi izložena kritikama da je to nedemokratski i da se prekomerno upotrebljava sila. Zbog toga i treba država da zauzme čvrst stav“, rekao je on.
Na pitanje da li bi Rusija mogla da nam pomogne da stanemo na put bahatom ponašanju ROSU snaga, a s obzirom na činjenicu da je brutalno prebijen i jedan njen državljanin, Anđelković kaže da bi morala, jer je ovom akcijom Priština želela da pokaže Rusiji da ništa ne može da uradi i da je Kosovo van dometa njene moći.
„Rusija uistinu nije prisutna na Kosmetu, ali bi mogla da zauzme čvršći stav zbog ugrožavanja života svog državljana, jer je to poruka da tako nešto bilo kom Rusu može da se desi i u Libanu i u Latinskoj Americi. Kada Amerikanac negde strada, strukture Sjedinjenih Država odmah reaguju, nađu te ljude pa im se desi ’nešto neprijatno‘“, naglasio je istoričar.
O najnovijoj izjavi kosovskog predsednika Hašima Tačija koji je poručio da neće dozvoliti formiranje Zajednice srpskih opština, jer bi to značilo formiranje Republike Srpske na KiM, Anđelković je rekao da Srbija u tom slučaju treba da napusti Briselski sporazum.
Nataša Milosavljević (Sputnik)
