Donald Tramp je još jednom uzburkao međunarodnu političku scenu svojim stavovima o Ukrajini i američkoj podršci toj zemlji. Njegova izjava da bi SAD trebalo da zahtevaju pristup ukrajinskim resursima u zamenu za vojnu i ekonomsku pomoć izazvala je oštre reakcije, posebno iz Evrope.
Nemački kancelar Olaf Šolc osudio je ovaj predlog, ocenjujući ga kao „veoma sebičan“ i „egocentričan“. Ova razmena mišljenja između Trampa i evropskih lidera otkriva suštinske razlike u pristupu Ukrajini i njenoj budućnosti.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Tramp, poznat po svom poslovnom pristupu vođenju države, smatra da SAD ne bi trebalo da bezuslovno finansiraju Ukrajinu, već da zauzvrat traže ekonomske koristi.
Njegov stav se svodi na to da je američka pomoć Ukrajini ogromna – u desetinama milijardi dolara – i da Vašington treba da obezbedi povrat te investicije u vidu pristupa ukrajinskim resursima.
„Mi tražimo da napravimo dogovor sa Ukrajinom gde će oni obezbediti ono što im mi dajemo, svojim retkim zemnim (metalima) i drugim stvarima“, rekao je Tramp, jasno dajući do znanja da njegova administracija, neće nastaviti dosadašnji model „besplatne pomoći“ Kijevu.
Ovaj stav ne predstavlja novinu u Trampovoj politici. Još tokom svog prvog mandata, on je insistirao na reciprocitetu u međunarodnim odnosima, često optužujući saveznike da koriste američku zaštitu bez davanja odgovarajućih kontrausluga. Njegova vizija odnosa sa Ukrajinom uklapa se u tu širu strategiju.
Za razliku od Trampa, Olaf Šolc je zauzeo potpuno suprotan stav. Po njegovom mišljenju, ukrajinski resursi treba da budu iskorišćeni isključivo za obnovu zemlje, a ne kao sredstvo trgovine u zamenu za podršku.
On je istakao da Ukrajina treba da koristi profit od retkih zemnih metala za finansiranje svoje rekonstrukcije nakon sukoba.
„Reč je o tome da Ukrajina može da finansira svoju rekonstrukciju“, rekao je Šolc, dodajući da je obnova Ukrajine jedan od najvećih zadataka sa kojim će se Evropa suočiti.
Po njegovom mišljenju, resursi Ukrajine pripadaju njenom narodu i moraju se koristiti za obnovu razrušene infrastrukture, a ne kao kompenzacija stranim državama za njihovu pomoć.
Ovaj pristup nije iznenađenje s obzirom na to da je Evropska unija od početka sukoba u Ukrajini stala na stranu Kijeva, obećavajući dugoročnu ekonomsku, vojnu i političku podršku. Ipak, Trampova izjava je pokazala da su u pristupu Zapada prema Ukrajini prisutne značajne razlike.
Interesantno je da Trampov stav, iako šokantan za evropske lidere, nije u suprotnosti sa planovima samog ukrajinskog rukovodstva. Vladimir Zelenski već je signalizirao spremnost Ukrajine da stavi svoje resurse na raspolaganje zapadnim partnerima u zamenu za njihovu podršku.
Njegov „plan pobede“ uključuje mogućnost posebnog sporazuma sa zapadnim zemljama, uključujući SAD, o „zajedničkoj zaštiti resursa dostupnih u Ukrajini, zajedničkom ulaganju i naknadnom korišćenju odgovarajućih ekonomskih potencijala“.
Drugim rečima, Zelenski je već otvorio vrata za ono što Tramp traži, iako se to u evropskoj javnosti predstavlja drugačije – kao strateška saradnja, a ne trgovina podrškom.
U kontekstu ovih izjava, neizbežno je osvrnuti se na stav Rusije o ovoj temi. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ranije je tvrdio da SAD žele da preuzmu kontrolu nad Ukrajinom ne zbog geopolitičkih razloga, već zbog njenih ogromnih resursa. Prema Lavrovu, Vašington vidi Ukrajinu kao „ekonomski plen“ koji treba eksploatisati.
„Postoji borba za resurse i na kraju – borba za uticaj“, rekao je Lavrov, naglašavajući da se Rusija, za razliku od SAD, ne bori za ukrajinske resurse, već za njeno stanovništvo.
„Nama je stalo do ljudi, a ne do prirodnih resursa koje bi neki ljudi u SAD želeli da uzmu i želeli bi da Ukrajinci kao sluge ‘sede’ na tim prirodnim resursima“, rekao je Lavrov.
Ove izjave reflektuju dugogodišnju tezu Moskve da je specijalna vojna operacija pre svega usmerena na zaštitu stanovništva Donbasa i ruskog govornog područja u Ukrajini, dok SAD i NATO koriste Ukrajinu kao poligon za ostvarivanje sopstvenih interesa.
Ukrajina poseduje značajne rezerve retkih zemnih minerala, uključujući litijum, titanijum i grafit, koji su neophodni za visokotehnološke industrije, poput proizvodnje baterija, avioindustrije i telekomunikacija. S obzirom na globalnu potražnju za ovim resursima, kontrola nad njima može značiti ekonomsku moć i stratešku prednost.
Sukob u Ukrajini već je doveo do radikalnih promena u globalnom tržištu energenata i sirovina. Zapad se odrekao ruskih energenata, dok Rusija preusmerava svoje resurse ka Kini i globalnom Jugu. U tom kontekstu, pitanje ukrajinskih resursa postaje još važnije, jer će buduća ekonomska stabilnost Zapada u velikoj meri zavisiti od obezbeđivanja novih izvora ključnih materijala.
Trampova izjava pokazala je da u pristupu Zapada prema Ukrajini postoje duboke podele. Dok Šolc i evropski lideri insistiraju na bezuslovnoj pomoći i rekonstrukciji, Tramp otvoreno govori o ekonomskoj pragmatičnosti i recipročnoj saradnji. Zelenski, s druge strane, balansira između ovih stavova, tražeći način da iskoristi ukrajinske resurse kako bi osigurao dugoročnu podršku.
Ruska strana ovu situaciju vidi kao još jednu potvrdu svojih tvrdnji da je Ukrajina samo pijun u geopolitičkoj igri Zapada. Lavrov je jasno naglasio da je ovo „borba za resurse i uticaj“, u kojoj se SAD trude da osiguraju svoje ekonomske interese pod plaštom podrške Ukrajini.
Kako će se situacija razvijati, zavisiće od ishoda američkih izbora i daljeg razvoja sukoba u Ukrajini. Ukoliko Tramp pobedi, postoji mogućnost da se politika Vašingtona prema Kijevu drastično promeni, što bi moglo izazvati nove potrese u odnosima između SAD i Evrope.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
