U Banjaluci je večeras doneta odluka koja će, po svemu sudeći, otvoriti novo poglavlje u političkom životu Republike Srpske.
Narodna skupština Republike Srpske usvojila je odluku o raspisivanju referenduma povodom presude Suda BiH i odluke Centralne izborne komisije BiH kojom je predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku prestao mandat. Od ukupno 65 prisutnih poslanika, čak 50 je glasalo “za”, dok nije bilo ni protivnih ni uzdržanih.
Ovim potezom parlament je jasno poručio da ne prihvata odluku Suda BiH, ocenjujući ga neustavnim, niti odluku CIK-a o oduzimanju mandata Dodiku.
U usvojenim zaključcima posebno se naglašava da nijedan organ vlasti u Srpskoj, uključujući lokalne samouprave, ne treba da preduzima aktivnosti koje bi vodile ka organizovanju prevremenih izbora za predsednika Republike.
Istovremeno, poslanici su po hitnom postupku usvojili i izmene i dopune Zakona o referendumu i građanskoj inicijativi. I tu je glasanje proteklo identično – 50 za, bez protivnih i bez uzdržanih. Sve to govori da je većina bila u potpunosti usaglašena da se pitanje reši direktnim izjašnjavanjem naroda.
Kako će glasiti samo pitanje? Prema rečima šefa Kluba poslanika SNSD-a Srđana Mazalice, građani će biti pitani da li prihvataju odluke koje je nametnuo Kristijan Šmit, kao i presudu Suda BiH i odluku CIK-a kojom je Dodiku oduzet mandat.
Mazalica je pred skupštinom poručio da je odluka o referendumu “logičan i zakonit sled događaja” proistekao iz, kako je rekao, specifične ustavne i političke situacije u kojoj se našla Srpska.
On je naglasio da referendum predstavlja “vrhunac demokratije i civilizacijsko pitanje” i da time Republika Srpska potvrđuje kapacitet da narod pita o najvažnijim temama koje se tiču ustavnog poretka i vladavine prava. U istom obraćanju upozorio je da su potezi Šmita urušili Dejtonski sporazum i poništili volju građana Srpske.
Mazalica je otišao i korak dalje, tvrdeći da je raspisivanje referenduma neophodno “kako bi se zaštitilo ustavno uređenje i pravo naroda da izrazi svoj stav, daleko od uticaja neizabranih stranaca i neustavnih institucija”.
Prema njegovim rečima, upravo će narod svojim odgovorom odrediti dalji pravac i dati signal institucijama kakve korake treba da preduzmu.
Atmosfera u parlamentu, po ocenama upućenih, bila je jasna – dominirala je odlučnost da se pitanje prebaci iz ruku institucija na pleća građana. A kada se jednom otvori prostor da se narod pita, tok događaja često zna da skrene u pravcu koji je teško predvideti.
Upravo zato, mnogi smatraju da odluka o referendumu ne predstavlja samo reakciju na pojedinačne odluke Suda BiH i CIK-a, već i širi pokušaj da se unutar Srpske definiše gde je granica političkog autoriteta spolja i ko je stvarni nosilac legitimiteta.
Šta god da donese referendum, jedno je sigurno – Banjaluka je poslala poruku da se u ovom trenutku ključne odluke neće donositi bez naroda. Kako će građani odgovoriti i kuda će taj odgovor odvesti institucije, ostaje da se vidi.
Webtribune.rs
