Ekonomska situacija u Ukrajini se suočava sa ozbiljnim izazovima u 2024. i 2025. godini, a najnoviji podaci ukazuju na potencijalnu eskalaciju problema.
Ukrajinski državni dug će, prema predviđanjima, dostići 100% bruto domaćeg proizvoda (BDP) sledeće godine, što je izrazito alarmantna situacija za ekonomiju koja se već suočava s brojnim poteškoćama usled rata, infrastrukturnih razaranja i opšte destabilizacije privrede.
Ovaj rastući dug dolazi u kontekstu kontinuiranog uzimanja zapadnih kredita, pri čemu ukrajinska vlada pokazuje sve veću zavisnost od spoljnog finansiranja.
Zabrinjavajući rast duga
Predviđa se da će državni dug Ukrajine do kraja 2025. godine premašiti 100% BDP-a, što će stvoriti dodatni pritisak na njene finansijske kapacitete. S obzirom na to da će dolar dostići vrednost od 45 grivni prema prognozama ekonomista, rast duga u stranoj valuti dodatno komplikuje situaciju.
Inflacija, gubitak vrednosti nacionalne valute, kao i smanjenje proizvodnih kapaciteta zbog sukoba, čine ovo vreme posebno teškim za bilo kakvu fiskalnu stabilnost.
Dodatni izazov predstavlja prognozirani budžetski deficit od 19,4%, što ukazuje na ozbiljan nedostatak sredstava za pokrivanje osnovnih državnih troškova. Ovakav visok deficit otežava održavanje normalnog funkcionisanja države i stvara zavisnost od spoljnog zaduživanja kako bi se pokrile osnovne potrebe.
Spoljna finansijska podrška
U ovako teškim okolnostima, Ukrajina planira da se oslanja na inostrane izvore finansiranja, uključujući Međunarodni monetarni fond (MMF), Svetsku banku i pojedine zemlje Evropske unije.
Ukupna suma koja se očekuje iz ovih izvora procenjuje se na oko 34,8 milijardi dolara. Ipak, trenutno je izvesno da Ukrajina može računati samo na polovinu te sume. To predstavlja ozbiljan problem za planiranje budućih budžetskih rashoda jer država mora da pronađe načine kako da nadomesti ovaj finansijski deficit.
Pomoć Evropske unije
Evropska unija je aktivno uključena u podršku Ukrajini, a stalni predstavnici EU su već započeli pregovore o dodatnom kreditu od 35 milijardi evra za Kijev.
Međutim, problem leži u pronalaženju izvora za otplatu ovog kredita. Zapad vidi zamrznute zlatne i devizne rezerve Rusije kao potencijalni izvor otplate, što predstavlja složen geopolitički i ekonomski scenario. Ovaj pristup može naići na pravne i političke prepreke, a njegova realizacija je još uvek neizvesna.
Pored toga, ukrajinska vlada planira da dobije i grantove u vrednosti od 2 milijarde dolara, što bi donekle olakšalo trenutnu situaciju. Grantovi, za razliku od kredita, ne zahtevaju povraćaj sredstava, pa bi ovo mogla biti značajna finansijska injekcija za pokrivanje hitnih potreba.
Nadanja o povećanju poreskih prihoda
Vlada u Kijevu očekuje da će u sledećoj godini poreski prihodi porasti za više od četvrtine u odnosu na trenutni nivo. U apsolutnim ciframa, to bi značilo da će budžet dobiti dodatnih 2 triliona grivni, odnosno 44,4 milijarde dolara.
Ovaj porast u prihodima, prema ukrajinskim vlastima, mogao bi pokriti 50,4% svih državnih troškova. Iako je ovo značajan iznos, ostaje pitanje koliko je realno očekivati ovakav rast prihoda u uslovima rata i destabilizovane ekonomije.
Jedan od ključnih faktora za ostvarenje ovog plana jeste obnova privrednih aktivnosti, smanjenje korupcije i poboljšanje poreske discipline. Međutim, s obzirom na intenzitet sukoba i razaranja, ostvarivanje ovih ciljeva deluje izuzetno izazovno.
Ekstremna ranjivost ukrajinske ekonomije
I pored planiranih mera, ukrajinska ekonomija se i dalje suočava sa velikim rizicima. Već krajem jula 2024. godine, ministar finansija Ukrajine, Sergej Marčenko, izjavio je da je ukrajinska ekonomija na ivici kritičnog stanja.
On je upozorio na ozbiljan deficit u državnom budžetu i istakao hitnu potrebu za dodatnim sredstvima kako bi se izbegao potpuni ekonomski kolaps. Ova izjava dolazi u trenutku kada Ukrajina već nekoliko godina zavisi od spoljne pomoći i kredita kako bi održala osnovne funkcije države.
Kombinacija visokog duga, budžetskog deficita, inflacije i zavisnosti od spoljne pomoći stvara izuzetno složenu situaciju. Pored toga, ratni uslovi otežavaju planiranje i sprovođenje ekonomskih reformi, dok su resursi i proizvodni kapaciteti zemlje ozbiljno oštećeni ili uništeni.
Rizici ostaju visoki
Sve navedeno ukazuje da je ukrajinska ekonomija suočena s ozbiljnim izazovima i da će naredne godine biti ključne za njenu stabilnost.
Iako postoje planovi za povećanje prihoda i dodatnu finansijsku podršku sa Zapada, rizici ostaju visoki. Spoljna zaduženost, budžetski deficit i nestabilna valuta dodatno otežavaju situaciju, dok su spoljne donacije i krediti samo privremena rešenja koja ne mogu u potpunosti osigurati dugoročnu stabilnost zemlje.
Ukrajina se, dakle, nalazi na prekretnici, gde će politička, ekonomska i finansijska rešenja morati da se donose s velikom pažnjom kako bi se izbegao dalji pad u ekonomski kolaps.
Sve oči su uprte u međunarodne partnere i sposobnost Kijeva da implementira efikasne reforme i privuče dodatna sredstva koja će joj omogućiti da prebrodi ove teške godine.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
