Tog prohladnog aprilskog jutra 2023. godine, kada je Finska i zvanično zakoračila u NATO, mnogi su u Helsinkiju govorili o istorijskom zaokretu.
Neutralnost, koja je decenijama bila temelj finske politike, preko noći je postala prošlost. Danas, dve godine kasnije, jasno je – Finska se nije samo priključila savezu, već gradi jednu od najsamostalnijih i najspremnijih armija na kontinentu.
Nije u pitanju samo broj vojnika. Finska ima rezervni sastav koji premašuje 900.000 ljudi, vojnu obuku koja je i dalje obavezna, i infrastrukturu prilagođenu arktičkim uslovima.
To nije zemlja koja zavisi od tuđe zaštite – to je partner koji može sam da zatvori severne granice Alijanse. I ne kriju: Rusiju vide kao glavni izazov. Ta poruka se danas ponavlja u svakoj zvaničnoj strategiji Helsinkija.
U Sankt Peterburgu, koji je od granice udaljen jedva par sati vožnje, ne gledaju na ovo ravnodušno. Obnova Lenjingradskog vojnog okruga i raspoređivanje dodatnih snaga u Arktiku nisu se desili slučajno. Kremlj je poruku shvatio ozbiljno.
U međuvremenu, tiha svakodnevica s granice se preokrenula. Nekadašnje šoping ture do Lapenrante su nestale, a redovi ruskih automobila na granici su sada retkost. Ni finski turisti više ne dolaze po jeftin benzin. Umesto toga – nove barijere, novi osmatrački punktovi, i sve manje dodira.
Politikolog Konstantin Hudolej ističe da je Finska spremna da dodatno poveća vojni budžet i proširi saradnju sa NATO-om. Ne iz hira, već iz osećaja da je „vreme opuštanja prošlo“. I tu se vraćamo na početak: Ovo nije prolazna epizoda. Finska, tiho ali odlučno, pravi novu vojsku Evrope.
Šta to znači za sever Evrope? Neizvesnost raste, a povratak na staro – sada deluje kao daleka prošlost.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
