SAD nastavljaju da napadaju gasovod Rusije i Nemačke, otkrivajući prezir prema svojim evropskim podanicima, ali i slabost jer će on biti postavljen bez obzira na sve.
Najnoviji preokret sage Severni tok 2 je taj da SAD sada prete da će sankcionisati evropske kompanije koje se ponašaju kao Gazpromovi finansijeri za ovaj gasovod. Ova pretnja je tu otkako je predsednik Tramp potpisao predlog zakona o sankcijama vođen Džonom Mekejnom prošlog leta izveštva Tom Luango.
[adsenseyu1]
Ali, ne dozvolite da vas to zavara. Tramp nije bio baš nevoljan da potpiše taj zakon. On ga je pozdravio. Otišao je na samit Tri mora sa “evropskom energetskom bezbednošću“ na usnama, i trgovinskim tarifama/barijerama u svom srcu.
Znao je gde bi to odvelo. I mi smo.
Tramp i njegov sve nervozniji spoljnopolitički unutrašnji krug nastavljaju da povećavaju uloge za evropske kompanije i zemlje koje odstupaju od njegovih planova da prepravi svet u svoju sliku.
Severni tok, zajedno sa Turskim tokom i poetencijalno oživljenim Južnim tokom u Bugarskoj, predstavljaju egzistencijalnu pretnju američkoj kontroli nad evropskom politikom i njenom ekonomijom.
Gubljenje obraza. Dakle, nije čudno što SAD zauzimaju tako tvrd stav prema Severnom toku 2.
Ali čak i ako sankcije protiv kompanija kao što su Royal Dutch Shell, OMV, Uniper, Engie i nemačke Wintershall, koje su investitori u Severni tok 2, nateraju njih da opozovu svoje zajmove Gazpromu, ako je to čak i moguće bez značajnih gubitaka, to neće zaustaviti izgradnju gasovoda.
Jer, nije da Rusija nema sredstava da ih preusmeri u Gazprom i ponudi zajmove u rublji kako bi pokrila bilo koje povlačenje. Ima ih.
Štaviše, svi pravni izazovi za gasovod su propali. Dozvole su izdate. Cene nafte su visoke, tako da su ruske državne kase u dobrom stanju. Ruske banke u svojim knjigama imaju samo 1,3% nefunkcionalnih kredita, a Banka Rusije polako smanjuje kamatne stope.
Dakle, u ovom trenutku, morate se zapitati šta je poenta nastavljanja te šarade da se Severni tok 2 može zaustaviti?
Najveći problem, u ovom momentu, jeste spašavanje obraza. SAD su uložile toliko političkog kapitala u sprečavanje Severnog toka 2, gubljenje i gledanje kako se on izgrađuje jeste spomenik njihovom izgubljenom uticaju u Evropi.
Setite se, Tramp je otišao, praktično ponizno, i pokušao da podmiti nemačku kancelarku Angelu Merkel da zaustavi Severni tok 2, prošlog meseca kada je ona bila u Vašingtonu da ga ubedi da ne napusti JCPOA.
Nije delovalo. Tramp želi da Merkelova potroši 3% BDP-a na NATO. Ona je prešla na 1,5%. On je nametnuo tarife na čelik i aluminijum. On razmatra zabranu uvoza nemačkih luksuznih automobila. Nasilnici pribegavaju nasilju jer su slabi.
Merkelova je dva puta posetila Putina i povratila EU zakon koji kažnjava kompanije koje se povinuju zahtevima stranih vlada.
Moguće je da bi Gazprom mogao da izbegne Treći energetski paket Evropske unije nad delom gasovoda koji prelazi preko nemačkih teritorijalnih voda ako se evropski finansijeri povuku zahvaljujući Trampovim pretnjama sankcijama. Ali, čak i tada, brige su oko tarifnoj strukturi isporučenog gasa, a ne o vlasništvu.
Dogovor se može razraditi nakon što gasovod počne da isporučuje gas, otprilike u isto vreme kada će biti potreban novi dogovor sa ukrajinskim Naftogasom. Ta dva problema su povezana, ali vrlo rešiva.
Severni tok 2 je dizajniran da bude zajednički poduhvat između Gazproma (50% vlasništva) i po 10% udela pet kompanija koje su navedene gore. Poljska je zabranila ovaj zajednički poduhvat u januaru 2016. godine, što je dovelo do trenutnog aranžmana sa tih pet komapnija koje su uložile svoje udele u Severni tok 2, koji je u potpunom vlasništvu podružnice Gazproma, za izgradnju gasovoda.
[adsenseyu1]
Uslovi nisu baš sjajni ovako, ali to je bio jedini način da se gasovod pokrene. Pošto su ove kompanije iz osnovnih zemalja EU investirale, Severni tok 2 je bio sjajan deo političkog manevrisanja, koje bi uvek dovelo do trenutne situacije.
Tramp se bori protiv ekonomske plime sa svojim protivljenjem Severnom toku 2.. On neće moći zaustaviti da Turski tok dovodi gas u istočnu Evropu, baš onim zemljama koje on pokušava da ojača sa svojim protivljenjem Severnom toku.
Poljska i baltičke države su te koje će izgubiti najviše u pogledu Severnog toka 2. Neokonzervativci koji prevladavaju Trampovim kabinetom su i dalje ubeđeni da mogu da izvrše pritisak na Rusiju da napravi grešku u Ukrajini, ulažući milijare u brod koji tone kako bi podstakli Putina da napadne u ime separatista u Donbasu.
On to nije učinio već skoro četiri godine, i vrlo je verovatno da se to neće desiti ni sada, pogotovo sa dezerterstvom ukrajinskih vazduhoplovnih snaga koje se katastrofalno povećava, bez obzira na to koliko antitenkovskog oružja “prodaju“ njima ili bolnicama koje bombarduju.
Oni i dalje sanjaju o tome da postave raketne “odbrambene“ sisteme na rusku granicu kako bi zastrašili Putina da se pokori. Oni su, da parafraziramo Dart Vejdera, nespretni koliko su i glupi.
Međutim, kako se Rusija približava tome da svoje hipersonično oružje postavi na teren, a Evropa je ranjiva finansijski i politički, ovo im je poslednja prilika koju imaju da zaustave evroazijske integracije i nastave sa svojom Imperijom.
Tramp preti ljudima da on ima tranzicionu moć nad EU. Severni tok 2 je put ka nezavisnosti EU, a ne ka ropstvu Rusiji. Politiku EU ne kontrolišu ruski imperativi. Dakle, sva ta priča o “evropskoj energetskoj bezbednosti“ je potpuna besmislica.
Radi se o zadržavanju institucionalne kontrole nakon Drugog svetskog rata koju su SAD i Velika Britanija imale tokom poslednje tri generacije.
Webtribune.rs
