„Mnoge stvari su nam nejasne, ali ne zato što je moć našeg shvatanja slaba, već zato što te stvari ne ulaze u krug naših shvatanja.“ Kozma Prutkov
Ovo je citat koji je general Petrov često pominjao. Da bi ovo razumeli na nekom osnovnom nivou saznanja moramo da povežemo sa realnim životom, sa Praksom.
To je otprilike kao kada neki nastavnik ili profesor postavi pitanje svojim učenicima ili studentima, a oni uglas kažu „ali mi to nismo učili, to nije bilo u okviru našeg programa…
“ Recimo, svi smo učili da postoji spoljna i unutrašnja politika, dobro smo znali šta to znači, ali da li je neko učio o tome šta je „Globalna politika“!? To je politika koja se sprovodi u odnosu na celo čovečanstvo na planeti Zemlji. O tome niko ništa nije znao, to se nije proučavalo. Zašto?
I onaj čovek koji ne zna i ne razume načine i metode sprovođenja globalne politike, on praktično postaje taoc nekoga ko zna i razume metode i načine sprovođenja globalne politike.
Možete biti čak i predsednik ili šef najmoćnijih država sveta, ali ako ne razumete metode i ciljeve globalne politike, ne samo da ste njen taoc, već ćete biti i žrtva onih ljudi koji je dobro poznaju i sprovode je.
Načini sprovođenja globalne politike se mogu podeliti na nekoliko oblasti:
1) Rat – Osvajanje pojedinih teritorija, resursa, eksploatacija drugih naroda, znači metode rata i okupacije. Ali ta metoda nije korisna, ona ne donosi okupatoru korist koju on želi.
Brzo se stvara oružana pobuna, otpor, gerila izvodi diverzije itd. Proizvodnja trpi, sabotaže su česte. Nema mnogo koristi od takvog načina.
Istorija je pokazala da je ovakav način sprovođenja globalne politike pre ili kasnije osuđen na propast. Ipak, ima veliko psihološko dejstvo na mase.
2) Genocid – Neka vrsta genocida prema narodima koje treba okupirati u smislu droge, prostitucije, alkohola, opijata itd.
Narod postaje izgubljen u porocima, lako je upravljati takvom masom, ali ni to nije korisno, nema eksploatacije u punoj meri, takav narod nije sposoban za neki veći rad, za efikasnu eksploataciju, brzo se umaraju, gube radnu sposobnost itd. Sa opijatima su nesposobni da pravilno rasuđuju, ali nisu korisni ni kao radnici.
3) Finansijska zavisnost – Ljudima se daju zajmovi, krediti, svi su u dugovima od predsednika do poslednjeg čoveka, to se mora vraćati, zadužuju se i deca i unuci, svi postaju ekonomski zavisnici.
Ljudi moraju da rade do potpune iscrpljenosti svojih snaga, krediti se ne mogu nikada vratiti. Ovo je nešto efikasniji metod vladanja, ali ni on nije potpuno savršen.
Uostalom, ljudi u jednom trenutku ne mogu više da vraćaju zajmove i kredite, nevažno što ostaju bez imovine, ne interesuju ih posledice, pogotovu ako većina naroda nije u stanju da vrati potencijalne dugove.
Dolazi do protesta, bunta, pljački, raznih vrsta prevara… Efikasna metoda vladanja, ali ne u potpunosti.
4) Religiozni ili istorijski kult – Narodu se nameće nekakav religiozni kult, recimo u hrišćanstvu, „budite siromašni, ovaj život je prolazan, pravi život je tek gore na nebesima…“
Ili, „naš narod je stradao u velikim istorijskim bitkama, živote smo davali za slobodu, našu istoriju ne smemo zaboraviti, ako danas patimo to je zbog toga što smo imali junačke pretke koje ne smemo da razočaramo..“ i kojekakve druge gluposti.
Niti su oni koji sprovode takve kultove siromašni, nisu ni gladni ni žedni, ne daju sirotinji, a nisu su se ni žrtvovali u tim velikim borbama i ratovima. Oni samo koriste to u svrhu propagande, sa ciljem zaglupljivanja naroda.
Ovo je takođe efikasna metoda, ali ni ona nije potpuno savršena. Neko će imati trenutnu korist od takve propagande ali će se i to pokazati kao laž i prevara, kada se oseti nepravda, nejednakost, kada se shvati da je to samo kult prošlosti onda se sve to rasplinjava i nestaje.
Ili kada neko rukovodi iz „tople sobe“, a na frontu ginu tuđa deca, dok su njegova deca na sigurnom. Čim prestane konkretna materijalna korist od takvog kulta, on gubi smisao.
Naravno, niko ne osporava pravo na religiju, verovanje, praznovanje velikih i značajnih istorijskih događaja. Problem nastaje kada to postane predmet zloupotrebe.
