Malo više svetla na zapostavljenu formu migracije, strane studente. Postoji pola miliona stranih studenata u Kanadi, a ankete ukazuju na to da polovina njih planira da aplicira za državljanstvo.
Oni za učenje plaćaju 5 puta više od lokalnog stanovništva, tako da škole imaju veliki podsticaj da ih prihvate bilo da su kvalifikovani ili ne. Nakon diplomiranja, njihovi izgledi za zapošljavanje su često razočaravajući.
Put stranih studenata su zadnja vrata koju bankari koriste kako bi promenili demografski karakter Kanade.
[adsenseyu1]
Ako bi domaći Kanađani pomislili da imigracioni problem ne može da se pogorša, postoji novi trend u kanadskom obrazovnom sistemu o kom treba brinuti.
Strani studenti su postali krave muzare kanadskih koledža, univerziteta i centara za obuku. Dolazeći uglavnom iz mesta kao što su Vijetnam, Indija, Bangladeš, Kina, ovim uglavnom mladim ljudima je rečeno da je Amerika “zemlja meda i mleka.“
Kada stignu i završe svoje programe, stvarnost je često veoma drugačija, naročito ako pokušaju da dobiju radne dozole ili radna mesta. Mnogim studentima se uskraćuju dozvole za rad nakon završetka školovanja, vraćaju se kući, odlaze u drugu zemlju, ili nažalost, okončavaju svoje živote. Ako odluče da ostanu u Kanadi, često njihovi snovi o zaposlenju iz snova bivaju brzo ugušeni.
Upis stranih studenata je porastao za 88% u 2017. godini, dok je domaći rast bio tričavih 7%. Kanada je bila jedna od glavnih destinacija za strane studente. Tu je otprilike oko 494.000 međunarodnih studenata, a broj se povećava.
Često opisani kao “krave muzare“ od strane vrha obrazovne industrije, ovi studenti su namamljeni iz svojih vrlo siromašnih zemalja, uz velika obećanja o poslu u Kanadi. Oni često iznajmljuju sobe na mestima kao što je Vindzor u Ontariju gde je troškovi života najjeftiniji.
Zaista, koledži, univerziteti, centri za obuku, imigracioni i gradski zvaničnici u Vindzoru, dočekuju ove “krave muzare“ otvorenih ruku. Strani studenti često plaćaju 4 do 7 puta više školarine nego domaći studenti.
Kanadske institucije su osnovale kancelarije za regrutovanje na mestima poput Indije. Obrazovni zvaničnici tvrde da Kanađani jednostavno ne proizvode dovoljno dece da popune mesta. Oni su delimično u pravu, ali domaće stanovništvo nema decu zbog povećanja troškova života i konkurencije za raspoložive poslove.
Mesta poput Vidzora u Ontariju trenutno doživljavaju veliku stambenu krizu, nakon što strani investitori kupe kuće i pretvore ih u sobe za iznajmljivanje.
Domaće stanovništvo nije u mogućnosti da prati povećanje cena kirije i smeštaja. Neki su beskućnici. Situacije je toliko loša u Vindzoru da biblioteku pretvaraju u sklonište za beskućnike.
Studenti često dele sobe i žive što je skromnije moguće, često u sirotinjskim uslovima.
Mnogi od ovih međunarodnih studenata dolaze iz svojih rodnih zemalja sa lažnim akreditivima, koje pružaju pozivni centri u njihovim zemljama. Obrazovne institucije su velikoj meri bespomoćne kada pokušavaju da verifikuju te diplome, zbog rizika da budu uvučeni u sudove zbog “žalbi na ljudska prava“ i potencijalne štete koje idu i do nekoliko stotina hiljada dolara.
Iako su ovi strani studenti dužni da polože engleski jezik i druge akademske testove, mnogi od njih nisu u stanju da napišu pravu rečenicu, a kamoli da razumeju uputstva inspektora. Neki od njih pribegavaju varanju.
U međunarodnim školama u zemljama poput Kine studenti često diplomiraju sa naduvanim ocenama, tako da mogu emigrirati u zapadne zemlje da se takmiče na vrhunskim univerzitetima.
Mnogi od ovih studenata dobijaju privremenu radnu dozvolu uz svoju školsku vizu. Oni rade na nisko plaćenim, neizvesnim pozicijama, uključujući poljoprivredu, sektor usluga, i pokušavaju da pohađaju školu kada ne rade. Studentima se uskraćuju radne dozvole, a neki od njih počine samoubistvo.
Uz pomoć lokalnih “centara za nove dolaske“ koje finansiraju vlade, drugi se podučavaju kako da postanu stalni stanovnici radom i učenjem.
Oni iz konfučijskih kulturnih sredina su obučeni da ne traže pomoć i da ne priznaju greške. To se smatra kukavičlukom. Stoga oni pokušavaju da ispune zadatke u poslednjem trenutku ili traže produženje. Sadržaj se “zaglupljuje“ kako bi se prilagodio čitavom razredu.“
Šta ovo čini za kvalitet i ugled diplome koja se dodeljuje studentima, i potencijalnim poslodavcima koji bi ih angažovali? Sada možemo pogađati zašto mnogi poslodavci proces zapošljavanja čine mnogo dugotrajnijim i težim: imaju nekoliko rundi intervjua: pokušavaju da provere veštine koje podnosioci tvrde da imaju.
Webtribune.rs
