Prvi zajednički stav SB UN o krizi u Ukrajini znak je da se razdanjuje, gluva noć je završena.
Presudna u okretanju ka organizaciji za očuvanje mira, kao kanalu za dogovaranje i sporazumevanje, bila je činjenica da je takozvani „ostatak sveta“ odbacio volju i diktat Zapada da se i on prikloni konfrontaciji sa Rusijom – tako neće ići.
Ovo za Sputnjik, povodom prvog zajedničkog saopštenja Saveta bezbednosti UN o situaciji u Ukrajini od početka specijalne vojne operacije Rusije, kaže nekadašnji ambasador u toj organizaciji Vladislav Jovanović.
Naše vesti bez cenzure samo na mreži VKontakte – OVDE
On sa optimizmom gleda na činjenicu da će se od sada mogući izlaz iz zamršenog ukrajinskog čvora tražiti preko generalnog sekretara UN.
Savet bezbednosti izrazio je duboku zabrinutost za održavanje mira i bezbednosti u Ukrajini, ali i dao podršku naporima generalnog sekretara UN Antonija Gutereša po pitanju rešavanja ukrajinske krize.
Bez UN nema rešenja krize
„Koliko god se do sad nastojalo da se stvari rešavaju van UN, naročito sa zapadne strane, sada se ipak nekako uviđa da se tim putem ne može. Ovo znači saradnja svih, saradnja obe strane, a ne samo diktat političke volje jedne. Ovo je jedini put za prevazilaženje sadašnje situacije“, ističe Jovanović.
On dodaje da je zajednički stav najvažnijeg tela UN izraz želje, ali da može da bude i uverenje o mogućnosti da jedna nekompromitovana strana, generalni sekretar organizacije Antonio Gutereš, može da igra aktivniju ulogu u prevazilaženju krize u Ukrajini.
Pratite naše odabrane najbolje vesti bez cenzure na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE
„Zbog toga je važno da se put rešavanja preko angažovanja UN energično podrži sa više strana da bi mu se dao, ne samo pun legitimitet, nego i pun potencijal. Bez potencijala Ujedinjene nacije ne mogu mnogo da urade.
Podršku treba dati sa svih strana, jer bi to moglo da garantuje ravnopravni tretman obe strane. Sukob u Ukrajini je sukob širih razmera između Zapada i Rusije, zato je ovo pozitivno, ali samo po sebi nije dovoljno ni potpuno sigurno da će to biti najvažniji put za izlazak iz sadašnje krize“, kaže Jovanović.
Zapad nema podršku tihe većine
On ipak očekuje da će ovo biti kraj dosadašnjih zaoštrenih stavova koji su više vodili ka jačanju podele u svetu i zaoštravanja na svim nivoima, nego traženju izlaza iz krize.
Upitan da li su ovom stavu doprineli i dokazi Rusije o zločinima u Buči i Marijupolju, odgovara pozitivno, ali kaže da je on rezultat raznih sagledavanja, da je ipak presudno bilo to što „ostatak sveta“ nije želeo da se prikloni zapadnoj verziji gledanja na dešavanja u Ukrajini, a na tome se od početka insistiralo.
„Podrška Zapadu od takozvane tihe većine članstva UN je izostala. Tako se videlo da je Zapad prilično usamljen u odnosu na sadašnju konfrontaciju sa Ruskom Federacijom i da mu to ne obećava neku veliku budućnost, ako ne dobije širu podršku od takozvane tihe svetske većine.
Ona je definitivno izostala, jer svi shvataju da je to previše opasna igra za šire interese sveta, ne žele da daju podršku takvim nastojanjima“, kaže naš sagovornik i dodaje da je verovatno i sam Zapad shvatio da sada možda treba dati šansu Ujedinjenim nacijama.
Jovanović dodaje da moramo da sačekamo i vidimo da li generalni sekretar Gutereš vodi računa o obrazu obe strane, da ne forsira samo jednu, što je do sada bio slučaj u aktivnostima zapadnih sila. Nada se i aktivnijem pristupu cele svetske organizacije.
Predah pred zaoštravanje krize?
„Ovo samo po sebi može da bude ohrabrujući znak, ali to nije dovoljno za sigurno pozitivno zaključivanje, jer su Ujedinjene nacije za ovih 30 godina bile uglavnom držane po strani od rešavanja lokalnih kriza i ratova.
To su radile velike sile, grupe velikih sila ili razne kontakt grupe, a UN su bile samo strana koja je posle njihovog sporazuma došla da sređuje stanje nasleđeno ratom.
Sada se izgleda nalazi jedan put, ali treba da sačekamo, ovo može da bude i samo jedna predah za dalje zaoštravanje“, kaže Jovanović.
On dodaje da se nada da bi ovaj potez SB vezan za ukrajinsku krizu mogao svet da podseti na to koliko je važno, ne samo uvažavanje dve strane u sukobu, već i uvažavanje legitimiteta svake zemlje.
„Bezbednosni interesi svake zemlje treba da budu potpuno uvažavani od drugih, a ne da budu minimizirani i ignorisani. Ignorancija bazičnog principa „za mir u svetu“ je bila veoma naglašena. Mislim da je ona i dovela do sadašnje opasne krize“, zaključuje Jovanović.
Senka Miloš (sputnik)