5) Nepravilno shvatanje sveta – Ako se ljudima nametne nepravilno shvatanje sveta i okruženja u kome žive.
Onda se to može smatrati vrlo efikasnom metodom. To se obično daje ciljanom propagandom koju mi već decenijama gledamo:“Mi smo najbolji u svemu, drugi su u mnogo nepovoljnijem položaju, gledajte šta se kod njih dešava, oni jedva preživljavaju, nama je dobro, mi smo nebeski narod itd.“
Ili „naš sistem je mnogo bolji, kod nas je veći standard, mi bolje i više radimo od drugih…“, a zanemaruje se činjenica da je sve to zasnovano na vekovnoj pljački drugih naroda i na eksploataciji njihove radne snage.
Odlično se pokazuje u prilikama kada treba neku zemlju diskreditovati, napraviti je zaostalom, kada im treba uvesti sankcije ili ih bombardovati radi otimanja resursa itd.
Dobar primer može biti sledeći:“Evo na zapadu se bolje živi, tamo je socijalna pomoć veća od prosečnih plata i penzija kod nas“, u na neki način okupiranim državama (odnosno kolonijama).
Mladi ljudi željni svega masovno odlaze jer ne žele da prožive ceo život u siromaštvu. Ta razlika zasnovana je na principu imperija-kolonija itd.
Ovde treba dodati i to, da se u svim delatnostima bitnim za razvoj pojedinih društava pravi razlika i u obrazovanju, zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti. Vrlo efikasna metoda, njena propast nastaje kada počne preraspodela odnosa snaga i dobara na svetskoj sceni.
6) Ubediti ljude da im je dobro – Žive i rade poput nekadašnjih robova, iako nemaju lance i okove oko svojih nogu ili vrata, ali ako im se nametne ovakav način shvatanja života i sveta, onda je to najefikasniji metod.
„Meni je dobro jer ja radim, imam da jedem i pijem…“ Ne razmišljajući da to što ima upravo je samo ono što ga tera da i sutra nastavi „ropski rad“ i da ne razmišlja o svom položaju i o eksploataciji kojoj je izložen.
Čovek je tu sveden na životinjsko preživljavanje bez mogućnosti napretka, bez ikakvih prava, već samo onih osnovnih da bi mogao da preživi do sutra.
Za „svetsku zakulisu“ ovo je najbolji i najprihvatljiviji sistem vladanja narodima, odnosno robovima. Da ne pomislite da je reč „rob“ nešto loše ili pogrešno, kasnije je to preinačeno u „sluga“, posle toga „službenik“, „radnik“, ali sve to nije izmenilo položaj običnog čoveka, do današnjeg dana.
Ovaj sistem je veoma efikasan, oni koji mu se protive obično su u manjini, narodna masa je uvek dobrodušna ali i naivna, veruje da je to što imaju sasvim dovoljno. Svaka sumnja u takav način života se odmah odbacuje, rešavanje ozbiljnih problema je „prepušteno“ drugima.
Najefikasniji način vladanja, propada kada takav „ropski rad“ više ne može da pokrije ni osnovne potrebe.
Naravno da postoji i kombinacija svih ovih sistema, čak i neki manje vidljivi sistemi i načini vladanja. Ovo se može odnositi na čitave narode ali i na svakog pojedinca.
Da bi sve ovo moglo da se sprovede, moraju se doneti Zakoni koji će „Vladari iz senke“ dostavljati svojim upravljačima ili „kolonijalnim upravnicima“.
Upravljači ili „kolonijalni upravnici“ to moraju da sprovedu jer ukoliko ne poznaju principe globalne politike lako mogu biti uklonjeni. Ovde ne mislim samo na formalno donesene Zakone, već i one neformalne, ali o tome drugi put.
A koji je od novih, uvedenih Zakona u Srbiji doneo nešto bolje nego Zakoni od pre 30 ili 40 godina? Svi ti Zakoni doneseni po ugledu na neke evropske ili pro-zapadne države nisu donele ništa dobro. Praksa govori da su doneli samo veće probleme, da se stvari koje su nekada bile nezamislive, danas dešavaju kao da je to sasvim normalno. Zlo se umnožilo.
I ko donosi sve te Zakone? Učili ste da postoji Zakonodavna, Izvršna i Sudska vlast, a u to su poverovali oni koji ništa nisu znali o Ideološkom i Konceptualnom nivou vlasti.
Ideološka vlast se donekle može i prepoznati, ali Konceptualna vlast, koja čini vrh svega ovoga nije lako prepoznatljiva, odnosno većina čak ni ne shvata da postoji tako nešto. O tome nekom drugom prilikom.
Bratislav Živković
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
