Predsednik Donald Tramp je obećao da će zaustaviti Ujedinjene Nacije u stvaranju ,,jedne svetske vlade”.
Aludirajući na UN nedavno, Tramp je upozorio druge države da odbiju pritisak za jednom globalnom vladom i prihvate patriotizam i suverenitet.
U istorijskom govoru, održanom ranije ove godine, Tramp je naglasio uspeh svog predsedništva, slamanje američkih protivnika i ujedninjenje protiv elita, čiji je krajnji cilj globalna utopija.
[adsenseyu1]
,,Amerikom upravljaju Amerikanci”, rekao jeTramp.
,, Mi odbijamo ideologiju globalizma i prihvatamo doktrinu patriotizma”.
,,Svuda u svetu, odgovorne nacije moraju da brane suverenitet od opasnosti, ne samo globalne vlade, već i od drugih, novih oblika prisile i dominacije”.
Planovi UN-a da do 2030. postoji jedna svetska vlada
Kao informisan ali naivan student, 1960. godine šetao sam kampom Univerziteta u Pensilvaniji sa šefom katedre odeljenja za hemiju prof. Čarlijem C. Prajsom. Rekao mi je da je bio predsednik pokreta Ujedinjenih svetskih federalista i pitao da li znam šta je predstavljala ta oranizacija. Kada sam rekao da ne znam, odgovorio mi je da su oni verovali u jednu svetsku vladu koja će proizaći iz UN piše Džefri Ludvig za americanthinker.com
Bio sam zatečen jer nikada nisam čuo nekoga da zagovara takvu ideju. Za mene su, Ujedinjene Nacije, bile dobrovoljna organizacija zadužena da gura svetsku zajednicu u pravcu mira i da sprovodi humanitarne programe u borbi protiv siromaštva u svetu. Zamišljao sam UN poput nekog ujedinjenog pravca na svetskom putu.
Kako je vizija nove svetske vlade prof. Prajsa isplivala na poršinu? Iako postoji socijalistička nit u osnivačom aktu, UN su u osnovi formirane na viziji ljudskih prava predočenih u Univerzalnoj deklaraciji ljudskih prava (UDHR), koja stavlja koncept prava na čelo svetskog progresa. A prava su glavno odredište za povećanje ljudskih sloboda i dostojanstva ličnosti.
Ovaj dokument prati dosta sjajnih dokumenata koji predstavjaju prava kao centralni koncept post-feudalnog društva: engleska Deklaracija o pravu iz 1689., Deklaracija nezavisnosti SAD, sa svojim važnim i snažno potvrđenim neotuđivim prirodnim pravima, moćna američka Povelja prava ratifkovana 1791. i Francuska deklaracija o pravima čoveka i građana (1789).
Reč ,,prava” se spominje u gotovo svakoj rečenici u dokumentu UN od 1869 reči. Dokument je literarno opterećen pravima i može se pretpostaviti da su bili, isto tako, opsednuti uspehom prava koji se manifestovao u Ujedinjenom Kraljevstvu, SAD-u i Francuskoj. Kako god, postoje neka odstupanja u primeni prava na koje smo navikli.
U članu 3, umesto neotuđivog prava na ,,život, slobodu i traganje za srećom“ koji stoji u našoj Deklaraciji nezavisnosti, Deklaracija UN navodi sveopšte pravo na ,, život, slobodu i ličnu sigurnost“. Da li time impliciraju da će sigurnost doneti sreću? Ili možda, da je sreća previše kratkotrajna i previše zapadna vrednost? Možda je svakodnevni opstanak potrebniji većem delu sveta.
Vidimo kopije odeljaka naše Deklaracije prava, kao na primer zabrana mučenja ili svirepog, nečovečnog, ponižavajućeg postupka ili kažnjavanja, (član 5), jednakost pred zakonom (Član 6,7,8,9,10,11,14,17), nelegalno mešanje u privatni život i napad na ugled i čast (Član 12) i sloboda govora i okupljanja (Član 19,20). Ali ubačena su i nova prava koja su već od 1945. bila uperena u pravcu mešanja UN u svakodnevni život ljudi širom sveta.
Kroz dokument ističu pravo na hranu, odeću, medicinsku zaštitu, socijalni program, benefite za nezaposlene i nesposobne, brigu o deci, besplatno obrazovanje, kao i ,,potpuni razvoj ličnosti“ (zamislite, UN kažu da imam pravo da budem ja) i ,,pravo na slobodno učestvovanje u kulturnom životu zajednice…i uživanje u umetnosti“ (svako od nas ima pavo da uživa u crtanju ili u filmu). Kako god, ne zagovaraju pravo da se pojavite u ,,Tonight Show“ ili ,,Saturday Night Live“ , tako da postoje ograničenja u njihovoj darežljivosti.
