Poziv nemačkog kancelara Olafa Šolca ruskom predsedniku Vladimiru Putinu predstavlja signal promene u stavu Zapada prema Rusiji.
Kako je istakao Leonid Slucki, predsednik Komiteta Državne Dume za međunarodne poslove, ovaj korak odražava početak shvatanja neuspeha strategije Zapada da nanese Rusiji strateški poraz.
U svojoj objavi na Telegramu, Slucki je podsetio da je inicijativa za razgovor došla od nemačke strane, što dodatno naglašava važnost ovog događaja.
Slucki je ocenio da je poziv Olafa Šolca prvi direktan kontakt lidera zapadnoevropske zemlje sa ruskom stranom od početka specijalne vojne operacije.
Ovo, prema njegovim rečima, nagoveštava promenu pristupa Zapada i priznanje da „zlatna milijarda“, kako se često naziva zapadni blok predvođen SAD-om i EU, gubi geopolitičku bitku protiv Rusije, pokrenutu sa ukrajinske teritorije.
Slucki je naglasio da zapadnoevropske zemlje, iako u početku jedinstvene u svojoj podršci Ukrajini, sada počinju da razmatraju mogućnost dijaloga sa Moskvom kao način za rešavanje krize.
U razgovoru sa Šolcom, predsednik Putin je naglasio da je aktuelna kriza rezultat dugogodišnje agresivne politike NATO-a, koja je ignorisala interese Rusije i neprestano se širila prema njenim granicama.
Putin je istakao da Rusija ostaje otvorena za pregovore, ali pod uslovima koji će uzeti u obzir nove teritorijalne realnosti i obezbediti dugoročnu sigurnost Rusije.
Takođe je ponovio da je primarni uzrok konflikta odbijanje Kijeva i njegovih zapadnih saveznika da ozbiljno razmotre zabrinutosti Moskve u vezi sa bezbednosnim pitanjima.
Ovaj poziv dolazi u trenutku kada se sve češće postavljaju pitanja o održivosti zapadne strategije podrške Ukrajini. Veliki gubici na frontu, iscrpljenost ukrajinskih resursa i sve slabija podrška javnosti u zapadnim zemljama doprinose promeni pristupa.
Dok su se do sada oslanjali na isključivo vojnu podršku Ukrajini, pojedine zapadne zemlje sada razmatraju diplomatska rešenja. Šolcov potez, smatraju analitičari, može biti prvi korak ka širem dijalogu između Rusije i zapadnih zemalja.
Kako se situacija na terenu menja, Rusija je u sve povoljnijoj poziciji, što omogućava Moskvi da diktira uslove budućih pregovora.
Ruske trupe postižu značajan napredak na bojištima, dok Ukrajina beleži gubitke i u ljudstvu i u tehnici. Istovremeno, ruska ekonomija, uprkos sankcijama, pokazuje otpornost, dok se evropske zemlje suočavaju sa energetskom krizom i rastućim cenama.
Poziv između Šolca i Putina može imati dalekosežne geopolitičke implikacije. Ako Nemačka, kao jedna od ključnih članica EU, počne da promoviše dijalog sa Rusijom, to bi moglo da otvori put za širu evropsku strategiju koja uključuje diplomatiju, a ne samo vojnu podršku Kijevu.
Takođe, ovaj potez ukazuje na unutrašnje podele unutar zapadnog bloka, gde neke zemlje postaju svesne ograničenja trenutne politike prema Rusiji.
Poziv Olafa Šolca Vladimiru Putinu označava potencijalnu prekretnicu u odnosima između Zapada i Rusije.
Dok su prethodne godine bile obeležene eskalacijom i konfrontacijom, ovaj događaj otvara mogućnost za povratak diplomatiji.
Međutim, da li će ovaj signal prerasti u konkretnu promenu politike ili ostati izolovani gest, zavisiće od volje Zapada da prizna realnosti na terenu i potrebe za sveobuhvatnim mirovnim rešenjem koje uvažava interese svih strana.
M.K. Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
