Nemački kancelar Olaf Šolc izrazio je zabrinutost povodom nedavnih poteza administracije predsednika SAD Donalda Trampa u vezi sa ukrajinskom krizom, navodeći da oni mogu ugroziti bezbednost Nemačke i Evrope.
Šolc je na društvenoj mreži X napisao:
„Danas se moramo suočiti sa realnošću šta akcije i izjave američke vlade znače za Ukrajinu, Evropu i svet. Nereagovanje bi značilo ugrožavanje bezbednosti naše zemlje i našeg kontinenta. Neću dozvoliti da se to desi.“
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Ova izjava usledila je nakon telefonskog razgovora između predsednika Rusije Vladimira Putina i predsednika SAD Donalda Trampa, koji je trajao skoro sat i po.
Prema rečima portparola Kremlja Dmitrija Peskova, lideri su razgovarali o razmeni ruskih i američkih državljana, kao i o rešavanju situacije u Ukrajini. Putin i Tramp su se dogovorili da nastave lične kontakte, uključujući organizovanje sastanka u bliskoj budućnosti.
Tramp je na svojoj platformi Truth Social napisao:
„Upravo sam imao dug i veoma produktivan telefonski razgovor sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Razgovarali smo o Ukrajini, Bliskom istoku, energiji, veštačkoj inteligenciji, snazi dolara i raznim drugim temama. Obojica smo se složili da želimo da zaustavimo milione smrtnih slučajeva u ratu između Rusije i Ukrajine.“
Nakon razgovora sa Putinom, Tramp je razgovarao i sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.
Zelenski je na društvenim mrežama naveo da su imali „značajan razgovor“ i dodao:
„Niko ne želi mir više od Ukrajine. Zajedno sa SAD, planiramo naše sledeće korake ka zaustavljanju ruske agresije i obezbeđivanju trajnog, pouzdanog mira. Kao što je predsednik Tramp rekao, hajde da to ostvarimo.“
Ovi događaji izazvali su zabrinutost među evropskim liderima. Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok izjavila je:
„Mir se može postići samo zajedno. I to znači: Sa Ukrajinom i sa Evropljanima. Moramo ići tim putem zajedno kako bi mir ponovo došao u Evropu.“
Bivši švedski premijer Karl Bilt uporedio je odluku o održavanju mirovnih pregovora o Ukrajini sa Minhenskim sporazumom iz 1938. godine, koji je dozvolio nacističkoj Nemačkoj da anektira delove Čehoslovačke, napisavši na društvenoj mreži X:
„Ovo je svakako inovativan pristup pregovorima, da se daju veoma veliki ustupci čak i pre nego što su počeli. Čak ni Čemberlen nije išao tako nisko 1938.“
Američki sekretar odbrane Pit Hegset izjavio je da Ukrajina ne može očekivati da povrati teritorije izgubljene od Rusije, uključujući Krim, koji je Rusija anektirala 2014. godine. Takođe je naveo da članstvo Ukrajine u NATO-u nije realno.
Ovi potezi administracije predsednika Trampa predstavljaju značajnu promenu u američkoj spoljnoj politici prema Ukrajini i izazvali su različite reakcije širom sveta.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
