Poslednji događaji u Siriji izazvali su lavinu reakcija na međunarodnoj sceni. Prema izveštajima iz različitih izvora, Damask je pao u ruke pobunjenika, dok se predsednik Bashar al-Asad navodno povukao iz zemlje.
Ove informacije, iako nepotvrđene nezavisnim kanalima, odjeknule su širom sveta, jer nagoveštavaju kraj režima koji je više od pola veka bio simbol moći i kontrole u Siriji.
Pad Damaska i odlazak Asada
Prema tvrdnjama pobunjenika, koje prenosi britanski The Guardian, Damask je pao nakon munjevitog napredovanja opozicionih snaga.
Predsednik Asad, čiji je režim opstajao zahvaljujući podršci Rusije i Irana, navodno je napustio zemlju, ostavljajući je u rukama grupa poput „Hajat Tahrir al-Šama“ (HTŠ), koje su predvodile napad.
Sirijska opservatorija za ljudska prava sa sedištem u Londonu tvrdi da je Asad pobegao pre nego što su bezbednosne snage povučene iz prestonice. Njegova trenutna lokacija ostaje nepoznata, dok opozicione snage sprovode intenzivne pretrage, ispitujući zarobljene vojne i obaveštajne zvaničnike.
Na ulicama Damaska, prizori haosa i slavlja zabeleženi su kamerama. Na centralnim gradskim trgovima, pobunjenici su rušili simbole Asadovog režima, dok su stanovnici penjali na tenkove i slavili „oslobodilačku“ pobedu.
Ovaj razvoj događaja podseća na slične scene viđene tokom Arapskog proleća, kada su režimi u nekoliko arapskih zemalja svrgnuti masovnim ustancima.
Reakcije zvaničnika i međunarodne zajednice
Premijer Sirije, Mohammed Ghazi Jalali, u video obraćanju izjavio je da se nalazi u zemlji i ponudio saradnju sa prelaznim vlastima. Jalali je istakao spremnost vlade da obezbedi mirnu tranziciju vlasti i očuvanje državnih institucija, što je naišlo na oprezne reakcije javnosti.
Istovremeno, lider HTŠ-a, Ahmed al-Šara (poznatiji kao Abu Mohammed al-Džolani), pozvao je svoje borce da se uzdrže od uništavanja državnih institucija, obećavajući „disciplinovan“ prelazak vlasti.
U Vašingtonu, radost zbog pada Asadovog režima nije skrivana. Predstavnici američke administracije događaje u Siriji vide kao poraz iranske strategije na Bliskom istoku, posebno nakon značajnih gubitaka Hezbolaha i Hamasa u sukobima sa Izraelom.
Predsednik SAD, Džo Bajden, saopštio je da američka administracija pažljivo prati situaciju, dok je američki zvaničnik izjavio da je ovo prekretnica u dugotrajnoj borbi protiv iranskog uticaja u regionu.
Istorijska perspektiva Asadovog režima
Porodica Asad bila je sinonim za vlast u Siriji više od 50 godina. Hafez al-Asad preuzeo je vlast državnim udarom 1971. godine, dok je njegov sin Bashar nasledio predsedničku funkciju 2000. godine.
Tokom decenija, režim je opstajao zahvaljujući čvrstoj kontroli nad državnim aparatom i surovim metodama gušenja opozicije.
Prvi ozbiljni izazov Asadovom režimu pojavio se 2011. godine tokom Arapskog proleća, kada su mirni protesti prerasli u krvavi građanski rat.
Više od 300.000 ljudi izgubilo je život u ovom sukobu, a milioni su raseljeni. Međutim, zahvaljujući vojnoj podršci Rusije i Irana, Asad je uspeo da održi vlast do danas, uprkos gotovo konstantnim napadima opozicije i međunarodnih sankcija.
Nova realnost za Siriju
Pad Damaska označava prekretnicu za Siriju, otvarajući vrata neizvesnoj budućnosti. Sirijski analitičar u egzilu, Moajed Hokan, nazvao je ove događaje „neverovatnim“.
Prema njegovim rečima, do pre nekoliko meseci, mogućnost pada Asadovog režima delovala je kao nemoguća. Ipak, brzi napredak opozicije, posebno HTŠ-a, promenio je dinamiku rata.
Na lokalnom nivou, situacija ostaje napeta. Iako su pobunjenici preuzeli kontrolu nad Damaskom, teritorijalni sukobi i političke nesuglasice među frakcijama mogli bi dovesti do daljih konflikata. S obzirom na umešanost stranih sila u sirijski konflikt, pitanje stabilnosti zemlje postaje još složenije.
Geopolitičke implikacije
Sirija, ključna tačka na geopolitičkoj mapi Bliskog istoka, mogla bi postati arena novih sukoba. Svrgavanje Asada i poraz iranskih saveznika signaliziraju gubitak uticaja Teherana u regionu, što će verovatno ojačati poziciju njegovih protivnika, uključujući SAD i njihove regionalne saveznike.
S druge strane, pad režima mogao bi destabilizovati Siriju i izazvati novi talas ekstremizma, posebno ako frakcije unutar opozicije ne uspeju da postignu jedinstvo.
Sudbina Sirije sada je u rukama opozicionih snaga i međunarodne zajednice. Iako se kraj Asadovog režima čini kao pobeda za pobunjenike, izazovi sa kojima će se suočiti u narednim mesecima i godinama biće ogromni.
Stabilizacija zemlje, obnova državnih institucija i obezbeđivanje mira među različitim etničkim i verskim grupama ostaju glavni prioriteti za buduće vođstvo.
Međunarodna zajednica, posebno SAD, Rusija i regionalni akteri, igraće ključnu ulogu u oblikovanju budućnosti Sirije.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Donalda Trampa Truth Social