U 2015., 70 godina nakon njihovog originalnog, na pravima baziranog, dokumenta, UN su preduzele veliki korak ka globalnoj vladi, koja je bila samo nagoveštena u njihovom prvom dokumentu. Izdali su dokument pod nazivom ,,Transformacija našeg sveta: agenda održivog razvoja 2030“. Ovaj dokument ima 91 odeljak UN programa za svetsku vladu.
Univerzalna deklaracija ljudskih prava spomenuta je samo jednom u celom dokumentu u Članu 19. Suprotno orignalnom ,,majka dokumentu“ koji je imao manje od 1900 reči, ovaj ima 14.883. Čak 91 odeljak se odnosi na probleme vezane za poglavlja ljudi, planeta, napredak, mir i saradnja. Pored toga, dokument predstavlja 17 ciljeva održivog razvoja (SDGs) za poboljšanje života na zemlji.
[adsenseyu4]
Šta se misli pod pojmom ,,održiv“? Najčešće upotrebljavana definicija dolazi iz Svetske komisije za životnu sredinu i razvoj UN-a: ,Održivi razvoj je razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjosti bez ugožavanja mogućnosti da buduće generacije zadovoljavaju svoje“. Ranije ideje i ideali prava, slobode, jednakosti i pravde sada su objedinjeni ispod zadovoljavanja potreba i otvorenog ekologizma koji naglašava sprečavanje eksploatacije životnih resursa.
Naravno, to je odraz marksističkog aksioma, da zajednica treba da bude organizovana oko ideje ,,od svakog prema mogućnostima, svakom prema potrebama“. Prema tome, marksizam je implicitno u konceptu održivosti, ali je iznijansiran zalaganjem za, naizgled naučnim prilagođavanjima i ciljevima u vezi sa ekologijom. Tehnnički, žargon je vezan za marksističku nameru da stvori osećaj lagodnosti i modernog napretka.
Celokupan dokument ,,Transformacija našeg sveta“ ukalupljen je u mišljenje o pobožnim trivijalnostima u vezi sa utopijskom budućnosti. To je jedan bezvredan utopijski san. Pet od 17 odeljaka se odnosi na životnu sredinu, Postavljeni su ciljevi u vezi sa gradovima, ženama, siromašnima, čak i za život pod vodom.
Apsolutno nema sfere ljudskih aktivnosti koja je izuzeta od kontrole UN. Ključna reč naravno više nije ,,pravo“, izuzev reference u Članu 19. Zapravo, ovaj pisac nije napisao reč pravo čak nijednom u ovom dokumentu, iako se ta reč pojavljuje u praktično svakoj rečenici originalnog dokumenta UN.
Jedan svetski čovek 50ih i ranih 60ih je sada za volanom UN-a, i oni su napravili svoj korak. Poplava marksističkih priča o ,,zadovoljavanju potreba“ se pomerila na centralno mesto. UN su zadale sebi vremenski okvir za ostvarenje svog plana- svetske hegemonije.
Ovaj transformišući projekat detaljiše ( i dalje bez detalja) o novom svetskom poretku, odgovornosti o životnoj sredini i o značajnom smanjenju siromaštva i gladi, ali nikada ne priča o praktičnoj dimenziji: o ogromnoj manipulaciji ljudima od strane ciničnih vođa i neuke birokratije, koji održavaju svoj položaj na terorizmu i podmićivanju. Oni nikad ne diskutuju o nekompetentnosti i korupciji, braći blizancima u porodici pokvarenih.
Dokument slika iskren svet gde svi moćnici žele dobrovoljno da pomognu, uprkos sakodnevnim dokazima sebičnosti, korupcije, zločinačkih namera, djavolskih manipulacija, krađa, nemoralnosti, mržnje i potpune izopačenosti mnogih vladinih kao i biznis lidera u svakoj zemlji na svetu. Nije li sama Agenda održivog razvoja jedna od manipulacija?
Ideal održivosti nije u vezi sa hrišćanskim pogledom na svet; naprotiv, lična sloboda je potopljena u naučno određeno kolektivno mišljenje sa krajnjim odredištem u rukama djavola, svima poznatog Velikog Brata. Relevantnost pojedinca je smanjena. Zagovarale su ga UN koje više nisu pro-zapadne i koje su mnogo veće telo nego 1945. Da li ćete ptihvatiti ovo, ili je vreme, više nego ikada pre, da se ponovo razmisli o našem članstvu u tom neodrživom telu?
Webtribune.rs
