Na tržištu električnih automobila trenutno se događa ono što su do pre samo godinu dana mnogi smatrali gotovo nezamislivim — cene baterija padaju neverovatnom brzinom, i to toliko da pojeftinjenje električnih vozila više nije pitanje daleke budućnosti, već realna svakodnevica.
Najnoviji podaci govore da su cene LFP (litijum-gvožđe-fosfat) baterija pale na rekordnih 45 dolara po kilovat-času. Još prošle godine prosek je iznosio 66,5 dolara, što znači da je cena pala više od 30% u samo 12 meseci. Ovako oštar pad, koji ni najoptimističniji analitičari nisu predvideli, ozbiljno menja pravila igre.
Glavni razlog? Prava oluja na tržištu litijuma i baterija, s epicentrom u Kini. Tamošnja vlada već godinama agresivno podstiče domaću proizvodnju kroz subvencije i državne programe.
Rezultat: prekomerna proizvodnja i zalihe koje sada pritiska cena. Fabrike pokušavaju da ostanu u plusu spuštanjem marži — što je direktno otvorilo vrata masovnom pojeftinjenju, piše 32CARS.RU.
U ovom trenutku, kompletna baterija od 60 kWh košta svega 3600 dolara. Za poređenje, to je komponenta koja je do sada činila gotovo polovinu ukupne cene većine električnih vozila.
Kad baterija tako pojeftini, čitav EV postaje pristupačniji — ne samo bogatim kupcima, već i prosečnim vozačima koji do juče nisu mogli ni da sanjaju o prelasku sa benzina na struju.
I tu stvari postaju zanimljive. Automobili na struju, koje su mnogi i dalje smatrali luksuzom rezervisanim za razvijene zemlje i urbane elite, sada imaju šansu da ugroze tradicionalne benzince po ceni.
Ako se trenutni trend nastavi, mogli bismo već kroz godinu-dve imati električne modele čija početna cena ne samo da je konkurentna, već i niža od sličnih automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.
Ali priča tu ne staje. S jedne strane, potražnja za električnim vozilima i dalje raste, ali tržište ostaje vrlo nestabilno. U igri su veliki igrači: Čile upravo širi kapacitete za iskopavanje litijuma, a Rio Tinto ulaže milijarde u nova strateška preuzimanja.
Evropska unija je već reagovala — uvodi carine do 36,3% na uvoz kineskih električnih automobila, pokušavajući da zaštiti sopstvenu industriju od cenovnog udara sa istoka.
Svi ti koraci pokazuju da je situacija daleko od stabilne. Danas su cene niske, ali niko ne garantuje da će takve ostati. Pitanje je koliko će tržište moći da izdrži ovaj tempo i da li će se u narednim godinama stvoriti novo balansno stanje ili nas čeka još jedan zaokret.
Za sada, ovaj trenutak predstavlja retku šansu — svojevrsno energetsko „zatišje“ koje bi moglo omogućiti bržu globalnu tranziciju ka električnim vozilima. Ako proizvođači, vlade i potrošači odigraju pametno, sledeći automobili koje ćemo videti na putevima mogli bi biti tihi, efikasni — i po prvi put u istoriji, jeftiniji od benzinaca.
Webtribune.rs
