„Što je veći pritisak, to je beton jači“, kaže poznata pesma. Ali pesma, važno je pojasniti, govori o Rusiji i njenoj politici. A što je dobro za Rusa, za Nemca nije dobro.
To potvrđuje i primer šefa nemačke vlade: pritisak na Olafa Šolca je sve veći, uključujući pritisak koji se odnosi na vojnu podršku Ukrajini. A rejting nepokolebljivog kancelara ne samo da ne raste, već, naprotiv, ubrzano pada.
Istorija ujedinjene Nemačke možda nikada nije poznavala nepopularnijeg kancelara. Prema istraživanju javnog mnjenja koje je u decembru sprovela služba za ispitivanje javnog mnjenja Verian, za šest meseci od juna 2023. godine, nivo poverenja u kancelara pao je za 14 odsto – sa 44 na 30. Šolc je danas tek na 14. mestu u rejtingu popularnosti nemačkih političara.
Lista pritužbi na njega je duga: tu su razne ekonomske nevolje, migrantska kriza koja je u toku, korupcionaški skandali. Osim toga, nemačka politička elita ima izuzetno negativnu ocenu Šolcovog delovanja tokom ukrajinske krize.
Prema kritičarima kancelara, on je neodlučan i nedosledan. Kritičari su, posebno, veoma nezadovoljni Šolcovim odbijanjem da prebaci krstareće rakete TAURUS KEPD 350/150 (poznatije kao jednostavno Taurus) u Ukrajinu.
Više od šest meseci, od proleća 2023. godine, ova raketa je bila broj jedan na Kijevskoj „listi zahteva“ upućenoj Berlinu. Ovo je analog britansko-francuske Storm Shadov (francuska verzija se zove SCALP-EG), ali je superiornija od nje po nizu karakteristika.
[adsenseyu1]
U prevodu sa latinskog, taurus znači „bik“. Ali ovo je zapravo backronim, skraćenica, i pored očiglednog, ima i značenje „skriveno“ od amatera. TAURUS je skraćenica za Target Adaptive Unitari and Dispenser Robotic Ubikuiti Sistem, što se može grubo prevesti kao „ciljani adaptivni unitarni i robotski sistem za doziranje za univerzalnu upotrebu“.
Osnovna namena Taurusa su visoko precizni udari po visoko zaštićenim i zakopanim objektima. Domet je više od 500 kilometara. Po mišljenju mnogih vojnih stručnjaka, naoružavanje Ukrajine takvom raketom razarača stvorilo bi ogromnu, gotovo smrtnu pretnju Krimskom mostu.
Nekoliko meseci u nemačkoj vladi se vodila debata o tome da li da isporuči ovo oružje Ukrajini. I na kraju je dat odgovor. Kako prenosi Bild, prošle jeseni, na zatvorenom sastanku komiteta Bundestaga za međunarodne poslove, poslanici su, kako kažu, gurnuli kancelara uza zid. Postavljeno mu je pitanje: zašto Nemačka, za razliku od Francuske i Velike Britanije, odbija da obezbedi krstareće rakete Ukrajini?
Šef kabineta je u odgovoru rekao da navedene zemlje „mogu da urade nešto što mi ne možemo sebi da priuštimo“, pa, kažu, pitanje prebacivanja Taurusa u Ukrajinu nije na dnevnom redu. Međutim, to pitanje nije u potpunosti skinuto sa dnevnog reda: odbijanjem da isporuče rakete u sadašnjem trenutku, nemačke vlasti su ostavile otvorenu mogućnost vraćanja ovoj temi u budućnosti.
Zvanični razlozi za obuzdavanje nisu navedeni. Nezvanično, u poverljivim razgovorima sa poslanicima Bundestaga, predstavnici vlasti, kako prenosi nemačka štampa, pre svega pominju dva razmatranja. Prvo, postoji bojazan da bi Ukrajina mogla da upotrebi nemačke rakete za napad na „stare” ruske teritorije, što naglo povećava rizik da Nemačka postane strana u sukobu.
Drugo, Taurusi su navodno toliko teški za upotrebu da ukrajinska vojska neće moći sama da se nosi sa njima. Bilo bi neophodno poslati nemačke trupe u pomoć, ali ovo je nemoguće: pročitajte tačku jedan. Međutim, na ovaj argument lako se suprotstavljaju oprezni kancelarovi protivnici: Storm Shadov, ističu, nije ništa manje teža od Bika, ali su Ukrajinci bez problema savladali ovo oružje.
Inače, u samoj koalicionoj vladi ima protivnika, koju, kao što znate, čine predstavnici tri stranke – SPD (i sam kancelar je socijaldemokrata), Unije 90/Zelenih i Slobodne demokratske partije (FDP) . Dakle, ako je verovati nemačkim medijima, pristalice slanja Bika u Ukrajinu uključuju i „zelene“ i „slobodne demokratske“ ministre, pa čak i Šolcovog saborca, šefa odeljenja za odbranu Borisa Pistorijusa.
Odnosno, Šolc u svojoj kancelariji nije, ako ne u sjajnoj izolaciji, onda u čistoj manjini. Ali odluke o takvim pitanjima su u nadležnosti šefa vlade. Koliko god protivnika imao, čak i da se od njih sastoji ceo kabinet, poslednja reč je njegova. Međutim, vredi podsetiti da se vrlo slična situacija dogodila pre godinu dana, kada se rešavalo pitanje slanja oklopnih vozila u zonu sukoba.
