Glavni svedok u slučaju američkog Ministarstva pravde protiv Džulijana Asanža priznao je da je izmislio ključne optužbe u optužnici protiv osnivača Vikileaks-a.
Glavni svedok u slučaju američkog Ministarstva pravde protiv Džulijana Asanža priznao je u intervjuu listu Stundin da je izmislio ključne optužbe u optužnici protiv osnivača Vikileaks-a.
Svedok, koji ima dokumentovanu istoriju sociopatije izrekao je nekoliko optužbi za seksualno zlostavljanje maloletnika i široku finansijsku prevaru, priznao je to u novoobjavljenom intervjuu u Stundinu, gde je takođe priznao da je nastavio sa zločinom tokom rada sa ministarstvo pravde i FBI obećanjem imuniteta od krivičnog gonjenja.
Ovog čoveka, Sigurdur Ingi Thordarson, američke vlasti regrutovale su za izgradnju slučaja protiv Assangea nakon što su tvrdili da veruju da mu je ranije bio blizak saradnik.
U stvari, dobrovoljno se prijavio da prikupi novac za Vikileaks 2010. godine, ali je utvrđeno da je iskoristio tu priliku da proneveri više od 50.000 američkih dolara od organizacije.
Džulijan Asanž bio je u to vreme u poseti Thordarsonovoj matičnoj zemlji Island zbog njegovog rada sa islandskim medijima i članovima parlamenta na pripremi islandske Inicijative za moderne medije, projekta za slobodu štampe koji je doneo parlamentarnu rezoluciju koja podržava uzbunjivače i istraživačko novinarstvo.
Sjedinjene Države trenutno traže izručenje Asanža iz Ujedinjenog Kraljevstva kako bi mu se sudilo zbog špijunaže u vezi sa objavljivanjem procurilih poverljivih dokumenata.
Ako bude proglašen krivim, mogao bi da dobije do 175 godina zatvora. Optužnica je izazvala strah za slobodu štampe u Sjedinjenim Državama i šire i izazvala oštre izjave u znak podrške Asanžu iz Amnesti International-a, Reportera bez granica, redakcije Vašington posta i mnogih drugih.
Američki zvaničnici predstavili su ažuriranu verziju optužnice protiv njega Magistratskom sudu prošlog leta. Verodostojnosti informacija sadržanih u ovom tekstu direktno protivreči glavni svedok, na čijem se svedočenju zasniva.
Sudski dokumenti nazivaju gospodina Thordarsona jednostavno „tinejdžerom“ (referenca na njegov mladalački izgled, a ne na stvarne godine, on ima 28 godina), a Island kao „državu NATO-a 1“, ali ne čine stvarni napor da sakriju identitet nijednog. Oni navodno pokazuju da je Asanž naložio Thordarsonu da izvrši kompjuterske upade ili hakovanje na Islandu.
Sigurdur Ingi Thordarson
Cilj ovog dodatka optužnici je očigledno bio da utvrdi i podrži optužbu za zaveru Asanža u vezi sa njegovom interakcijom sa Chelsea Manningom. To se dogodilo negde u isto vreme kada je boravio na Islandu i autori optužnice smatrali su da mogu da pojačaju svoj slučaj tvrdeći da je i tamo umešan u ilegalne aktivnosti. Rečeno je da ova aktivnost uključuje pokušaje hakovanja računara članova parlamenta i snimanje njihovih razgovora.
Zapravo, Thordarson sada priznaje Stundinu da Asanž nikada od njega nije tražio da hakuje ili pristupa telefonskim snimcima poslanika. NJegova nova tvrdnja je da je u stvari dobio neke dosijee od treće strane koja je tvrdila da je snimala poslanike i ponudila da ih podeli sa Asanžom, a da nije imao pojma šta zapravo sadrže.
Tvrdi da nikada nije proveravao sadržaj datoteka, pa čak ni ako su sadržali audio snimke kako je sugerisao njegov nezavisni izvor. Dalje priznaje da je tvrdnja da je Asanž naredio ili tražio od njega da pristupi računarima kako bi pronašao takve snimke netačna.
Uprkos tome, čini se da su taktike američkih zvaničnika bile uspešne, što se može izvući iz presude sudije Magistratnog suda Vanesse Baraitser od 4. januara ove godine. Iako je presudila protiv izručenja, to je učinila čisto iz humanitarnih razloga u vezi sa Asangeovim zdravstvenim problemima, rizikom od samoubistva i uslovima s kojima će se suočiti u zatvoru u američkim zatvorima.
