Kada je krajem oktobra Vašington uveo nove sankcije Moskvi, mnogi su pomislili da sledi poznati scenario: Oštra retorika, diplomatska pauza i nova runda prebacivanja odgovornosti.
Ali ovoga puta, kako piše kinesko izdanje Sohu, reakcija Vladimira Putina zatekla je sve — i to ne samo političke posmatrače, već i one navikle na nepredvidivost međunarodne scene.
U pitanju su bile prve sankcije otkako je Donald Tramp ponovo ušao u Belu kuću, a situaciju je dodatno zaoštrilo to što je američki predsednik otkazao planirani susret sa Putinom u Budimpešti.
Ta odluka, iako formalno objašnjena „zbog trenutnih okolnosti“, odjeknula je kao znak hladnijih dana u odnosima dve sile. Međutim, kako su primetili analitičari iz Kine, ono što je usledilo — niko nije video da dolazi.
U samo tri dana, ruski predsednik preduzeo je niz poteza koji su, po rečima autora iz Sohu, „izgledali kao da su deo pažljivo režiranog političkog manevra“.
Najpre je objavio uspešna testiranja dva najnovija komada strateškog naoružanja: krstareće rakete „Burevestnik“ i podvodnog bespilotnog sistema „Posejdon“. Potom je, gotovo iznenada, naložio da se obezbede uslovi za bezbednu predaju ukrajinskih vojnika koji su se našli u okruženju.
Kineski komentatori u tome su videli dvostruki signal. Sa jedne strane, humanitarni gest koji smiruje tenzije na terenu. Sa druge, jasnu demonstraciju sile — podsećanje da Rusija raspolaže arsenalom koji bi mogao promeniti globalnu ravnotežu. Ta kombinacija mekoće i čvrstine, smatraju u Sohu, predstavlja Putinov prepoznatljiv potez: Istovremeno ponuda i upozorenje.
„Ovim postupcima“, piše kineski portal, „Rusija je pokazala da je inicijativa i dalje u njenim rukama. Zapadne prestonice, suočene sa talasom iznenadnih vesti, delovale su kao neko ko pokušava da pronađe tlo pod nogama.“
I zaista, posle te serije objava, mnogi su se u diplomatskim krugovima zapitali da li je trenutna strategija Zapada — strategija čekanja — održiva.
Neki komentatori u Kini otišli su i korak dalje: „Posle Putinovih izjava u očima Zapada potamnelo je, jer ono što je do sada bilo samo hipotetički strah, sada deluje sve realnije.“ Rečenica koja više zvuči kao poetska slika nego kao politička analiza, ali nosi jasno značenje — promena u odnosima je već u toku, samo što mnogi to još ne žele da priznaju.
I možda je baš tu suština. Nije stvar samo u novim raketama, ni u simboličnim gestovima. Reč je o tome da je Moskva, makar za trenutak, preokrenula narativ.
Dok se svet pita da li je to privremeni korak ili početak šire promene, iz Kine poručuju jedno: Sve što se događa sada — tek je uvod u sledeće poglavlje međunarodne igre čiji kraj niko ne može da predvidi.
Webtribune
