Evropa se mora pripremiti za dugotrajan period podrške Ukrajini – najmanje tri godine, poručio je poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski tokom govora u Londonu, prenosi Rojters.
Njegove reči jasno su odjeknule među evropskim diplomatama, jer dolaze u trenutku kada zamor i finansijski pritisak već ozbiljno opterećuju zapadne prestonice.
„Ukrajinci razborito planiraju ovaj sukob na tri godine“, izjavio je Sikorski, dodajući da je zadatak Evrope da „uveri Putina da smo spremni da ostanemo na tom kursu najmanje toliko“. Poruka je bila jednostavna – kontinuitet podrške, bez obzira na cenu.
Ipak, iza te diplomatske smirenosti provukla se i doza upozorenja. Sikorski je istakao da evropske zemlje ne smeju isključiti mogućnost da bi se napetosti mogle proširiti dublje u evropski prostor.
Prema njegovim rečima, bilo bi „neodgovorno“ ne razmišljati o odbrambenim merama, posebno o stvaranju takozvanog „zida od dronova“ duž istočnog krila kontinenta.
Taj projekat, koji se već razmatra u nekoliko članica EU, podrazumeva kombinaciju sistema nadzora, protivvazdušne odbrane i bespilotnih letilica koje bi pokrivale stotine kilometara granica.
U istom obraćanju šef poljske diplomatije podsetio je da bez kontinuirane isporuke oružja – posebno municije, protivvazdušnih sistema i oružja male i srednje daljine – evropska bezbednost može biti ozbiljno narušena. „To više nije samo pitanje Ukrajine“, rekao je, „već pitanje naše sopstvene odbrane.“
Posebnu pažnju privukla je njegova izjava o očekivanjima od Vašingtona. Sikorski je izrazio nadu da će američki predsednik Donald Tramp pristati da Ukrajini isporuči krstareće rakete „Tomahawk“, ocenjujući da bi takav potez ojačao ukrajinske mogućnosti i istovremeno poslao „jasan signal“ o jedinstvu Zapada.
Njegove reči dolaze u trenutku kada se na evropskom tlu vodi tiha rasprava o tome koliko daleko treba ići u podršci Kijevu i gde su granice mogućeg. Dok jedni insistiraju da je potrebno zadržati odlučnost, drugi upozoravaju da predugo zatezanje može iscrpeti same temelje evropske stabilnosti.
Sikorski, međutim, ostaje pri stavu da bi popuštanje sada značilo mnogo veće rizike kasnije. „Ako pokažemo kolebanje, biće to poziv za nove pritiske“, naglasio je.
U prevodu – Poljska ne veruje u kratke horizonte. A pitanje koje se sve češće čuje iza zatvorenih vrata evropskih institucija glasi: Koliko još dugo kontinent može da izdrži tempo koji je sam sebi nametnuo?
Webtribune.rs