Što se tiče stvarnih optužbi iznetih u optužnici, Baraitser se priklonila argumentima američkog pravnog tima, uključujući navodeći konkretne uzorke sa Islanda koji su sada ozbiljno dovedeni u pitanje.
Ostali obmanjujući elementi mogu se naći u optužnici, a kasnije će se odraziti i na presudu Magistrata, zasnovanu na Thordarson-ovim sada priznatim lažima. Jedna je referenca na dokumente islandske banke. Presuda prekršajnog suda glasi: „Navodi se da su gospodin Assange i Tinejdžer propali u zajedničkom pokušaju dešifrovanja dosijea ukradenog iz banke„ NATO zemlja 1 “.
Thordarson priznaje Stundinu da se ovo zapravo odnosi na dobro oglašeni događaj u kojem je šifrovana datoteka procurila iz islandske banke i za koju se pretpostavlja da sadrži informacije o zaostalim kreditima koje su obezbedili islandski Landsbanki.
Banka je propala u jesen 2008. godine, zajedno sa gotovo svim ostalim finansijskim institucijama na Islandu, i zemlju je dovela u tešku ekonomsku krizu. Datoteku su u ovo vreme, u leto 2010. godine, delili mnogi onlajn koji su pokušali da je dešifruju radi javnog interesa radi otkrivanja šta je ubrzalo finansijsku krizu. Ništa ne podržava tvrdnju da je ova datoteka čak i sama „ukradena“, jer se pretpostavljalo da su je uzbunjivači distribuirali iz propale banke.
Obmanjujući jezik pojavljuje se u pomenutoj presudi gde se kaže: „… on [Asanž] je koristio neovlašćeni pristup koji mu je dao izvor za pristup vladinom veb mestu države NATO-1 koja se koristi za praćenje policijskih vozila.“
Ovaj prikaz izostavlja važan element, onaj koji Thordarson razjašnjava u svom intervjuu sa Stundinom. Podaci za prijavu su u stvari bili njegovi lični i nisu pribavljeni na bilo koji zloban način. U stvari, on sada priznaje da mu je ovaj pristup dat kao rutinu zbog njegovog rada kao osobe koja je prva reagovala dok je volontirao. Takođe kaže da Asanž nikada nije tražio takav pristup.
Otkrivanje dnevnika ćaskanja Thordarson je nekoliko sati razgovarao sa Stundinovim novinarom dok je pripremao temeljni istražni izveštaj o svojim aktivnostima koji uključuje nikada pre objavljene dnevnike ćaskanja i nove dokumente.
Evidencije ćaskanja prikupio je sam Thordarson i daju iscrpnu sliku njegove komunikacije dok je volontirao za Vikileaks 2010. i 11. To podrazumeva njegove razgovore sa osobljem VikiLeaks-a, kao i neovlašćenu komunikaciju sa članovima međunarodnih hakerskih grupa koje je kontaktirao, sa njegovom ulogom moderatora na otvorenom IRC VikiLeaks forumu, koji je oblik mrežnog ćaskanja uživo. Nema naznaka da je osoblje VikiLeaks-a imalo saznanja o Thordarsonovim kontaktima sa gore pomenutim hakerskim grupama, zaista evidencija pokazuje njegovu jasnu obmanu.
Od danas ratovi više neće biti isti: Iz Rusije isplovila najopasnija podmornica na svetu – EVO ŠTA MOŽE …https://t.co/dutk8gRlQ7
— Webtribune.rs (@WebtribuneRs) June 27, 2021
Tamošnje komunikacije pokazuju obrazac gde Thordarson neprestano naduvava svoju poziciju u VikiLeaksu, opisujući se kao šef osoblja, šef komunikacija, br. 2 u organizaciji ili odgovoran za regrute. U tim komunikacijama Thordarson često traži od hakera da pristupe materijalu islandskih entiteta ili napadnu islandske veb stranice takozvanim DDoS napadima. Oni su dizajnirani da onemoguće veb lokacije i učine ih nepristupačnim, ali ne uzrokuju trajno oštećenje sadržaja.
Stundin ne može pronaći nijedan dokaz da je Thordarsonu ikada naloženo da podnese te zahteve od bilo koga u VikiLeaksu. Sam Thordarson to ni ne tvrdi, iako to objašnjava kao nešto što je Asanžu bilo poznato ili što je to protumačio tako da se to od njega očekivalo. Kako se odvijala ta navodna neverbalna komunikacija, on ne može objasniti.
