Zakonima kojim se želi suzbiti svaki strani uticaj režim Severne Koreje želi da se zaštiti od „obojenih revolucija“, jer veruju da je upravo narušavanje tih socijalističkih vrednosti pristojnog odevanja i ponašanja uzrokovalo pad niza socijalističkih zemalja u Evropi posle pada Berlinskog zida i ne žele da se tako nešto desi i njima.
Ovako spoljnopolitički komentator i novinar Borislav Korkodelović gleda na novi severnokorejski zakon prema kojem, kako pišu zapadni mediji, svakoga ko bude uhvaćen s velikom količinom video-sadržaja iz Južne Koreje, Sjedinjenih Država ili Japana, čeka smrtna kazna, a onima koji gledaju takve snimke preti 15 godina zatvora.
Kako se navodi, lider Severne Koreje Kim Džong Un želi da zaustavi i upotrebu slenga — stranih izraza, frizure i odeće, za koje je rekao da su „opasni otrovi“.
Severna Koreja strogim zakonom protiv „obojenih revolucija“
Sagovornik Sputnjika objašnjava da je zakon koji se odnosi na uvoz video-materijala i opreme donet još u decembru prošle godine, ali se o tome počelo da piše i govori tek sada, s obzirom na tajnovitost Severne Koreje . Ipak, kako veruje, ograničavanje prava i sloboda u Severnoj Koreji treba staviti u jedan širi kontekst istorijata te države.
„Treba imati na umu da je Severna Koreja zemlja kojoj su od samog njenog nastanka 1945. godine nametnute oštre sankcije, kao posledica toga što su Sjedinjene Američke Države i njihovi zapadni saveznici smatrali da je od kraja Drugog svetskog rata severni deo Korejskog poluostrva pao pod socijalistički režim, odnosno da je Sovjetski Savez nametnuo u svojoj ’okupacionoj zoni‘ takav režim koji, evo, traje već više od 70 godina.
Tokom svih tih decenija traje taj pritisak Zapada, koji se najočitije manifestovao tokom Korejskog rata od 1950-1953. godine, kada je Severna Koreja bila potpuno razorena, a između 10 i 15 odsto njenog civilnog stanovništva ubijeno.
Takva jedna atmosfera je uticala na to da Severna Koreja postane i jedno vrlo paranoično društvo, naročito njeno rukovodstvo, koje danas predstavlja treću generaciju porodice Kim“, objašnjava Korkodelović.
Imajući, kako dodaje, sve to u vidu, jasno je da je u genima već treće generacije Severnokorejaca formirano nešto što se ne uklapa u normative i poimanja normalne države.
„Ove najnovije mere su naročito usmerene prema mladima, poput zabrane nošenja uskih i pocepanih farmerki, zabrane tetoviranja, pirsinga i određenih frizura, jer se sve to smatra dekadencijom i nečim što je protivno socijalističkom razvoju.
Takođe, u Severnoj Koreji se prikazuju severnokorejski filmovi, a ta zemlja još od 60-ih godina prošlog veka ima, zanatski gledano, dosta dobru filmsku produkciju, doduše, prepunu propagande.
Strani filmovi i serije, kao i propagandni materijal usmeren protiv Pjongjanga švercovani su u Severnu Koreju nekada na video-kasetama, a danas se to čini putem USB stikova koji se mnogo teže otkrivaju.
Južnokorejske serije, takozvane ’sapunice‘, veoma su popularne širom Azije i Bliskog istoka, a Severnokorejci ih mogu pratiti bez problema jer nema jezičke barijere. Tu su i nastupi popularnih pop grupa i to je ono što je počelo da se širi među mladima, čak i decom funkcionera i sigurno je dodatno zabrinulo Kim Džong Una“, objašnjava Korkodelović.
Odgovor na sankcije Zapada
Prema njegovim rečima, nema sumnje da režim u Pjongjangu želi da u potpunosti očuva kontrolu u zemlji, tim pre što je Severna Koreja u jako teškoj ekonomskoj situaciji.
„Zato kada Kim Džong Un kaže da je potrebno da se socijalističke vrednosti brane ’na život i smrt‘, on pre svega ima u vidu istoriju takozvanih ’obojenih revolucija‘, jer oni smatraju da je upravo narušavanje tih socijalističkih vrednosti pristojnog odevanja i ponašanja uzrokovalo pad niza socijalističkih zemalja u Evropi posle pada Berlinskog zida.
Zato ovaj zakon treba sagledavati u kontekstu svojevrsnog odgovora režima u Pjongjangu na poteze i sankcije Zapada, a u tom smislu treba imati na umu i uticaj koji SAD imaju na Južnu Koreju, koja je veoma važna karika u američkom lancu okruživanja Narodne Republike Kine“, primećuje Korkodelović.
Sa druge strane, zaključuje sagovornik Sputnjika, činjenica da zapadni mediji insistiraju na propagandi protiv Severne Koreje u velikoj meri otežava posao predsedniku Južne Koreje Mun Džae Inu, možda najliberalnijem južnokorejskom šefu države, da proba da ostvari ono što je bila centralna tema njegovog mandata — obezbeđivanje mira na Korejskom poluostrvu i denuklearizacija Severne Koreje, koja bi bila u funkciji takvog mira.
(sputnik)
