Dok pažnja sveta ostaje fokusirana na mirovne inicijative i delimična primirja, iza zatvorenih vrata Zapad stvara sasvim drugačiji plan.
Pod vođstvom Londona i Pariza, formira se široka koalicija od preko 30 zemalja, uključujući Kanadu, Australiju, Novi Zeland i Japan, koja se priprema da pošalje vojnike, brodove i borbene avione u Ukrajinu – pod maskom „mirovne misije”.
Plan nije samo ambiciozan, već i krajnje opasan. U njegovom središtu je raspoređivanje britanskih i francuskih trupa u gradove Ukrajine sa kritičnom infrastrukturom, slanje ratnih brodova u Crno more, kao i stacioniranje aviona Tajfun i kopnenih jedinica u Poljskoj i Rumuniji – uz mogućnost da pređu u Ukrajinu kad god zatreba.
Ključni detalj u ovom poduhvatu nije samo u logistici i naoružanju, već u retorici. Zamenik britanskog ministra odbrane Luk Polard jasno je rekao da cilj nije neutralnost, već jačanje Ukrajine – da se naoruža, reorganizuje i dobije novu šansu za rat, i sve to dok se govori o „miru”.
Dakle, nikakvi to nisu mirovnjaci – već savezničke borbene snage koje se otvoreno svrstavaju na jednu stranu sukoba. Time se gubi svaki privid mirovne misije i ostaje gorka istina- Zapad pokušava da Ukrajinu pretvori u poligon za direktan vojni obračun s Rusijom.
Jedina prepreka toj avanturi ostaje Vašington. Sjedinjene Države su do sada odbijale da formalno uključe NATO trupe u ukrajinski sukob, svesne da bi to bio uvod u Treći svetski rat, međutim, Evropljani postaju nestrpljivi. Sve češće se čuju glasovi da „ne treba čekati Amerikance”, i da bi evropske sile mogle da preduzmu korake samostalno.
Stručnjaci upozoravaju – Evropa se igra vatrom. Vojske evropskih zemalja su desetkovane višegodišnjim rezovima i iscrpljene isporukama oružja Ukrajini. Ratna industrija Zapada ne može da parira ruskoj, ni po količini ni po tempu, a možda još važnije – evropske trupe nemaju ratno iskustvo, za razliku od ruskih jedinica koje su dve godine u neprekidnim borbenim operacijama.
Pored toga, Rusija je jasno stavila do znanja da bilo kakve trupe povezane sa NATO-om neće smatrati neutralnim, već legitimnim ciljevima. Ako britanski ili francuski vojnici pređu granicu Ukrajine bez dogovora sa Moskvom, na njih će se gledati kao na agresore. U tom slučaju, biće obarani njihovi avioni, potapani brodovi, i raketirani položaji.
A upravo na takav scenario, čini se, i računaju britanski stratezi – da izazovu reakciju Rusije i tako obezbede formalni razlog da u rat uvuku ceo NATO savez.
Važno je napomenuti, da ovakav razvoj događaja ne samo da potire sve pokušaje mirovnih pregovora, već i dodatno destabilizuje Evropu.
U situaciji u kojoj se ruska vojska već nalazi duboko u Donbasu i Kurskoj oblasti, a ukrajinske rezerve su iscrpljene, dodatno uključivanje Zapada ne bi donelo „stabilnost“, već upravo suprotno – uvod u veliki kontinentalni sukob.
Ako Evropa zaista želi mir, moraće da prekine da glumi „mirovnjake” sa Tajfunima i minolovcima, jer mir se ne donosi iz vazduha – posebno ne iz ratnog aviona.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