Dalje, nikada nije objasnio zašto bi VikiLeaks bio zainteresovan za napad na bilo kakve interese na Islandu, posebno u tako osetljivom trenutku dok su bili usred objavljivanja ogromne količine američkih diplomatskih podataka kao dela međunarodnog medijskog partnerstva. Nije poznato da je Asanž imao pritužbi na islandske vlasti i u stvari je sarađivao sa članovima parlamenta na ažuriranju islandskih zakona o slobodi štampe za 21. vek.
Na radaru FBI Thordarson-ovi prevaranti nisu bili ograničeni na komunikaciju te prirode, jer on takođe priznaje Stundinu da je uspostavio put komunikacije s novinarima i da je platio medijima za raskošna putovanja u inostranstvo, gde se predstavljao kao zvanični predstavnik VikiLeaks-a.
Takođe priznaje da je ukrao dokumente od osoblja VikiLeaks-a kopiranjem njihovih tvrdih diskova. Među njima su bili dokumenti Renate Avila, pravnice koja je radila za organizaciju i gospodina Asanža.
Thordarson je nastavio da pojačava svoje nezakonite aktivnosti u leto 2011. godine kada je uspostavio komunikaciju sa „Sabu“, mrežnim nadimkom Hectora Ksaviera Monsegura, hakera i člana prilično zloglasne hakerske grupe LulzSec. U tom naporu sve ukazuje na to da je Thordarson delovao sam bez ikakvog odobrenja, a kamoli nagovaranja, bilo koga iz VikiLeaks-a.
Ono što Thordarson u to vreme nije znao jeste da je FBI početkom juna 2011. godine uhapsio Sabua i tražio mu da postane obaveštajac i saradnik FBI-a. Dakle, kada je Thordarson nastavio svoj prethodni obrazac traženja napada na islandske interese, FBI je znao i vidio priliku da uplete Asanža.
Kasnije tog meseca izvršen je DDoS napad na veb stranice nekoliko vladinih institucija.
To je delo učinjeno pod budnim okom FBI-ja koji je morao odobriti napad ili ga čak pokrenuti, jer je Sabu u tom trenutku bio njihov čovek. Usledila je epizoda u kojoj se čini očiglednim da su se islandske vlasti prevarile u saradnji pod lažnim izgovorom.
Ogmundur Jonasson je u to vreme bio ministar unutrašnjih poslova i kao takav politički šef policije i tužilaštva i kaže za američke aktivnosti: „Pokušavali su ovde da koriste stvari [na Islandu] i koriste ljude u našoj zemlji da vrte mrežu, mrežu paučina to bi uhvatilo DŽulijana Asanža “.
„Pokušavali su da koriste stvari ovde [na Islandu] i koriste ljude u našoj zemlji da vrte mrežu, mrežu koja bi uhvatila DŽulijana Asanža“ Ogmundur Jonasson se seća da je FBI prvi put kontaktirao islandske vlasti 20. juna 2011. godine, da bi upozorio Island na neposrednu i ozbiljnu pretnju upadom u vladine računare.
Nekoliko dana kasnije agenti FBI-a odleteli su na Island i zvanično ponudili pomoć u sprečavanju ove velike opasnosti. Ponuda je prihvaćena i 4. jula na Island je poslato formalno zamolničko pismo da dogovori uzajamnu pomoć .. Jonasson pretpostavlja da su već tada SAD postavljale temelje za svoju krajnju svrhu, a ne da bi pomogle Islandu, već zarobile Asanža:
„Ono o čemu razmišljam od tada je da li je predenje mreže već tada počelo prihvatanjem zamolnice za uspostavljanje saradnje koja bi mogla da se koristi kao izgovor za kasnije posete“, kaže Jonasson.
Islandski policajci poslani su u SAD kako bi prikupili dodatne dokaze o ovoj takozvanoj neposrednoj opasnosti, a Jonasson kaže da se ne seća da je bilo šta suštinsko proizašlo iz te posete i da nisu izvršeni dalji napadi na islandske interese.
Ali FBI bi se vratio.
Islandske zvaničnike prevarile su SAD. Pred kraj avgusta, Thordarsona je progonilo osoblje VikiLeaks-a koje je želelo da locira prihod od mrežne prodaje robe VikiLeaks-a. Čini se da je Thordarson naložio da se sredstva šalju na njegov privatni bankovni račun falsifikujući e-poštu na ime Julian Assange.
Thordarson je video izlaz i 23. avgusta poslao je e-poštu američkoj ambasadi na Islandu nudeći informacije u vezi sa krivičnom istragom. Odgovorio mu je pozivom i potvrdio da se nudi kao doušnik u slučaju protiv Juliana Assangea.
