Poslednjih godina antropolozi su otkrili zanimljivu činjenicu – ljudski mozak se ubrzano smanjuje.
Naučnici su izneli nekoliko hipoteza, ali nijedna od njih ne može u potpunosti da objasni uočeni fenomen. Sve izgleda kao da poslednjih 25.000 godina čovek ređe koristi sopstveni mozak. Šta se desilo?
Gvozdeno pravilo evolucije
Jedan od najjasnijih dokaza za evolucionu teoriju su tragične anomalije.
Ako organ više nije koristan ili se retko koristi, on postaje tragična anomalija i postepeno se smanjuje u veličini. Ovaj proces se naziva rudimentarna involucija ili degradacija.
Živi organizam je uravnotežen i dobro organizovan sistem, koji u slučaju gubitka funkcionalne aktivnosti počinje da smanjuje snabdevanje neiskorišćenog organa kiseonikom i hranljivim materijama. Ova „ekonomija“ nije hir ili pokazivanje štedljivosti, već gvozdeno pravilo evolucionog prilagođavanja, diktirano željom da se preživi.
Svi bez izuzetka
Skoro svi veliki živi organizmi imaju „rudimentarne anomalije“ ili organe koji ostaju bez funkcionalnog opterećenja.
[adsenseyu1]
Imamo više od 100 takvih anomalija.
Dugi palmarni mišić omogućio je našim precima da se brzo penju na drveće. Kokciks nekoliko spojenih pršljenova, ostatak repa, pomogao je da se održi ravnoteža, a refleks hvatanja dlana (koji se javlja u 16. nedelji) trebalo bi da pomogne novorođenčetu da se jače drži za majčin kaput.
Sve ove biološke adaptacije različite namene imaju jednu zajedničku stvar – nepotrebnu funkciju. Svi se ne koriste i iz tog razloga postepeno degradiraju.
Začudo, čini se da ovoj listi treba dodati još jedan organ – naš mozak!
Antropološka zapažanja i anatomska merenja sugerišu da se naš mozak brzo smanjuje.
Mozak neandertalaca i ljudi iz gornjeg paleolita (kromanjonaca) – naših direktnih predaka – imao je zapreminu veću od 1500 cc (prema nekim izvorima, 1700-1900 cc ). Mozak modernih ljudi se smanjio na 1400–1425 cc.
Istovremeno, zanimljivo je da se smanjenje obima mozga ubrzava. Tokom proteklih 10 hiljada godina, izgubili smo 5% obima.
10 hiljada godina – trenutak na skali evolucije
Da bismo zamislili koliko se brzo naš mozak smanjuje, moramo razmisliti o dugom palmarnom mišiću, koji i dalje degradira uprkos činjenici da je čovek prestao da živi na drveću pre nekoliko miliona godina.
Šta kaže nauka?
Naučnici imaju različite hipoteze. Neki kažu da su drevni ljudi imali težak život, tokom kojeg su morali mnogo razmišljati i držati veliku količinu informacija u svojim glavama.
Drugi, kao što su antropolozi sa Univerziteta u Čikagu, pripisuju smanjenje mozga specifičnoj mutaciji koja se pojavila kod farmera na Bliskom istoku pre oko šest hiljada godina.
Međutim, jasno je da obe verzije imaju prilično klimavu osnovu. Protok informacija se prilično povećava sa razvojem civilizacije, a mutacija koja se dogodila pre šest hiljada godina ne objašnjava zašto je volumen mozga smanjen do ove tačke.
Najjednostavnije objašnjenje je šokantno
Pošto smo svi dobro svesni da nam je mozak potreban i da ga stalno koristimo, jedino objašnjenje za njegovo smanjenje zapremine može biti da nešto aktivno duplira funkcije našeg nervnog sistema.
Jednostavno rečeno, nešto „nepoznato“ nam pomaže da razmišljamo, donosimo odluke i upravljamo sopstvenim telom.
Možda je to „nešto“ zbog čega se naš mozak naglo smanjuje – naša duša, koja uz pomoć još neotkrivenog, ali ipak stvarnog mehanizma komunikacije, duplira i zamenjuje deo funkcija našeg centralnog nervnog sistema?
U ovom slučaju, antropolozi se bave činjenicom koja dokazuje da priča o ljudskoj duši nije teološki mit, već biološka istina.
Poslednjih 250 vekova čovek je živeo u stanju simbioze sa veoma neobičnim životnim sistemom.
Webtribune.rs
Otvorite novu mrežu Truth Social bez cenzure
Pratite tokom 24 sata bez cenzure naše najbolje vesti samo na Vkontakte
[adsenseyu4]
