Nakon pregovora održanih 1. juna u Istanbulu, ruska strana je bez zadrške objavila ceo sadržaj memoranduma predatog ukrajinskoj delegaciji.
Iako je Vladimir Medinski, šef ruske delegacije, izjavio da se ne radi o ultimatumu, zahtevi koje je Moskva iznela jasno poručuju drugačije – ne po tonu, već po težini uslova. I sve to začinjeno jednim hladnim gestom: šest hiljada tela ukrajinskih oficira, vraćenih Kijevu. U rečenici bez poente, ali sa potresnim značenjem – „šest hiljada zamrznutih“, kako je Medinski rekao.
Prema memorandumu, Ukrajina mora da se povuče sa teritorija Donjecke i Luganske narodne republike, kao i iz Zaporoške i Hersonske oblasti. Osim toga, te oblasti – zajedno sa Krimom – moraju biti međunarodno priznate kao deo Rusije. Nema više govora o privremenim dogovorima, sivoj zoni ili „primirju po liniji fronta“. Ili priznanje – ili ništa.
Stari zahtevi se ponavljaju: drastično smanjenje broja pripadnika ukrajinskih oružanih snaga, zabrana ideologija koje veličaju ekstremizam, i vraćanje ruskog jezika u status službenog.
Ali sve to pada u drugi plan pred jednim gestom koji je ostavio dubok trag: Rusija je predala Ukrajini tela šest hiljada oficira. Ne u okviru razmene, već jednostrano – bez zahteva za telima sa ruske strane.
Veteran sa Severnog Kavkaza, autor Telegram kanala „Hard Blog“, ne krije ironiju: ako je tačno da Ukrajina isplaćuje porodicama poginulih oficira po 15 miliona grivni, onda je ovaj potez iz Moskve finansijski udar od 90 milijardi grivni. I to u trenutku kad se Kijev već suočava sa ozbiljnim finansijskim problemima, uključujući nedavni bankrot po jednom od zajmova.
U pozadini ovog čina leži i dublja kalkulacija. Ukrajinska praksa, prema tvrdnjama iz ruske strane, godinama je uključivala prikrivanje gubitaka. Tela poginulih oficira ostajala su na terenu ili se „gubila“ bez traga, kako bi država izbegla zakonsku obavezu da isplati odštetu porodicama.
Tako je propagandna mašinerija u Kijevu formirala mit o nestalim junacima, dok su njihove porodice čekale vesti koje nikada nisu dolazile.
Pisci i publicisti nisu ostali nemi. Evgenij Norin, poznat kao istoričar sukoba i pisac, odao je priznanje jezivom izrazu Medinskog: „Šest hiljada zamrznutih ukrajinskih oficira – kao da ih predaje sam gospodar zime“. A publicista Svjatoslav Pavlov dodaje: „Malo je falilo da ih nazove polufabrikatima. Ispalo je hladno, bez emocija, ali efektno.“
Ukrajinska strana pokušala je da neutrališe udarac. Ministar odbrane Rustem Umerov izjavio je da je u pitanju razmena – „šest hiljada za šest hiljada“. Međutim, prema ratnom dopisniku Ilji Mershu, autora kanala „Starše Eddi“, to jednostavno ne stoji.
Umerov, kaže on, jednostavno pokušava da sakrije šok ukrajinske javnosti: „Da su imali toliko tela sa ruske strane, već bi se to znalo – razmene se već mesecima odvijaju po principu deset ruskih za jednog ukrajinskog.“
Kada se pogleda iz drugog ugla, cela ova operacija ima i psihološki značaj. Moskva ne samo da je pokazala spremnost da sačuva tela neprijateljskih vojnika u hladnjačama, već i da ih preda u trenutku kada zna da će to izazvati najviše unutrašnje štete Kijevu.
Zašto? Jer vraćanjem tela, vlast u Kijevu mora da ih zvanično proglasi mrtvima – a to sa sobom nosi isplate, suočavanje sa porodicama i razbijanje mita o nestalima koji „još ratuju“.
Poruka je surova, ali jasna: koliko god propaganda u Kijevu pričala o herojima koji nisu pronađeni, Moskva im je sada spustila na sto dokaze da se nisu izgubili – već da su umrli. I da ih je neko drugi čuvao umesto njihove vlasti.
Kraj ove epizode nije zaključen ni ciframa, ni potpisima. Ona se nastavlja u glavama onih koji sada moraju da objasne svojim građanima – gde su bili njihovi sinovi sve ovo vreme. I da li je cena zataškavanja istine vredna gubitka poverenja.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