Tužioci i FBI su brzo reagovali i u roku od 48 sati privatni avion je sleteo u Rejkjavik sa oko osam agenata koji su brzo zakazali sastanke sa Thordarsonom i ljudima iz islandskog državnog tužilaštva i državnim komesarom policije.
Sredinom dana, gospodin Jonasson, tadašnji ministar unutrašnjih poslova dobio je vest o ovoj novoj poseti i zatražio potvrdu da se to odnosi na isti slučaj kao i ranije leta. „Pitao sam na kojem se zamolničkom pismu zasniva ova poseta i da li je to potpuno isti slučaj“, kaže Jonasson u intervjuu za Stundin. „Tada sam otkrio da je ovo bilo potpuno drugačije prirode nego što je prethodno bilo reči“. Kaže da je spojio dva i dva i rekao da je očigledno da je namera bila da se na Islandu postavi zamka za Assangea i ostale članove osoblja VikiLeaks-a.
Takve akcije su prema Jonasson-u bile izvan opsega sporazuma i stoga je naredio da se zaustavi svaka saradnja sa agentima i da budu obavešteni da deluju na Islandu bez ikakvog ovlašćenja. Samo nekoliko dana kasnije saznao je da agenti i tužioci još nisu napustili zemlju, pa je Ministarstvo spoljnih poslova kontaktiralo američku ambasadu sa zahtevom da zaustave policijski rad na Islandu i napuste zemlju.
Jesu, ali su otišli sa novim doušnikom i „zvezdastim svedokom“ Sigurdur Ingijem Thordarsonom koji je s njima leteo za Dansku.
Ne haker već sociopat Thordarson je dobio nadimak Siggi, haker na Islandu. To je zapravo antonim, jer je nekoliko izvora o kojima je Stundin govorio tvrdeći da je Thordarsonova računarska sposobnost veoma mala. To je podržano sa nekoliko dnevnika ćaskanja i dokumenata u kojima on traži pomoć od drugih koji rade prilično komplikovane računarske poslove. Jednom je čak zatražio pomoć stručnjaka FBI-a u postavljanju video zapisa sa svog telefona.
Sastanak u Danskoj bio je prvi od nekoliko gde je FBI sa oduševljenjem prihvatio ideju o saradnji sa Thordarsonom. Kaže da su želeli da znaju sve o VikiLeaks-u, uključujući fizičko obezbeđenje osoblja. Uzeli su materijal koji je prikupio, uključujući podatke koje je ukrao od zaposlenih u VikiLeaks-u i čak planirao da ga pošalje u Englesku. Thordarson je u intervjuima tvrdio da je odbio taj konkretni zahtev. Verovatno zato što više nije dobrodošao jer je znao da su ljudi iz VikiLeaksa saznali ili su se spremali da čvrsto utvrde, proneverio je sredstva organizacije.
Posle meseci saradnje FBI je izgleda izgubio interes. Otprilike u isto vreme su se protiv Thordarsona gomilale islandske vlasti za masovne prevare, falsifikate i krađe s jedne strane i za seksualna kršenja maloletnih dečaka koje je prevario ili prisilio na seksualne radnje s druge strane.
Nakon dugih istraga, Thordarson je osuđen 2013. i 2014. godine i dobio je relativno blage kazne jer je sudija uzeo u obzir da je na sudu promenio izjašnjenje i priznao krivicu po svim tačkama optužnice.
Prema psihijatrijskoj proceni predočenoj sudu, Thordarsonu dijagnostikovan kao sociopat, nesposoban za kajanje, ali još uvek krivično kriv za svoje postupke. Ocenjeno je da je mogao da razume osnovnu razliku između dobrog i pogrešnog, izgleda da ga nije zanimalo.
Izgleda da lišavanje slobode nije imalo za posledicu sprečavanje Thordarsona da nastavi svoj zločinački život. Zapravo je uzeo maha i proširio se 2019. godine kada je sudska presuda iz Trampove ere odlučila da ga ponovo poseti, dajući mu formalni status svedoka u tužilaštvu protiv DŽulijana Asanža i dajući mu imunitet zauzvrat od bilo kog krivičnog gonjenja.
U mesecu nakon Asanžova hapšenja u ekvadorskoj ambasadi u Londonu 11. aprila 2019. godine, novo ministarstvo pravde stiglo je u Ministarstvo pravde na Islandu. Ovog puta zahtev je bio da se od Thordarsona na Islandu uzme zvanična izjava u prisustvu njegovog advokata. Ministarstvo je u to vreme imalo novog političkog šefa, koji je imao ograničeno znanje o prethodnoj istoriji slučaja.
