[adsenseyu2]
[adsenseyu3]
Kraljevi i predsednici su često tema teorija zavere. Još od drevnih vremena postoje mračne glasine o svetskim liderima koji su radili nešto iza kulisa, koji nisu zapravo umrli, koji su znali nešto što drugi nisu ili koji su se predstavljali kao nešto što nisu.
Među neke od najneverovatnijih primera takvih zavera spada renesansna kraljica Engleske, Elizabeta I.
Postoji priča da žena koja je vladala Engleskom i njenim kolonijama nije bila ćerka Kralja Henrija VIII i njegove druge žene, Ane Bolen, već je u pitanju bio muškarac, prerušen u ženu (teorija je poznata kao Dečak iz Bizlija – The Bisley Boy).
Priča počinje ovako: Poznato je da je Elizabeta u desetoj godini poslata u selo po imenu Bizli kako je ne bi zahvatila epidemija bubonske kuge u Londonu.
[adsenseyu1]
Nažalost, nekakva nepoznata bolest je ubrzo napala Elizabetu i ona je umrla.
Ubrzo je rečeno da će kralj Henri VIII uskoro doći u Bizli kako bi posetio svoju ćerku.
Elizabetina medicinska sestra se uspaničila. Da li će kralj okriviti nju za smrt svoje ćerke Elizabete? Da li će biti kažnjena? Da li će izgubiti glavu? Medicinska sestra se dosetila da tajno zakopa Elizabetu, a da u međuvremenu potraži lokalnu devojčicu koja liči na nju i koju će predstaviti kralju kao njegovu ćerku.
Ona je krenula u potragu po Bizliju za desetogodišnjom devojčicom lepog izgleda i crvene kose poput Elizabetine, ali nije pronašla nijednu. Međutim, pronašla je jednog ženstvenog mladog dečaka koji je pomalo izgledao kao preminula Elizabeta. Sestra nije imala drugog izbora. Preobukla je dečaka u Elizabetinu odeću, stavila periku i pomolila se da kralj ne primeti razliku.
[adsenseyu4]
Po ovoj teoriji, kralj nije primetio varku, a mladi dečak je porastao i postao kralj čitavog kraljevstva.
Mnogi istoričari veruju da je ova priča tačna. Njihovi zaključci se baziraju na sledećim činjenicama:
- Elizabeta se nikad nije udavala iako je imala brojne ponude
- Uočava se manja razlika u stilu pisanja pre i posle njene posete Bizliju
- Uvek je nosila perike
- Dozvoljavala je da je pregledaju samo pažljivo odabrani lekari i dugo je trpela bolesti pre nego što bi pristala da je neko od lekara pregleda.
- Jedan plemić je jednom prilikom napisao za Elizabetu da smatra da ona iz određenih razloga nikad neće imati dece
- Elizabetina je naredila da se na njenom telu ne izvrši autopsija nakon njene smrti
- Jedan sveštenik je rekao da je u Bizliju u 19. veku pronašao kovčeg u kojem se nalazio skelet mlade devojčice obučen u odeću više klase iz vremena renesanse
[adsenseyu1]
Ova legenda bi verovatno vremenom postala izgubljena da je, niko drugi do Bram Stoker, autor proslavljene knjige „Drakula“, nije sačuvao od zaborava.
Nije poznato kako je Stoker došao do ove priče, ali je snažno verovao u to da je tačna. On je čak čitavo poglavlje posvetio ovoj zaveri u svojoj knjizi „Čuveni prevaranti“. Stoker je verovao da je „Elizabeta“ u stvari bila sin jednog od vanbračnih sinova Henrija VIII, odnosno unuk Henrija VIII. Stoker je verovao da je upravo zato uljez neverovatno podsećao na Elizabetu.
Kada je Stoker objavio knjigu, pojavile su se oštre kritike. Mali broj ljudi je poverovao u njegovu priču, a istoričar Kler Ridžvej je objasnio i zašto:
- Malo je verovatno da neko toliko inteligentan poput kralja ne bi prepoznao da je njegova ćerka zamenjena dečakom
- Osoblje koje je pralo rublje kraljice Elizabete je navelo da je kraljica redovno imala menstruaciju
- Kraljica je s vremena na vreme nosila haljine u kojima su se jasno pokazivale njene normalne ženske grudi
- Bez obzira na to koliko doktora i plemića se zaklelo na ćutanje, tako velika tajna bi sigurno procurela u javnost od strane bar jedne osobe
Ostaje misterija zašto je Stoker bio toliko ubeđen u ovu teoriju zavere.
Webtribune.rs
[adsenseyu5][adsenseyu5]
[adsenseyu2]
