Donald Tramp, novoizabrani predsednik Sjedinjenih Američkih Država, očigledno planira radikalan zaokret u upravljanju ključnim državnim institucijama.
Kako navodi američki list Njujork tajms, Tramp se odmah nakon svoje izborne pobede fokusirao na preuzimanje tri stuba „duboke države” – Ministarstva pravde, Pentagona i obaveštajnih agencija.
Tokom prvog predsedničkog mandata, ove institucije bile su među najtvrdokornijim preprekama njegovim političkim ambicijama, ali Tramp sada šalje jasnu poruku da neće tolerisati sličan otpor tokom svog drugog mandata.
Nova strategija i izbor ključnih saradnika
Za razliku od svog prethodnog mandata, kada je često imenovao članove establišmenta na ključne pozicije, Tramp je sada odlučan da postavi ljude koji uživaju njegovo potpuno poverenje.
Na čelo Ministarstva pravde predložio je Meta Geca, kontroverznog republikanskog kongresmena poznatog po snažnoj podršci Trampovoj politici.
Za ministra odbrane imenovao je Pita Hegseta, bivšeg vojnog oficira i konzervativnog televizijskog komentatora, dok je Tulsi Gabard, bivša kongresmenka i oštra kritičarka „duboke države”, predložena za direktorku Nacionalne obaveštajne službe.
Ove nominacije izazvale su šok i uzburkale političku scenu u Vašingtonu.
Njujork tajms naglašava da bi Trampov izbor mogao da predstavlja simbolično „uzdizanje lojalnosti iznad kompetencije,” jer nijedno od imenovanih lica nema dugogodišnje iskustvo u institucijama koje bi trebalo da vode.
Ipak, njihova posvećenost Trampovim idejama i želja da se obračunaju sa strukturama za koje veruju da su ometale njegovu politiku, čini ih ključnim figurama u njegovom „ratu protiv duboke države”.
Rat protiv „duboke države”
Trampov termin „duboka država” odnosi se na mrežu karijernih službenika unutar vladinih agencija, za koje tvrdi da su sabotirali njegov prvi mandat.
Tokom predizborne kampanje, Tramp je često optuživao ove strukture za orkestriranje istraga protiv njega, uključujući i onu o navodnom ruskom mešanju u izbore 2016. godine.
Njegov povratak u Belu kuću doživljava se kao prilika da konačno „počisti” ove strukture i postavi temelje za lojalniju administraciju.
Meta Geca, budućeg državnog tužioca, očekuju izazovne uloge, jer je Ministarstvo pravde jedno od najvažnijih oruđa u pravosudnom sistemu SAD.
Gec je poznat po svojoj oštroj kritici FBI-a i Specijalnog tužioca Roberta Malera, čija je istraga dominirala prvim Trampovim mandatom. Njegovo imenovanje jasno signalizira da će Tramp insistirati na reformama unutar ove institucije kako bi osigurao lojalnost prema svojoj politici.
Pit Hegset, kao potencijalni ministar odbrane, donosi specifičnu perspektivu. Iako nema bogato vojno iskustvo, Hegset je bio glasan zagovornik Trampovog pristupa nacionalnoj bezbednosti, uključujući povlačenje američkih trupa iz stranih konflikata i smanjenje uloge SAD kao „svetskog policajca.”
Njegov izbor odražava Trampovu želju za redefinisanjem američke vojne politike.
Tulsi Gabard, nekadašnja članica Demokratske stranke, odavno je poznata po nekonvencionalnim stavovima. Njen izbor za direktorku Nacionalne obaveštajne službe predstavlja odmak od standardnih kadrovskih rešenja.
Gabard je više puta kritikovala američke obaveštajne agencije zbog njihove uloge u spoljnopolitičkim intervencijama i njihovog navodnog „tajnog delovanja” unutar američke vlade. Njen zadatak će verovatno biti restrukturiranje obaveštajnog aparata i jačanje kontrole nad njegovim radom.
Reakcije u Vašingtonu i šire
Imenovanja su izazvala burne reakcije u političkim krugovima. Demokratska partija i mnogi predstavnici establišmenta kritikuju Trampove nominacije, tvrdeći da one potkopavaju profesionalizam i nezavisnost američkih institucija.
S druge strane, Trampove pristalice vide ove poteze kao ispunjenje obećanja da će se obračunati sa „korupcijom” i „saboterima” u vladi.
Njujork tajms ocenjuje da će Trampov tim, ukoliko bude potvrđen, preuzeti ključnu ulogu u sprovođenju politike koja ima za cilj razbijanje postojećih struktura moći. Međutim, pitanje ostaje da li će ove promene dovesti do stabilnosti ili će dodatno produbiti političke podele u zemlji.
Trampova druga administracija obećava da će biti radikalno drugačija od prve. Fokus na lojalnost, odlučnost da se promeni ustaljeni poredak i imenovanje nekonvencionalnih lidera na ključne pozicije nagoveštavaju borbu za transformaciju američkog političkog sistema.
Iako će se suočiti sa značajnim otporom, Tramp i njegov tim jasno poručuju da su spremni za taj izazov. Ukoliko uspeju u svojim namerama, ove promene mogle bi ostaviti dubok trag na budućnost američke politike.
M.K. (Webtribune.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