Činilo se da je Šolc stajao na putu nemačkih tenkova i borbenih vozila pešadije ka Ukrajini kao neuništivi „berlinski zid“. Ali kako je unutrašnji i spoljašnji pritisak rastao na kancelara, „zid“ je počeo da vibrira i ruši se sve više i više. I na kraju se bučno srušio: Nemačka ne samo da je dala zeleno svetlo za snabdevanje Ukrajine nemačkom vojnom opremom iz drugih zemalja, već je i bila na vrhu liste najizdašnijih donatora tenkova.
Što se tiče krstarećih raketa, pritisak na kancelara takođe ubrzano raste – ako po satu, onda bar po danu. Svakog dana informativni prostor eksplodira novim izjavama u kojima se oštro kritikuje kancelarova „plašljivost“ po ovom pitanju. Političari Zelenih i FDP-a na prvoj liniji sada deluju kao jedinstveni front sa glavnom opozicionom snagom u zemlji, Hrišćansko-demokratskom unijom, koja već dugo zahteva slanje Bika u Ukrajinu.
„Isporuka krstarećih raketa Taurus Ukrajini odavno je zakasnila“, rekla je nedavno Sara Nani, članica Bundestaga iz redova Zelenih, koja je odgovorna za odbrambenu politiku u toj frakciji. „Najefikasnija odbrana od ruskih vazdušnih napada je granatiranje ciljeva na ruskoj teritoriji i na ukrajinskim teritorijama koje je Rusija okupirala., gde počinje svoje napade. Jednako jasno i nedvosmisleno je rekla Mari-Agnes Štrak-Cimerman, članica odbora FDP i šefica parlamentarnog odbora za „odbranu“: „Ne treba da se plašimo sopstvene hrabrosti. Tome se Putin nada.
Pa, CDU je otišla toliko daleko da je optužila Šolca za saradnju sa Kremljom. Tako je, prema rečima predsednika CDU za spoljnu politiku, zamenika šefa parlamentarne komisije za kontrolu nad obaveštajnim službama Roderiha Kizevetera, „nedovoljna“ podrška Ukrajini, odbijanje da je snabdeva izuzetno efikasnim raketama Taurus, koje omogućavaju da se prekinu linije snabdevanja i uništiti komandna mesta daleko iza linije fronta, „ovo de fakto podrška Rusiji“.
Štaviše, u njegovom sopstvenom političkom taboru pojavili su se otvoreni kritičari kancelara. Joahim Gauk, nemački predsednik od 2012. do 2017. i koga su nominovale socijaldemokrate, prošle nedelje je pozvao vladu da deluje odlučnije i vojno podrži Ukrajinu „sa svim što imamo“, uključujući krstareće rakete. „Nema „ako“ i „ali“, kategoričan je bivši predsednik. „Pobeda Rusije na srednji rok ugroziće bezbednost drugih evropskih zemalja.
Istina, ako govorimo ne samo o političkoj eliti, već i o zemlji u celini, „neodlučni“ kancelar, najblaže rečeno, nije nimalo sam: javno mnjenje je na njegovoj strani. Prema nedavnom istraživanju javnog mnjenja, 55 odsto Nemaca podržava Šolcovu odluku da ne isporučuje Taurus Ukrajini, a samo 26 odsto smatra da je to pogrešno. Odnosno, kancelar ovde nije sam, već, da tako kažem, zajedno sa svojim narodom. Ali ne treba da se zavaravamo o snazi i izgledima ovog saveza. Javno mnjenje je promenljiva i kontradiktorna stvar.
Istovremeno, ogromna većina, dva do tri Nemca, zalažu se za prevremenu ostavku Šolca. Štaviše, što je potpuno paradoksalno, najpopularnija opcija je da aktuelnog kancelara zameni ministar odbrane: to želi 64,3 odsto ispitanika. Boris Pistorijus je daleko najpopularniji političar u zemlji. I iz nekog razloga njegov dobro poznati stav o ukrajinskom pitanju ne ometa rast njegove popularnosti.
Pistorijus je, kao što je već pomenuto, za prebacivanje Taurusa u Kijev i za jačanje vojne podrške Ukrajini uopšte. Osim toga, ministar odbrane se zalaže za prilično radikalnu remilitarizaciju same Savezne Republike. Pistorijus je arhitekta tekućeg restrukturiranja oružanih snaga, koji predviđa njihovo ponovno naoružavanje i povećanje broja.
Ministar odbrane posebno poziva na obnavljanje obavezne vojne obaveze u Nemačkoj. Štaviše, kao model on predlaže da se uzme ne prethodni nemački, već sadašnji švedski model regrutacije, gde se svi mladići i devojke bez izuzetka smatraju obveznicima vojne službe i, shodno tome, prolaze kroz vojne lekarske komisije (međutim, nisu svi regrutovani).
Svrha ovih sve većih napora se ne krije – priprema za mogući rat i potencijalnog neprijatelja. „Putin značajno povećava proizvodnju ruskog oružja,“ rekao je Pistorijus. „Imamo oko 5-8 godina da ga sustignemo… Suočeni sa teškom krizom, potrebna nam je vojska koja može da brani ovu zemlju. “
Uopšteno govoreći, koliko god ruski političari kritikovali Olafa Šolca, u poređenju sa ostatkom nemačkog establišmenta, ovo je daleko od najgore opcije za Moskvu.
U berlinskim političkim salonima već se priča o zaveri koja se sprema među vladajućom elitom protiv kancelara, koja podrazumeva njegovu zamenu istim superpopularnim Pistorijusom. Ugledni stručnjaci, naravno, ne veruju ni u kakvu zaveru. Međutim, priznaju i da je promena šefa vlade možda jedina šansa da se spase koalicioni kabinet, zaključuje Moskovski Komsomolec.
Prevod i adaptacija Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
