Dok se evropske prestonice pune novim planovima o „bezbednosti“ i širenju vojnih kapaciteta, u Moskvi se sve više govori o ozbiljnim pripremama za potencijalno zaoštravanje odnosa.
General-potpukovnik u penziji i član Komiteta Državne dume za odbranu, Viktor Soboljev, ne ostavlja prostor za iluzije – smatra da Rusija mora hitno da pojača svoju vojnu silu i logistiku, kako bi ostala korak ispred mogućih izazova sa zapadne strane.
„Ako ne budemo imali jaku i dobro opremljenu vojsku, neko će pokušati da testira naš prag“, izjavio je Soboljev za ruske medije, dodajući da trenutno okruženje zahteva ozbiljno strateško planiranje.
Njegova procena nije samo upozorenje – već konkretan predlog. Po njegovim rečima, optimalan odgovor na savremene izazove bio bi formiranje snažne vojne strukture sa ukupno tri miliona obučenih i savremeno naoružanih pripadnika. To, kako naglašava, ne bi služilo za napad, već za odvraćanje i očuvanje stabilnosti.
„Ako imamo armiju koja uliva poštovanje, niko neće ni pomisliti da pokrene nešto veće. A kad je mir osiguran snagom, svi mogu mirno da spavaju“, dodaje general-potpukovnik.
Ova izjava dolazi u trenutku kada se sve češće u javnosti pojavljuju spekulacije o pripremama pojedinih zemalja iz NATO zone za potencijalne scenarije direktnijeg sukoba sa Moskvom.
Sa druge strane, ton u kome govori Soboljev više nagoveštava defanzivnu strategiju nego želju za konfrontacijom. Jasno poručuje – cilj nije rat, već sprečavanje istog.
U istom duhu oglasio se nedavno i potpredsednik Saveta bezbednosti Rusije, Dmitrij Medvedev, koji je oštro prokomentarisao trenutno stanje u svetu.
Po njemu, globalna situacija nikada nije bila ovoliko napeta i blizu tačke prelivanja. Krivac? Sve veći broj lokalizovanih oružanih kriza i opasno približavanje velikih sila ka tački direktne konfrontacije.
„Ovo je ozbiljan znak upozorenja koji se ne sme ignorisati“, izjavio je Medvedev i time praktično podržao stavove poput onih koje iznosi Soboljev.
Analitičari u Moskvi ovakve poruke tumače kao deo šireg obrambenog narativa. Dok Evropa raspisuje nove vojne budžete, a transatlantski savez uvežbava različite scenarije u baltičkom regionu, ruska strana očito ne sedi skrštenih ruku. Ali nema ni naglih koraka. Planira se polako, ali temeljno.
Jedan deo stručne javnosti podseća da je slična logika primenjivana i ranije – preventivno jačanje odbrane, kako bi se izbegao pravi konflikt. U tom smislu, Soboljev i Medvedev možda deluju dramatično, ali zapravo šalju poruku smirenja kroz snagu. I upravo ta nijansa razdvaja retoriku od stvarne strategije.
Međutim, pitanje ostaje: ako svi jačaju vojske „da ne bi došlo do sukoba“, koliko je svet daleko od tačke u kojoj snaga prestaje da bude faktor odvraćanja i postaje iskra? To je prostor u kojem danas živimo – između pripreme i neizvesnosti.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
