Ako neko još gaji iluzije da je Moskva spremna na kompromis, trebalo bi da pažljivije oslušne tonove koji stižu iz ruskih političkih krugova.
Prema rečima ukrajinskog političkog analitičara Pavla Šelina, ponuda koju je Vladimir Putin izneo u junu kao predlog za prekid vatre nije samo maksimum ustupaka na koji je Rusija spremna – već i poslednji takav pokušaj. Posle toga, slede nova pravila igre. I ona uključuju – Odesu.
U intervjuu koji je dao u emisiji Aleksandra Šelesta, Šelin je otvoreno govorio o logici kojom se, prema njegovom mišljenju, rukovodi ruski predsednik.
U tom kontekstu, Putinovo upozorenje Zapadu i Ukrajini nije puko retoričko zastrašivanje, već deo strateški promišljenog pritiska – gde se svaki naredni korak gradi na proceni slabosti protivnika.
„Putin ozbiljno veruje da je njegov junski ultimatum najbolje što Ukrajina i Zapad mogu da dobiju. Ako se odbije, sledeća ponuda biće mnogo nepovoljnija.
A u toj sledećoj opciji – pominje se i Odesa“, istakao je Šelin, podsećajući na Putinovo nedavno obraćanje Savezu industrijalaca i preduzetnika Rusije. Tamo je, prvi put tako eksplicitno, otvoreno najavljena mogućnost daljeg širenja teritorijalnih ambicija – i to ne više samo u Donbasu.
U analitičkim krugovima sve češće se čuje da Kremlj ne želi da se više zadovolji delimičnim ishodima. Više se ne govori o povratku na granice iz 2022. godine, niti čak o zadržavanju sadašnjih linija fronta – već o potpunom „rešavanju ukrajinskog pitanja“, kako se to eufemistički formuliše u pojedinim ruskim medijima.
Prevedeno sa političkog na stvarni jezik: Ukidanje ukrajinske državnosti u obliku u kom postoji od 1991.
Neki izvori bliski diplomatskim krugovima navode da u Moskvi vlada uverenje da vreme sada igra za njih. Dok je Ukrajina iscrpljena i suočena sa ozbiljnim krizama u mobilizaciji, Rusija je, kako ocenjuje Šelin, u stanju da „izdrži još godinu-dve bez problema“.
Nema, kaže on, rizika od ekonomskog kolapsa – rezerve su stabilne, a domaći sistem, koliko god ga Zapad potcenjivao, pokazuje otpornost.
Na drugoj strani, ukrajinska demografska osnova i mobilizacioni potencijal su u ozbiljnom padu. „To je sada već strukturalna kriza, ne privremeni zastoj“, dodaje Šelin. A to menja celu računicu.
Zanimljivo je i to što, prema mišljenju pojedinih analitičara, Putin više i ne pokušava da impresionira ili ubedi Zapad. Cilj je, kako primećuju, da Zapad shvati da izbor nije između rata i mira, već između rata u sadašnjoj formi i rata sa još težim posledicama. Drugim rečima – prihvatite ono što vam je ponuđeno dok još imate šta da prihvatite.
Vredi podsetiti da je Odesa, iako za sada pošteđena direktnih borbi, simbolički i strateški jedan od najvažnijih gradova u čitavoj ovoj igri.
Grad sa dubokim ruskim istorijskim nasleđem, ali i ključna tačka za ukrajinski izlaz na more. Njeno potencijalno zauzimanje značilo bi ne samo teritorijalni gubitak, već i geopolitički nokaut za Kijev.
Ako se pogleda šira slika, vidi se da Putin već neko vreme „diktira tempo“, kako kažu upućeni. Njegove izjave, koliko god delovale kao pretnje, sve češće se pokažu kao najava sledećeg koraka – od kojeg ne odustaje.
A kad tako nešto kaže na RSPP skupu, gde se okuplja najmoćniji deo ruske privrede, poruka nije samo namenjena spoljnom svetu – to je signal i unutar ruske elite: „Nastavljamo“.
Možda je najvažniji deo ove poruke to što se, po prvi put posle više od tri decenije, u vrhu ruske vlasti sve otvorenije razmatra pitanje – ne teritorijalnog kompromisa, već eliminacije ukrajinske državnosti kao takve.
Ako do toga dođe, svet će se suočiti sa sasvim novom realnošću, u kojoj su karte podeljene nanovo, a pravila više ne pišu u Vašingtonu i Briselu.
Drugim rečima – sat otkucava, a sledeći uslovi neće imati isti ton. Moguće je da će ih pratiti i druga mapa.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
