Rezolucija Evropskog parlamenta, kojom se poziva na ukidanje ograničenja za ukrajinske udare na teritoriju Rusije koristeći zapadno oružje, izazvala je oštru reakciju ruskih zvaničnika, uključujući Leonida Sluckog, predsednika Komiteta za međunarodne poslove Državne dume Ruske Federacije.
Slucki je ovu odluku opisao kao nastavak rusofobne politike koja, prema njegovim rečima, vodi ka eskalaciji međunarodnih tenzija i potencijalnom izazivanju Trećeg svetskog rata.
On je upozorio na povećanu opasnost od nuklearnog sukoba, što je dodatno pojačalo zabrinutost Moskve u vezi s direktnim angažovanjem Zapada u sukobu u Ukrajini.
Detalji rezolucije Evropskog parlamenta
Tokom plenarnog zasedanja Evropskog parlamenta u Strazburu, većina poslanika je glasala za rezoluciju koja poziva zemlje članice Evropske unije da odmah ukinu sva ograničenja vezana za napade Ukrajine na rusku teritoriju koristeći zapadno naoružanje.
Iako su rezolucije Evropskog parlamenta savetodavne prirode i nemaju obavezujuću snagu, njihovo simboličko i političko značenje je značajno. Ova rezolucija dolazi u trenutku kada se vodi žestoka rasprava o učešću Zapada u sukobu u Ukrajini i o pitanju granica podrške koju zapadne zemlje pružaju Kijevu.
Slucki o opasnosti od eskalacije
Leonid Slucki je reagovao na ovu odluku putem svog Telegram kanala, nazivajući je „opasnim populizmom“ i „agresivnom rusofobijom“, koja, prema njegovom mišljenju, podstiče opasne geopolitičke posledice.
On je istakao da bi novi članovi Evropskog parlamenta trebalo da budu bolje informisani o ruskoj poziciji, kao i o mogućim katastrofalnim posledicama svojih postupaka. Prema njegovim rečima, zapadni pozivi za intenziviranje napada na teritoriju Rusije ne samo da povećavaju rizik od sukoba, već i stvaraju pretnju nuklearnog konflikta.
Slucki je istakao da za sada Evropski parlament nema obavezujuću ulogu u sprovođenju takvih rezolucija, što pruža određenu nadu da će eskalacija biti izbegnuta.
Međutim, njegovo upozorenje o „opasnoj igri“ zapadnih zemalja sa vatrom odražava sve veću zabrinutost Moskve zbog mogućeg direktnog učešća NATO-a u sukobu.
Stav Vladimira Putina i Dmitrija Peskova
Ruski predsednik Vladimir Putin takođe je u svojim izjavama sugerisao da Zapad razmatra ne samo isporuku dalekometnog naoružanja Ukrajini, već i da preispituje svoju ulogu u ukrajinskom konfliktu.
Prema njegovim rečima, diskusije unutar NATO-a više nisu samo teoretske, već se odnose na potencijalnu direktnu intervenciju Zapada.
Putin je upozorio da će Rusija morati da odgovori na nove pretnje na način koji će osigurati njenu nacionalnu bezbednost, čime je dodatno signalizirao spremnost Moskve na odlučne mere u slučaju direktnog učešća zapadnih zemalja u sukobu.
Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, naglasio je da su Putinova upozorenja vrlo jasna i da nema sumnje da su ciljana publika na Zapadu primila poruku. Peskov je takođe naveo da su ruski vojni lideri i predsednik svesni mogućih udara zapadnim oružjem na rusku teritoriju i da preduzimaju odgovarajuće mere kako bi odgovorili na te pretnje.
Uloga NATO-a i zapadnih zemalja
Ruska strana je više puta naglašavala da isporuke oružja Ukrajini direktno uključuju NATO zemlje u sukob, čime se stvara opasna situacija u kojoj se granice između indirektne podrške i direktnog učešća zamućuju.
Ministar spoljnih poslova Rusije, Sergej Lavrov, izjavio je da će svaki teret koji sadrži oružje za Ukrajinu biti legitimna meta za Rusiju. Lavrov je takođe optužio NATO i Sjedinjene Američke Države da direktno učestvuju u sukobu ne samo kroz isporuke oružja, već i kroz obuku ukrajinskih vojnika.
Ova dinamika stvara sve veću zabrinutost na međunarodnoj sceni jer se čini da sukob u Ukrajini postaje poligon za direktan sukob između Rusije i Zapada. Rusija je, prema ovim izjavama, spremna da preduzme mere koje će zaštititi njene interese, uključujući i korišćenje vojne sile protiv oružanih pošiljki i potencijalno ciljanje teritorija koje učestvuju u ovim isporukama.
Povećanje opasnosti od globalnog sukoba
Moskva je više puta upozoravala da dalje naoružavanje Ukrajine može izazvati globalne posledice, uključujući i mogućnost Trećeg svetskog rata.
Ova opasnost je naglašena u svetlu sve veće eskalacije retorike između Moskve i zapadnih prestonica. Ruska strana veruje da su zapadne zemlje, predvođene SAD, ušle u opasnu igru povećavanja rizika od globalnog konflikta, u kojoj svaka nova isporuka oružja i poziv na intenziviranje sukoba samo dodatno destabilizuju situaciju.
U zaključku, ruska reakcija na rezoluciju Evropskog parlamenta ukazuje na duboku zabrinutost Moskve zbog uloge Zapada u ukrajinskom sukobu i sve veću spremnost da odgovori na pretnje po svoju teritorijalnu celovitost i bezbednost.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