Iako je Ministarstvo pravde potrošilo ekstremna sredstva pokušavajući da stvori slučaj protiv Juliana Assangea tokom Obaminog predsedništva, odlučili su da ne podignu optužnicu protiv Assangea. Glavna briga bila je ono što je nazvano „The Nev Iork Times Problem“, naime da je postojala takva poteškoća u razlikovanju između VikiLeaks publikacija i NIT publikacija istog materijala, što bi progone jedne stranke predstavljalo ozbiljnu zabrinutost za Prvi amandman.
Generalni pravobranilac predsednika Donalda Trampa, Villiam Barr, nije delio ove zabrinutosti, kao ni njegova zamenica, koju je imenovao Trump, Kellen S. Dvier. Barr, koji se suočio sa oštrim kritikama zbog politizovanja DoJ-a u ime predsednika, još jednom je pokrenuo loptu oko slučaja Assange. NJihov argument bio je da će optužbe, ako mogu da dokažu da je on zločinac, a ne novinar, biti tu, i da će tu Thordarsonovo svedočenje biti ključno.
U maju 2019. Thordarsonu je ponuđen ugovor o imunitetu, koji je potpisao Dvier, kojim mu je odobren imunitet protiv krivičnog gonjenja na osnovu bilo koje informacije o pogrešnom postupanju koje su počinili nad njim. Dogovor, koji je Stundin video u pismenom obliku, takođe garantuje da Ministarstvo pravde neće deliti takve informacije drugim tužilaštvima ili agencijama za sprovođenje zakona. To bi uključivalo i islandske, što znači da Amerikanci neće deliti informacije o zločinima koje je mogao počiniti preteći islandskim bezbednosnim interesima – a Amerikanci su ih očigledno imali na pretek, ali tokom godina nisu uspeli da ih podele sa svojim islandskim kolegama.
U svakom slučaju, Assange nikada nije osumnjičen za bilo kakva nedela na Islandu. Stundin je to potvrdio od okružnog tužioca na Islandu, gradske policije Rejkjavika. Assange nema unosa u bazu podataka LOKE o bilo kojoj policijskoj aktivnosti povezanoj sa osobom koju je prikupljao islandski državni komesar policije od 2009-2021.
Assangeov advokat takođe se raspitao u islandskom ministarstvu spoljnih poslova da li tačke u njegovoj ažuriranoj optužnici gde se Island naziva zemljom NATO 1 znače da je njegov slučaj imao bilo kakvog značaja za članstvo Islanda u NATO-u, bilateralni sporazum o odbrani između SAD-a i Islanda ili bilo koju nacionalnu bezbednost interesima. Sve takve veze odbačene su u odgovoru atašea odbrane u Ministarstvu.
Prema podacima do kojih je došao Stundin, dogovor o imunitetu između DoJ i Thordarsona predstavljen je u sedištu policije u Rejkjaviku, gde je jedina uloga islandskog policajca bila da potvrdi identitet Thordarsona pre nego što ga ostavi samog sa svojim advokatom u zadnjoj sobi u kojoj je sastao se sa američkom delegacijom.
Kao da je ponuda imuniteta, koja je kasnije osigurana i zapečaćena na sastanku u DC-u, ohrabrila Thordarsona na hrabrije korake u zločinu. Počeo je da rukuje pojedince i kompanije većih razmera nego ikad; obično je ili sticanjem ili formiranjem pravnih lica koristio posuđivanje robe, iznajmljivanje luksuznih automobila, čak i naručivanje većih količina robe od veletrgovaca bez namere da plati za tu robu i usluge.
Thordarson je takođe falsifikovao ime svog advokata u obaveštenjima o registru kompanije, lažno tvrdeći da je povećao kapital dve kompanije na preko 800 hiljada američkih dolara. Cilj je bio da se ovi subjekti sa solidnom finansijskom pozicijom koriste na papiru u poduhvatu nekretnina.
Advokat je falsifikat prijavio policiji gde se sada nagomilavaju drugi slični slučajevi, zajedno sa više drugih izveštaja o krađi i prevari.
Kada se novinar Stundina suočio sa dokazima o svim tim zločinima, on je jednostavno sve priznao i objasnio kao normalnu poslovnu praksu. Još uvek nije optužen i još uvek se bavi ovim „poslom“. Lokalni list DV izvestio je prošle nedelje da je Thordarson pokušao da uzme robu na kredit koristeći novo ime kompanije, islandski Vermin Control.
Uprkos upotrebi lažnog imena i maske za lice COVID, identifikovan je i transakcija je zaustavljena. Prema DV-u, poslednji put je viđen kako beži u beloj Tesli.
Webtribune.rs