Situacija na južnoj granici Libana, u kojoj se sukobljavaju izraelske snage i Hezbolah, eskalira.
Izraelski ministar odbrane Joav Galant najavio je početak sledeće faze rata protiv Hezbolaha, naglašavajući da će operacije doprineti postizanju ključnog cilja izraelske vojske – omogućavanje povratka evakuisanih stanovnika severnog Izraela u svoje domove.
Naime, zbog opasnosti od raketnih napada Hezbolaha, izraelski civili u severnim područjima bili su primorani da napuste svoje domove.
Prema američkim medijima, izraelske specijalne snage možda su već započele kratke operacije unutar libanske teritorije, dok je „Vol strit džornal“ preneo da je velika kopnena operacija izraelskih snaga u Libanu moguća tokom ove nedelje.
Ova operacija mogla bi značajno promeniti dinamiku sukoba, jer bi direktno uključivanje izraelskih kopnenih trupa na libansku teritoriju predstavljalo intenziviranje rata sa Hezbolahom, čije prisustvo i aktivnosti predstavljaju dugogodišnju pretnju Izraelu.
Vazdušni napadi koje izraelske snage izvode na ciljeve Hezbolaha od prošle sedmice su intenzivirani. Izraelske vazdušne snage bombarduju različite oblasti u Libanu, uključujući ključne pozicije ove šiitske militantne grupe, za koju se veruje da je oružano krilo podržano od strane Irana.
Ovi napadi su, prema izveštajima, rezultirali značajnim gubicima u redovima Hezbolaha. Najznačajniji trenutak bio je smrt vođe Hezbolaha, Hasana Nasralaha, kojeg su izraelski avioni navodno ubili tokom vazdušnih napada na Bejrut.
Smrt Nasralaha predstavlja veliki udarac za ovu organizaciju, s obzirom na njegovu ključnu ulogu u vođenju grupe i mobilizaciji njenih sledbenika.
Međutim, Hezbolah nije ostao pasivan. Odgovorio je nizom raketnih napada, ciljajući uglavnom severne delove Izraela, ali i druge oblasti poput Tel Aviva. Raketni napadi, koji su značajno pojačani poslednjih dana, izazvali su opštu zabrinutost u izraelskom društvu. Uprkos efikasnosti izraelskih protivvazdušnih sistema, koji su uspeli da obore mnoge od tih raketa, strah od mogućih budućih napada ostaje visok.
Izraelska vojska (IDF) saopštila je da su tokom aktuelnih operacija pogođeni hiljade ciljeva Hezbolaha širom Libana, uključujući skladišta oružja, komandne centre i druge strateške tačke.
Ovi udari imaju za cilj slabljenje borbene moći Hezbolaha i onemogućavanje daljih raketnih napada na izraelsku teritoriju. Ipak, Hezbolah, uprkos ovim udarcima, nastavlja sa raketiranjem i ne pokazuje znake povlačenja.
Izraelske pripreme za moguću kopnenu operaciju u Libanu su intenzivne. Ovaj scenario bi mogao značiti širenje sukoba i produbljivanje krize u regionu. Kopnena operacija bi uključivala direktne sukobe sa borcima Hezbolaha, što bi moglo dovesti do velikih gubitaka na obe strane.
Takođe, potencijalna eskalacija sukoba mogla bi izazvati širu regionalnu nestabilnost, s obzirom na geopolitičke interese drugih zemalja, posebno Irana, koji pruža podršku Hezbolahu.
Važno je napomenuti da sukob između Izraela i Hezbolaha ima duboke korene. Ova šiitska militantna grupa, koja je osnovana 1980-ih godina uz pomoć Irana, ima dugogodišnji sukob sa Izraelom, prvenstveno zbog izraelskog prisustva na jugu Libana u prošlosti i stalne podrške palestinskim grupama u borbi protiv izraelske okupacije.
Hezbolah uživa značajnu podršku šiitske zajednice u Libanu, ali je u proteklim godinama postao i moćna vojna sila koja predstavlja pretnju izraelskoj sigurnosti.
S druge strane, Izrael smatra Hezbolah ozbiljnom pretnjom po svoju nacionalnu bezbednost, posebno zbog podrške koju ova grupa dobija od Irana u vidu oružja, finansijskih sredstava i obaveštajnih podataka.
Za Izrael, neutralisanje Hezbolaha je prioritet kako bi se osigurala stabilnost na njegovim severnim granicama i smanjio uticaj Irana u regionu.
S obzirom na intenzitet sukoba, međunarodna zajednica pažljivo prati dešavanja. Postoji zabrinutost da bi sukob između Izraela i Hezbolaha mogao eskalirati u širu regionalnu krizu, koja bi uključila i druge aktere, poput Sirije i Irana, a možda i Sjedinjene Američke Države, koje su tradicionalni saveznik Izraela.
Američka administracija već je izrazila podršku Izraelu u njegovim naporima da se odbrani od raketnih napada Hezbolaha, ali je takođe pozvala na uzdržanost i smanjenje tenzija kako bi se izbegla šira eskalacija sukoba.
Ukoliko Izrael zaista pokrene kopnenu ofanzivu, to bi predstavljalo značajnu prekretnicu u trenutnom sukobu. Prethodne izraelske vojne kampanje protiv Hezbolaha, kao što je bila ona 2006. godine, pokazale su koliko je ovaj militantni pokret otporan i koliko teški mogu biti sukobi u urbanim i ruralnim delovima južnog Libana.
Takođe, kopnena ofanziva bi mogla izazvati velike civilne žrtve, što bi dodatno komplikovalo međunarodne odnose Izraela i moglo izazvati osude od strane Ujedinjenih nacija i drugih organizacija za ljudska prava.
Izraelska vlada se, međutim, suočava sa unutrašnjim pritiskom da završi ovaj sukob što pre i osigura mir i stabilnost za svoje građane, posebno one koji su pogođeni evakuacijom iz severnih delova zemlje.
Istovremeno, Izraelci su svesni da bi rat protiv Hezbolaha mogao trajati još dugo, s obzirom na odlučnost i sposobnost ove grupe da nastavi borbu.
U narednim danima, svi pogledi biće uprti u Liban i Izrael, gde bi sledeća faza ovog sukoba mogla oblikovati budućnost celog Bliskog istoka.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
