Australija će potrošiti milijardu dolara na nove morske mine visoke tehnologije kao deo strategije ‘ehidne’ za odbranu zemlje.
To je deo tekućeg trošenja na jačanje australijskih odbrambenih snaga kako bi se suprotstavile potencijalnoj pretnji Kine sa njenim izbočenim vojnim arsenalom.
Mornarica je počela da se obraća proizvođačima mina, a izvori iz odbrane rekli su za Sidnej Morning Herald da će uskoro biti objavljena kupovina od evropskog proizvođača.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
„Odbrana ubrzava nabavku pametnih morskih mina, koje će pomoći da se obezbede morske linije komunikacije i zaštite australski pomorski prilazi“, pšu mediji.
„Moderna sposobnost mina na moru značajno je odvraćanje potencijalnih agresora“, dodaje se.
Australija nije ulagala u morske mine od 1960-ih, ali one su dugo bile deo pomorske strategije za uskraćivanje prolaska neprijateljskih brodova kroz ili u strateške vode.
Moderni morske mine leže na dnu okeana. Mogu se postaviti brodom, podmornicom ili ispustiti iz aviona i mogu se aktivirati ili deaktivirati na daljinu.
One mogu da koriste akustične, magnetne i uticaje pritiska da bi otkrile i razlikovale površinske brodove, civilne i vojne letelice ili prijateljske i neprijateljske brodove i podmornice iz različitih flota.
„Morske mine su moćne, ali mornarice tradicionalno nerado ulažu u njih“, rekao je profesor Vajt.
Međutim, stručnjak za pomorske strategije Greg Mapson pozdravio je potez za kupovinu morskih mina kada je mornarica počela da traži izraze interesovanja od proizvođača.
„Ako postoji jedan siguran način da se protivničke površinske i podzemne jedinice odvrate od približavanja našim lukama ili korišćenja naših morskih puteva, to je postavljanje minskih polja“, napisao je on u biltenu Strategista.
„Čak i u periodima napetosti, mine pružaju fleksibilnost da nametnu značajno sredstvo odvraćanja bez izazivanja sveopšte konfrontacije.“
Sa takvim sposobnostima savršeno se uklapaju u ono što je ministar odbrane Ričard Marles nazvao australijskom strategijom ‘ehidne’ ili dikobraza, u kojoj bi zemlja razvila dovoljno ‘šiljastog’ oružja da drži neprijatelje na distanci.
Ova strategija odražava uspeh takozvanog ‘asimetričnog oružja’ u ratu u Ukrajini gde su precizni bespilotne letelice i projektili izbacili mnogo veće tenkove i drugo oružje. Kao deo ovog napora, u januaru je objavljeno da odbrana kupuje 20 kopnenih artiljerijskih raketnih sistema visoke pokretljivosti (HIMARS), koji lansiraju precizne rakete zemlja-zemlja koje mogu da pogode neprijatelja udaljenog 300 km.
Takođe je najavljeno da će mornarica zameniti svoje zastarele rakete Harpun.
Sve ovo dolazi na pozadini velikog sporazuma AUKUS potpisanog 2021. godine, koji će kao deo odbrambenog pakta sa SAD i Britanijom obezbediti Australiji podmornice na nuklearni pogon.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
(Dailymail.co.uk, B92)
